Батаљон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стандардни НАТО симбол за пешадијски батаљон

Батаљон (фр.) представља основну тактичку јединицу копнене војске. Оспособљен је за разноврсна дејства у различитим условима. Састоји се од команде, три до пет чета, јединица за подршку и јединица за позадинско обезбеђење. Батаљон начелно улази у састав пука или бригаде, а може бити и самосталан. Јачина и састав зависе од намене (300 до 1.000 људи). Командант батаљона најчешће је официр у чину потпуковника, а може бити и мајор.

Типови батаљона[уреди]

Батаљон између осталог може бити:

  • пешадијски, први пут је формиран у Француској 1691. године; начелно се састоји од три до пет пешадијских чета и пратећих јединица снаге 500 до 1000 људи.
  • оклопни, први пут је формиран у Уједињеном Краљевству 1916. године; начелно се састоји од три тенковске, једне механизоване чете и других пратећих јединица (27-45 тенкова или оклопних возила другог типа); у неким земљама сличног је састава и намене тенковски батаљон.
  • тенковски, тактичка оклопна јединица неких армија чију главну ударну и маневарску снагу чине тенкови; састоји се од 2-3 тенковске чете и других пратећих јединица (18-45 тенкова); може се наћи у саставу оклопне, оклопно-механизоване и механизоване бригаде или пука, оклопне и пешадијске дивизије али може бити и самосталан.
  • моторизовани, први пут се појављује увођењем моторних возила у армије ради бржег превоза људства и материјално-техничких средстава потребних у борби у периоду између Првог и Другог светског рата; масовна моторизација пешадије али и артиљерије настаје током и после Другог светског рата; временом све више се замењују механизованим батаљонима.
  • механизовани, први пут формиран у француској, британској и немачкој војсци пред почетак Другог светског рата; начелно се састоји од три механизоване чете и других јединица за подршку; улази у састав оклопних, оклопно-механизованих и механизованих пукова и бригада, а може бити и самосталан унутар састава веће војне формације (рецимо дивизије); у данашње време чини окосницу свих модерних армија света.
  • извиђачки, намењен је превасходно за извиђачка али и друга борбена дејства; разноврсне је организацијско-формацијске структуре и наоружања у зависности од врсте борбених дејстава за које је намењен; може бити и оклопно-механизованог састава.
  • инжињеријски, први пут је формиран у Француској 1691. године; начелно се састоји од неколико чета и водова различитог састава намењених инжињеријским задацима (постављање и савлађивање минско-експлозивних препрека, рушење, утврђивање, премошћавање река, изградњу и поправку путева, аеродрома и других објеката од важности и сл.).
  • батаљон везе, први пут је формиран у Великој Британији 1869. године као телеграфски батаљон; основни задатак му је успостављање и одржавање свих врста веза и све већих капацитета веза између команди и јединица на терену; у оквирима савременог ратовања везе су од непроцењивог значаја за извођење било каквих борбених дејстава са успехом.
  • падобрански, први пут је формиран у Совјетском Савезу 1930. године, а посебну пажњу посвећују им све армије света након доказане вредности током и након Другог светског рата; оспособљен је за превожење транспортним ваздухопловом (авионом или хеликоптером), спуштање падобранима и извођење брзих интервенција и изненадних дејстава у непријатељској позадини; у свом саставу има начелно 3-4 падобранске чете укупне јачине од 350 до 850 људи (НАТО).
  • батаљон морнаричке пешадије, намењен је за извођење поморскодесантних дејстава и противдесантну одбрану обале и острва; дејствује у уској вези са морнаричким снагама; налази се у саставу флота, амфибијским јединицама или су укрцани на већим ратним бродовима неких морнарица (носачима авиона, носачима хеликоптера, крстарицама, десантним бродовима и сл.); овај тип јединица појављује се у XVI и XVII веку као део бродских посада који ојачан ватреним дејством бродске артиљерије учествује у абордажу и десанту; у Првом светском рату многе земље имају и користе моранаричку пешадију, а њихова вредност посебно је потврђена током Другог светског рата на Пацифику и на европском ратишту као и након њега (Корејски рат, Вијетнамски рат, Фолкландски рат, Заливски рат и др.
  • планински, основна тактичка јединица планинске пешадије оспособљене за вршење борбених дејстава на средњем и високопланинском земљишту.

У артиљеријским јединицама еквивалент за батаљон назива се дивизион.

Незавсне операције[уреди]

Батаљон је најмања војна јединица способна да врши „ограничене независне операције”,[1] што значи да укључује извршну власт, особље (тј. С-1, С-2, итд.) са јединицом за подршку и услуге (нпр. штаб и седиште јединице). Батаљон мора имати извор за поновно снабдевање како би се омогућило одржавање операција током више од неколико дана. То је због тога што се комплементарна батаљонска муниција, потрошно оружје (нпр. ручне бомбе и једнократни ракетни бацачи), вода, оброци, гориво, мазиво, резервни делови, батерије и медицински материјал обично састоје само од онога што војници батаљона и возила батаљона могу да носе.

Поред довољног броја особља и опреме за обављање операција (обично најмање две примарне борбене јединице и једне јединце за подршку), као и ограничених административних и логистичких ресурса, командно особље координира и планира операције. Подређене јединице батаљона и њихови водови зависе од штаба батаљона за команду, контролу, комуникације и обавештајну службу, као и за структуру и подршку батаљона. Батаљон је део пука, бригаде или групе, у зависности од гране службе.

Хомогеност[уреди]

Батаљонске јединице су првенствено једне врсте (нпр. пешадијски или тенковски батаљон), иако постоје изузеци, као што су комбиновани армијски батаљони у америчкој војсци. Батаљон обично укључује штаб јединице и неку врсту борбене подршке, комбиноване у јединици за борбену подршку.

Британска армија[уреди]

Термин батаљон се користи у Британској армијској пешадији и неким другим јединицама, укључујући Краљевске електричне и машинске инжењере, и обаваштејну службу. Он је формално кориштен код Краљевских инжењера (јер су они прешли на пуке), а исто тако је кориштен у бившим Краљевским армијским техничким корпусима и Краљевским пионирским корпусима. Друге јединице обично уместо батаљона користе термин „регимента”.

Канадска армија[уреди]

У Канадским оружаним снагама, већина батаљона су резервне јединице са између 100–200 војника, чиме је обухваћена оперативно спремна компонента, која се може распоредити на терену са величином од око пола јединице. Сваких девет редовних пешадијских батаљона има по три или четири пушчане јединице и једну или две јединице за подршку. Канадским батаљонима генерално командују потпуковници, мада мањим резервним батаљонима командују мајори.

Референце[уреди]

  1. ^ Piehler, G. Kurt, ур. (2013). Encyclopedia of Military Science. Sage Publications. стр. 874. ISBN 9781412969338. 

Спољашње везе[уреди]