Дагеротипија

Најпознатија слика писца Едгара Алана Поа из 1848.

Дагеротипија је једна од првих врста слике у историји фотографије. Развио ју је Луј Дагер, по коме и носи име.

Ова техника је развијена након првих слика Нисефора Нијепса и била је у употреби око 20 година, од 1839. до око 1860.

Техника дагеротипије

Уметнички атеље, дагеротипија, снимак Луја Дагера из 1838.

Код дагеротипије слика се добија директно на посребреној бакарној плочи (дагеротипска плоча) када се ова у мраку изложи јодној пари. Тада на њеној површини настаје светлосно осетљиви сребро-јодид. Плоча се, даље, уноси у једноставну кутију са сочивом на једној страни, названу камера опскура. Након чега на њој настаје латентна, дакле још увек невидљива слика. Тада се плоча излаже пари живог сребра док слика не постане видљива (цео поступак се обавља у мраку), потом се фиксира у раствору сумпор-диоксида ($SO_{2}$).

Таква слика била је врло осетљива на додир, посебно на гребање, па је премазивана златом и хлором ради заштите и већег контраста.

Због природе добијања дагеротипске слике, која нема негатив (за разлику од, нпр. наредног поступка, талботипије, који има) умножавање није било могуће, па је свака дагеротипија оригинал.

Дагеротипија у Србији

Прву дагеротипију у Србији је направио пионир и први српски фотограф Димитрије Новаковић 1840. Технику је усвојио за време боравка у Паризу, 1839. од самог изумитеља - Луја Дагера. Наводно је 1841. Анастас Јовановић сликао кнеза Михаила, али дагеротипија није успела. Убрзо су се у Србији појавили и страни дагеротиписти.

Види још

• Српска фотографија
• Анастас Јовановић
• Камера опскура