Дивизија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
ознака: везе до вишезначних одредница
Ред 37: Ред 37:
== Историја ==
== Историја ==


===Origins===
=== Порекло ===
In the West, the first general to think of organising an army into smaller combined-arms units was [[Maurice de Saxe]] (d. 1750), [[Marshal General of France]], in his book ''[[Mes Rêveries]]''. He died at the age of 54, without having implemented his idea. [[Victor-François, 2nd duc de Broglie|Victor-François de Broglie]] put the ideas into practice. He conducted successful practical experiments of the divisional system in the [[Seven Years' War]].


На Западу, први генерал који је осмислио да организује војску у мање комбиноване јединице био је [[Maurice de Saxe|Морис де Сакс]] (ум. 1750), [[Marshal General of France|маршал Француске]], у својој књизи ''[[Mes Rêveries|Ме Ревери]]''. Умро је у 54. години, а да није спровео своју идеју. [[Victor-François, 2nd duc de Broglie|Виктор Франсоа де Брољ]] је идеје спровео у дело. Он је извео успешне практичне експерименте дивизијског система у [[Seven Years' War|Седмогодишњем рату]].
===Early divisions===
The first war in which the divisional system was used systematically was the [[French Revolutionary War]]. [[Lazare Carnot]] of the [[Committee of Public Safety]], who was in charge of military affairs, came to the same conclusion about it as the previous royal government, and the army was organised into divisions.


=== Ране поделе ===
It made the armies more flexible and easy to maneuver, and it also made the large army of the revolution manageable. Under [[Napoleon]], the divisions were grouped together into [[corps]], because of their increasing size. Napoleon's military success spread the divisional and corps system all over Europe; by the end of the [[Napoleonic Wars]], all armies in Europe had adopted it.


Први рат у коме је системски коришћен дивизијски систем био је [[French Revolutionary War|Француски револуционарни рат]]. [[Lazare Carnot|Лазаре Карно]] из [[Committee of Public Safety|Комитета јавне безбедности]], који је био задужен за војне послове, о томе је дошао до истог закључка као и претходна краљевска влада, и војска је била организована у дивизије.
===World War II===
The divisional system reached its numerical height during the [[Second World War]]. The Soviet Union's [[Red Army]] consisted of more than a thousand division-sized units at any one time, and the number of rifle divisions raised during the [[Great Patriotic War]] of 1941–1945 is estimated{{by whom?|date=April 2020}} at 2,000. Nazi Germany had hundreds of numbered and/or named divisions, while the United States employed up to 91 divisions.


То је учинило армије флексибилнијим и лакшим за маневрисање, а такође је учинило да се великом армијом револуције може управљати. Под [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоном]], дивизије су груписане у [[Korpus|корпусе]], због њихове све веће величине. Наполеонов војни успех проширио је дивизијски и корпусни систем по целој Европи; до краја [[Napoleonic Wars|Наполеонових ратова]] усвојиле су га све армије у Европи.
A notable change to divisional structures during the war was completion of the shift from [[square division]]s (composed of two brigades each with two regiments) to [[triangular division]]s (composed of three regiments with no brigade level) that many European armies had started using in [[World War I]].<ref name=House>{{cite web |first= Jonathan M. |last= House |url= http://www-cgsc.army.mil/carl/resources/csi/House/House.asp |title= Toward Combined Arms Warfare: a Survey of 20th-Century Tactics, Doctrine, and Organization |date= 30 December 2009 |publisher= U.S. Army Command and General Staff College |url-status= dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20091230072014/http://www-cgsc.army.mil/carl/resources/csi/House/House.asp |archive-date= 30 December 2009 }}</ref> This was done to increase flexibility and to pare down chain-of-command overhead. The triangular division structure allowed the tactic of "two forward, one back", where two of the division's regiments could engage the enemy with one regiment in reserve.


=== Други светски рат ===
===Modern divisions===
In modern times, most military forces have standardized their divisional structures. This does not mean that divisions are equal in size or structure from country to country, but divisions have, in most cases, come to be units of 10,000 to 15,000 soldiers with enough organic support to be capable of independent operations. Usually, the direct organization of the division consists of one to four [[brigade]]s or [[Battlegroup (army)|battle groups]] of its primary combat arm, along with a brigade or regiment of combat support (usually [[artillery]]) and a number of direct-reporting [[battalion]]s for necessary specialized support tasks, such as [[military intelligence|intelligence]], [[logistics]], [[reconnaissance]], and [[combat engineers]]. Most militaries standardize ideal organization strength for each type of division, encapsulated in a [[Table of Organization and Equipment]] (TO&E) which specifies exact assignments of units, personnel, and equipment for a division.


Дивизијски систем је достигао своју бројчану висину током [[Second World War|Другог светског рата]]. [[Црвена армија]] Совјетског Савеза се састојала од више од хиљаду јединица величине дивизије у било ком тренутку, а процењује се да је број стрељачких дивизија подигнутих током [[Great Patriotic War|Великог отаџбинског рата]] 1941–1945. био 2.000. Нацистичка Немачка је имала стотине нумерисаних и/или именованих дивизија, док су Сједињене Државе имале до 91 дивизију.
The modern division became the primary identifiable combat unit in many militaries during the second half of the 20th century, supplanting the [[brigade]]; however, the trend started to reverse since the end of the [[Cold War]]. The peak use of the division as the primary combat unit occurred during [[World War II]], when the belligerents deployed over a thousand divisions. With technological advances since then, the combat power of each division has increased.

Значајна промена у дивизијским структурама током рата био је завршетак преласка са [[square division|квадратних дивизија]] (састављених од две бригаде свака са два пука) на [[triangular division|троугласте дивизије]] (састављене од три пука без нивоа бригаде) које су многе европске армије почеле да користе у [[World War I|Првом светском рату]].<ref name=House>{{cite web |first= Jonathan M. |last= House |url= http://www-cgsc.army.mil/carl/resources/csi/House/House.asp |title= Toward Combined Arms Warfare: a Survey of 20th-Century Tactics, Doctrine, and Organization |date= 30 December 2009 |publisher= U.S. Army Command and General Staff College |url-status= dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20091230072014/http://www-cgsc.army.mil/carl/resources/csi/House/House.asp |archive-date= 30 December 2009 }}</ref> Ово је урађено да би се повећала флексибилност и смањили трошкови ланца командовања. Троугласта структура дивизије дозвољавала је тактику „два напред, један назад“, где су два пука дивизије могла да се боре са непријатељем са једним пуком у резерви.

=== Модерне поделе ===

У модерним временима, већина војних снага је стандардизовала своје дивизијске структуре. То не значи да су дивизије једнаке по величини или структури од земље до земље, али су дивизије, у већини случајева, постале јединице од 10.000 до 15.000 војника са довољно органске подршке да би биле способне за самосталне операције. Обично, непосредну организацију дивизије чине једна до четири [[brigade|бригаде]] или [[Battlegroup (army)|борбене групе]] њеног примарног борбеног рода, заједно са бригадом или пуком борбене подршке (обично [[artillery|артиљеријске]]) и више [[батаљон]]а под директном командом за неопходне специјализоване задатке подршке, као што су [[military intelligence|обавештајни]], [[logistics|логистички]], [[reconnaissance|извиђачки]] и [[combat engineers|борбени инжењери]]. Већина војски стандардизује идеалну организациону снагу за сваку врсту дивизије, садржану у [[Table of Organization and Equipment|табели организације и опреме]] која специфицира тачне задатке јединица, особља и опреме за дивизију.

Модерна дивизија је постала примарна борбена јединица која се може идентификовати у многим војскама током друге половине 20. века, потиснувши [[brigade|бригаду]]; међутим, тренд је почео да се преокреће од краја [[Cold War|Хладног рата]]. Највећа употреба дивизије као примарне борбене јединице догодила се током Другог светског рата, када су зараћене стране распоредиле преко хиљаду дивизија. Са технолошким напретком од тада, борбена моћ сваке дивизије се повећала.


== Типови ==
== Типови ==

Верзија на датум 18. мај 2022. у 16:49

NATO симболи на картама[1]

пријатељска комбинована дивизија

непријатељска комбинована дивизија

пријатељска пешадијска дивизија

пријатељска ваздушно-десантна пешадијска дивизија

непријатељска тенковска дивизија

Дивизија је основна оперативно-тактичка војна формација у саставу корпуса или армије. Постоји у сва три рода оружаних снага: копненој војсци, ваздухопловству и морнарици, али се најчешће користи у копненој војсци. Дивизија може бити: моторизована, оклопна, дјелимично моторизована и пјешадијска. Дивизија у копненој војсци се обично састоји од 3-5 пукова, односно 3-4 бригаде те тако броји од 10.000 до 20.000 припадника. Командант дивизије има ранг генерала, а најчешће је то генерал-мајор, генерал-потпуковник или дивизијски генерал. У току рата дивизија делује као самостална војна формација у склопу корпуса.

In most armies, a division is composed of several regiments or brigades; in turn, several divisions typically make up a corps. Historically, the division has been the default combined arms unit capable of independent operations. Smaller combined arms units, such as the American regimental combat team (RCT) during World War II, were used when conditions favored them. In recent times, modern Western militaries have begun adopting the smaller brigade combat team[2] (similar to the RCT) as the default combined arms unit, with the division they belong to being less important.

While the focus of this article is on army divisions, in naval usage "division" has a completely different meaning, referring to either an administrative/functional sub-unit of a department (e.g., fire control division of the weapons department) aboard naval and coast guard ships, shore commands, and in naval aviation units (including navy, marine corps, and coast guard aviation), to a sub-unit of several ships within a flotilla or squadron, or to two or three sections of aircraft operating under a designated division leader. Some languages, like Russian, Serbian, Croatian and Polish, also use a similar word, divizion/divizijun/dywizjon, for a battalion-size artillery or cavalry unit.

Историја

Порекло

На Западу, први генерал који је осмислио да организује војску у мање комбиноване јединице био је Морис де Сакс (ум. 1750), маршал Француске, у својој књизи Ме Ревери. Умро је у 54. години, а да није спровео своју идеју. Виктор Франсоа де Брољ је идеје спровео у дело. Он је извео успешне практичне експерименте дивизијског система у Седмогодишњем рату.

Ране поделе

Први рат у коме је системски коришћен дивизијски систем био је Француски револуционарни рат. Лазаре Карно из Комитета јавне безбедности, који је био задужен за војне послове, о томе је дошао до истог закључка као и претходна краљевска влада, и војска је била организована у дивизије.

То је учинило армије флексибилнијим и лакшим за маневрисање, а такође је учинило да се великом армијом револуције може управљати. Под Наполеоном, дивизије су груписане у корпусе, због њихове све веће величине. Наполеонов војни успех проширио је дивизијски и корпусни систем по целој Европи; до краја Наполеонових ратова усвојиле су га све армије у Европи.

Други светски рат

Дивизијски систем је достигао своју бројчану висину током Другог светског рата. Црвена армија Совјетског Савеза се састојала од више од хиљаду јединица величине дивизије у било ком тренутку, а процењује се да је број стрељачких дивизија подигнутих током Великог отаџбинског рата 1941–1945. био 2.000. Нацистичка Немачка је имала стотине нумерисаних и/или именованих дивизија, док су Сједињене Државе имале до 91 дивизију.

Значајна промена у дивизијским структурама током рата био је завршетак преласка са квадратних дивизија (састављених од две бригаде свака са два пука) на троугласте дивизије (састављене од три пука без нивоа бригаде) које су многе европске армије почеле да користе у Првом светском рату.[3] Ово је урађено да би се повећала флексибилност и смањили трошкови ланца командовања. Троугласта структура дивизије дозвољавала је тактику „два напред, један назад“, где су два пука дивизије могла да се боре са непријатељем са једним пуком у резерви.

Модерне поделе

У модерним временима, већина војних снага је стандардизовала своје дивизијске структуре. То не значи да су дивизије једнаке по величини или структури од земље до земље, али су дивизије, у већини случајева, постале јединице од 10.000 до 15.000 војника са довољно органске подршке да би биле способне за самосталне операције. Обично, непосредну организацију дивизије чине једна до четири бригаде или борбене групе њеног примарног борбеног рода, заједно са бригадом или пуком борбене подршке (обично артиљеријске) и више батаљона под директном командом за неопходне специјализоване задатке подршке, као што су обавештајни, логистички, извиђачки и борбени инжењери. Већина војски стандардизује идеалну организациону снагу за сваку врсту дивизије, садржану у табели организације и опреме која специфицира тачне задатке јединица, особља и опреме за дивизију.

Модерна дивизија је постала примарна борбена јединица која се може идентификовати у многим војскама током друге половине 20. века, потиснувши бригаду; међутим, тренд је почео да се преокреће од краја Хладног рата. Највећа употреба дивизије као примарне борбене јединице догодила се током Другог светског рата, када су зараћене стране распоредиле преко хиљаду дивизија. Са технолошким напретком од тада, борбена моћ сваке дивизије се повећала.

Типови

Divisions are often formed to organize units of a particular type together with appropriate support units to allow independent operations. In more recent times, divisions have mainly been organized as combined arms units with subordinate units representing various combat arms. In this case, the division often retains the name of a more specialized division, and may still be tasked with a primary role suited to that specialization.

Infantry division

"Infantry division" refers to a military formation composed primarily of infantry units, also supported by units from other combat arms. In the Soviet Union and Russia, an infantry division is often referred to as a "rifle division". A "motorised infantry" division refers to a division with a majority of infantry subunits transported on soft-skinned motor vehicles. A "mechanized infantry" division refers to a division with a majority of infantry subunits transported on armored personnel carriers (APCs) or infantry fighting vehicles (IFVs) or both, or even some other class of armored fighting vehicles designed for the transportation of infantry. Mechanized infantry divisions in Nazi Germany were called "Panzergrenadier divisions". In Russia, they were known as "motor rifle divisions".

Cavalry division

For most nations, cavalry was deployed in smaller units and was not therefore organized into divisions, but for larger militaries, such as that of the British Empire, United States, First French Empire, France, German Empire, Nazi Germany, Russian Empire, Empire of Japan, Second Polish Republic and Soviet Union, a number of cavalry divisions were formed. They were most often similar to the nations' infantry divisions in structure, although they usually had fewer and lighter support elements, with cavalry brigades or regiments replacing the infantry units, and supporting units, such as artillery and supply, being horse-drawn. For the most part, large cavalry units did not remain after World War II.

While horse cavalry had been found to be obsolete, the concept of cavalry as a fast force capable of missions traditionally fulfilled by horse cavalry made a return to military thinking during the Cold War. In general, two new types of cavalry were developed: air cavalry or airmobile, relying on helicopter mobility, and armored cavalry, based on an autonomous armored formation. The former was pioneered by the 11th Air Assault Division (Test), formed on 1 February 1963 at Fort Benning, Georgia. On 29 June 1965, the division was renamed the 1st Cavalry Division (Airmobile), before its departure for the Vietnam War.

Armored division

A Priest 105mm self-propelled gun of British 3rd Infantry Division, 1944

The development of the tank during World War I prompted some nations to experiment with forming them into division-size units. Many did this the same way as they did cavalry divisions, by merely replacing cavalry with AFVs (including tanks) and motorizing the supporting units. This proved unwieldy in combat, as the units had many tanks but few infantry units. Instead, a more balanced approach was taken by adjusting the number of tank, infantry, artillery, and support units.

Mountain division

Mountain divisions are infantry divisions given special training and equipment to operate in hilly, mountainous or arctic areas. Some examples of these formations include the US 10th Mountain Division, the German 1st Ski Division or the French 27th Alpine Infantry Division.

Airborne division

An airborne division is an infantry division given special training and equipment for arrival on the battlefield by air (typically via parachute or glider-borne).

The US, Britain, and Germany experimented during World War II with specialized light infantry divisions capable of being quickly transported by transport aircraft or dropped into an area by parachute or glider. This required both high-quality equipment and training, creating elite units in the process and usually manned by volunteers rather than conscripts.

Artillery division

The Soviet Union developed the concept of the specialized "artillery division" during the Eastern Front of the Second World War in 1942, although plans were in place since the later stages of the Russian Civil War. An artillery division serves as a specialized division using only artillery howitzers, anti-tank guns, rocket artillery (MRLs and tactical missiles) and mortars (both towed and self-propelled) (and historically siege artillery) and are usually tasked with providing concentrated firepower support to higher combined arms formations. They are mainly combat support formations most performing operations in support of the infantry and armor.

Security division

Nazi Germany organized Security divisions to operate in captured territory to provide rear-echelon security against partisans and maintain order among civilians. Structured like an infantry division, a security division was more likely to contain lower quality troops and was not intended to serve directly at the front. SS units of this type were called "SS Polizei divisions".

The Soviet Union's People's Commissariat for Internal Affairs (the NKVD) organized security divisions. In a few cases, NKVD divisions were employed in front-line combat as rifle divisions.[4]

Види још

Референце

  1. ^ APP-6C Joint Military Symbology (PDF). NATO. мај 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-09-21. г. 
  2. ^ „Archived Document”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2016. г. Приступљено 2016-10-22.  Organization: Operational Unit Diagrams:Brigade. Accessed 22 October 2016.
  3. ^ House, Jonathan M. (30. 12. 2009). „Toward Combined Arms Warfare: a Survey of 20th-Century Tactics, Doctrine, and Organization”. U.S. Army Command and General Staff College. Архивирано из оригинала 30. 12. 2009. г. 
  4. ^ Zaloga, Steven J. The Red Army of the Great Patriotic War, 1941–45, Osprey Publishing, (1989), pp. 21–22

Литература

  • Van Creveld, Martin (2000). The Art of War: War and Military Thought. London: Cassell. ISBN 0-304-35264-0. 
  • Grey, Jeffrey (2008). A Military History of Australia (3rd изд.). Melbourne: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-69791-0. 
  • Johnston, Mark (2007). The Australian Army in World War II. Elite. Martin Windrow (consultant editor). Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-123-6. 
  • Jones, Archer (2000). The Art of War in the Western World. University of Illinois Press. ISBN 0-252-06966-8. 
  • Keogh, Eustace (1965). South West Pacific 1941–45. Melbourne: Grayflower Publications. OCLC 7185705. 
  • Palazzo, Albert (2002). Defenders of Australia: The 3rd Australian Division 1916–1991. Loftus, New South Wales: Australian Military Historical Publications. ISBN 1-876439-03-3. 
  • FM 3-90.6 : Brigade Combat Team (PDF). Department of the Army. септембар 2010. Preface ("they can operate as part of a division or independently"), § 1-1 ("[BCTs are] the smallest combined arms units that can be committed independently"). Архивирано из оригинала (PDF) 2013-02-17. г. 
  • Phisterer, Frederick, Statistical Record of the Armies of the United States, Castle Books, 1883, ISBN 0-7858-1585-6.
  • Tsouras, P.G. Changing Orders: The evolution of the World's Armies, 1945 to the Present Facts On File, Inc, 1994. ISBN 0-8160-3122-3

Спољашње везе

Дивизија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дивизија&oldid=24553454”