Хотел „Старо здање” (Београд) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м manja izmjena
ознака: уређивање извора (2017)
мНема описа измене
Ред 21: Ред 21:
| footnotes =
| footnotes =
}}
}}
'''Хотел „Старо здање”'''који се најпре звао ''Код Јелена'' а потом ''Гранд-хотел'', био је смештен између улица: краља Петра , Грачаничке, Иван Бегове и Чубрине. Носио је улични број 10, данашње краља Петра улице. Хотел је саграђен на месту старог Цинцар хана. Градња је почела у јесен 1841. године а завршена 1843. године, када је хотел и почео са радом. Пројектант зграде није познат.
'''Хотел „Старо здање”''' који се најпре звао ''Код Јелена'' а потом ''Гранд-хотел'', био је смештен између улица: краља Петра , Грачаничке, Иван Бегове и Чубрине. Носио је улични број 10, данашње краља Петра улице. Хотел је саграђен на месту старог Цинцар хана. Градња је почела у јесен 1841. године а завршена 1843. године, када је хотел и почео са радом. Пројектант зграде није познат.

== Историјат ==
== Историјат ==
Хотел „Старо здање” зидао је [[Кнез Михаило Обреновић]] за време своје прве владавине (1839-1842). Свргнут је са власти 1842. године и није дочекао завршетак градње хотела. На престо Србије долази кнез Александар Карађорђевић. . Иако је био ван Србије, Кнез Михаило је водио рачуна о хотелу и имао своје заступнике који су у његово име издавали хотел. Први закупци, на шест година, били су браћа Хариш. После великог пожара 1849. године хотел се није издавао до 1859. године.
Хотел „Старо здање” зидао је [[Кнез Михаило Обреновић]] за време своје прве владавине (1839-1842). Свргнут је са власти 1842. године и није дочекао завршетак градње хотела. На престо Србије долази [[Александар Карађорђевић (кнез)|кнез Александар Карађорђевић]]. . Иако је био ван Србије, Кнез Михаило је водио рачуна о хотелу и имао своје заступнике који су у његово име издавали хотел. Први закупци, на шест година, били су браћа Хариш. После великог пожара 1849. године хотел се није издавао до 1859. године.


Зграда се налазила на терену у паду, тако да је највиша тачка била на углу улица Краља Петра и Грачаничке. Одатле је терен падао обема улицама, али много више правцем улице Краља Петра. Због тога је подрум према Грачаничкој улици био приземље према Чубриној. Зграда хотела је имала унутрашње двориште, а у њега се улазило из Грачаничке и из Иван-Бегове улице. Двориште је било поплочано великим белим углачаним каменом а било је и украсног дрвећа. Овде је била смештена и мања зграда која је служила као магацин.
Зграда се налазила на терену у паду, тако да је највиша тачка била на углу улица Краља Петра и Грачаничке. Одатле је терен падао обема улицама, али много више правцем улице Краља Петра. Због тога је подрум према Грачаничкој улици био приземље према Чубриној. Зграда хотела је имала унутрашње двориште, а у њега се улазило из Грачаничке и из Иван-Бегове улице. Двориште је било поплочано великим белим углачаним каменом а било је и украсног дрвећа. Овде је била смештена и мања зграда која је служила као магацин.

Верзија на датум 26. септембар 2021. у 15:46

Хотел „Старо здање”
Информације
Локација Између улица: Краља Петра, Грачаничка, Иван Бегова и Чубрина Београд,  Србија
Статус затворена
Отварање 1843. године
Затварање 1938. године
Број спратова 2
приземље и подрум
Власник Кнез Михаило Обреновић

Хотел „Старо здање” који се најпре звао „Код Јелена” а потом „Гранд-хотел”, био је смештен између улица: краља Петра , Грачаничке, Иван Бегове и Чубрине. Носио је улични број 10, данашње краља Петра улице. Хотел је саграђен на месту старог Цинцар хана. Градња је почела у јесен 1841. године а завршена 1843. године, када је хотел и почео са радом. Пројектант зграде није познат.

Историјат

Хотел „Старо здање” зидао је Кнез Михаило Обреновић за време своје прве владавине (1839-1842). Свргнут је са власти 1842. године и није дочекао завршетак градње хотела. На престо Србије долази кнез Александар Карађорђевић. . Иако је био ван Србије, Кнез Михаило је водио рачуна о хотелу и имао своје заступнике који су у његово име издавали хотел. Први закупци, на шест година, били су браћа Хариш. После великог пожара 1849. године хотел се није издавао до 1859. године.

Зграда се налазила на терену у паду, тако да је највиша тачка била на углу улица Краља Петра и Грачаничке. Одатле је терен падао обема улицама, али много више правцем улице Краља Петра. Због тога је подрум према Грачаничкој улици био приземље према Чубриној. Зграда хотела је имала унутрашње двориште, а у њега се улазило из Грачаничке и из Иван-Бегове улице. Двориште је било поплочано великим белим углачаним каменом а било је и украсног дрвећа. Овде је била смештена и мања зграда која је служила као магацин.

Сама зграда је имала, подрум, приземље и два спрата. На углу према Грачаничкој улици била је хотелска кафана, док је према Чубриној била одвојена друга кафана Репата звезда, коју су називали и механа и гостионица и трахтер и ликерџиница, а која није припадала хотелу.[1]

Био је највећа грађевина у Београду све до 1863. године, до изградње Капетан-Мишиног здања. Ново име Гранд-хотел добио је 1880.године и носио га је док Железничка дирекција није заузела целу зграду.

После увођења железничког саобраћаја 1884. године, у једном делу Гранд-хотела, била је смештена Дирекција Српских државних железница. 1903. године држава је откупила хотел од краљице Наталије, па је Железничка дирекција добила целу зграду за своје потребе. Након првог светског рата у зградије смештена Генерална дирекција Југословенских државних железница и ту је остала до рушења зграде.

Нови Гранд-хотел отворен је у Чика Љубиној бр. 20.

Занимљивости

Референце

  1. ^ Ђурић-Замоло, Дивна (1988). Хотели и кафане 19. века у Београду. Београд: Музеј града Београда. стр. 97—99. 

Види још