Метастазе (филм)
Метастазе | |
---|---|
Изворни наслов | Metastaze |
Жанр | драма крими |
Режија | Бранко Шмит |
Главне улоге | Рене Биторајац Фрањо Дијак Роберт Угрина Ракан Рушаидат |
Година | 2009. |
Трајање | 82 минута |
Земља | Хрватска |
Језик | хрватски |
IMDb веза |
„Метастазе“ је хрватски филм из 2009. године у режији Бранка Шмита,[1][2] који је исте године освојио Златну арену у Пули.[3][4]
Радња
[уреди | уреди извор]Назив филма Метастазе је звучан и провокативан. Не ради се о медицинској болести појединца, већ о аморалности, корумпираности, бескрупулозности новопеченог капиталистичког устроја, о болести хрватског друштва, у којем су поремећене вредности у свим социјалним категоријама. Сукоби генерација, пад социјалног статуса и живот без перспективе, урбани жаргон препун мржње, предрасуда, општеприхваћени национализам, клице неонацизма, насиље, криминал, зависност о дрогама као и сви облици некоректности, испуњавају монологе, дијалоге и сечања радње четворочлане екипе младих наркомана, алкохоличара и криминалаца.[2]
Филм говори о односима четворице ортака из краја који се никако не могу уклопити у друштво. Ту је Филип (Фрањо Дијак), лечени наркоман који се наком три године рехабилитације враћа и налази стару екипу. Затим Дејо (Ракан Рушаидат), син југословенског официра који је стално у сукобу са људима којима дугује новац. Крпа (Рене Биторајац) је најупечатљивији лик у целом филму. Он је нетолерантни силеџија који туче слабије, али опседнут је фудбалом, Бед Блу Бојсима и кладионицама. Кизо (Роберт Угрина) је верни пратилац екипе, алкохоличар, емотивац који сву своју љубав поклања мачкама.
Улоге
[уреди | уреди извор]Глумац | Улога |
---|---|
Рене Биторајац | Крпа |
Фрањо Дијак | Филип |
Роберт Угрина | Кизо |
Ракан Рушаидат | Дејо |
Иво Грегуревић | Филипов отац |
Љиљана Богојевић | Филипова мајка |
Ксенија Маринковић | Кизина мајка |
Дарија Лоренци | Милица |
Јадранка Ђокић | Крпина жена |
Фрањо Јурчец | Крпин сусед |
Вера Зима | тета Зора |
Иван Бркић | тетак Бране |
Елведин Тиро | дилер Мирза |
Емир Хаџихафизбеговић | Реуф |
О филму
[уреди | уреди извор]Екипа се врти у зачараном кругу алкохола, дроге и криминала и кроз то у ствари схватимо да се „Метастазе“ не престају ширити у хрватском друштву. Наслов овог натуралистичког филма је звучан и провокативан, али не ради се о медицинској болести појединца, већ о поремећају вредности у свим социјалним категоријама. Филм проговара о актуелним темема хрватског друштва - паду социјалног статуса, животу без перспективе, општеприхваћеном национализму, клицама неонацизма, криминалу и насиљу, зависности од дрога... Све то презентовано је кроз урбани жаргон препун мржње и предрасуда које испуњавају монологе, дијалоге и сећања четворочлане екипе младих наркомана, алкохоличара и криминалаца.
"Управо избор локација дао је визуелну аутентичност милмској адаптацији филма, што га издваја од већине савремених хрватских филмова урбане провенијенције у којима ликови седе у вилама на пантовчацима и околним отменим брдима загребачког центра и говоре језиком Академије драмских уметности. Овде ликови говоре језиком Утрина и Запрућа, овде се псује као што се псује и у животу, али се и пати као и у животу“, каже критика.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Metastases (Metastaze)”. Cineuropa - the best of european cinema. Приступљено 12. 6. 2020.
- ^ а б „Метастазе”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 06. 02. 2021. г. Приступљено 1. 2. 2021.
- ^ „KinoKultura”. www.kinokultura.com. Приступљено 12. 6. 2020.
- ^ „HAVC • Croatian film catalogue”. www.havc.hr. Приступљено 12. 6. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Метастазе на сајту IMDb (језик: енглески)
- Р. Радосављевић, Метастазе су отворили политичари[мртва веза] (језик: српски)
- Горан Шикић, Метастазе - филм о Хрватској након рата (језик: хрватски)