Метастазе (филм) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
interwiki
Ред 23: Ред 23:
[[Категорија:Хрватски филмови]]
[[Категорија:Хрватски филмови]]
[[Категорија:Филмови 2009.]]
[[Категорија:Филмови 2009.]]

[[hr:Metastaze (2009)]]

Верзија на датум 11. јул 2009. у 20:04

Метастазе
Изворни насловMetastaye
Жанрдрама, крими
РежијаБранко Шмит
Главне улогеРене Биторајац
Фрањо Дијак
Роберт Угрина
Година2009.
Трајање82 минута
ЗемљаХрватска
Језикхрватски
IMDb веза

Метастазе је хрватски филм из 2009. године у режији Бранка Шмита.

Кратак садржај

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Филм говори о односима четворице квартовских пријатеља који се никако не могу уклопити у друштво. Ту је Филип (Фрањо Дијак), лечени наркоман који се наком три године рехабилитације враћа и налази стару екипу. Затим Дејо (Ракан Русхаидат), син југословенског официра који је стално у сукобу са људима којима дугује новац. Крпа (Рене Биторајац) је најупечатљивији лик у целом филму. Он је нетолерантни силеџија који туче слабије, али опседнут је фудбалом, Бед Блу Бојсима и кладионицама. Кизот (Роберт Угрина) је верни пратилац екипе, алкохоличар, емотивац који сву своју љубав поклања мачкама.

О филму

Екипа се врти у зачараном кругу алкохола, дроге и криминала и кроз то у ствари схватимо да се "Метастазе" не престају ширити у хрватском друштву. Наслов овог натуралистичког филма је звучан и провокативан, али не ради се о медицинској болести појединца, већ о поремечају вредности у свим социјалним категоријама. Филм проговара о актуелним темема хрватског друштва - пад социјалног статуса, живот без перспективе, општеприхваћени национализам, клице неонацизма, криминал и насиље, зависност о дрогама... Све то презентовано је кроз урбани жаргон препун мржње и предрасуда које испуњавају монологе, дијалоге и сећања четворочлане екипе младих наркомана, алкохоличара и криминалаца.

"Управо избор локација дао је визуелну аутентичност милмској адаптацији филма, што га издваја од већине савремених хрватских филмова урбане провенијенције у којима ликови седе у вилама на пантовчацима и околним отменим брдима загребачког центра и говоре језиком Академије драмских уметности. Овде ликови говоре језиком Утрина и Запрућа, овде се псује као што се псује и у животу, али се и пати као и у животу", каже критика.