Дагеротипија

Најпознатија слика писца Едгара Алана Поа из 1848.

Дагеротипија је једна од почетних врста слике у историји фотографије, коју је развио Луј Дагер, по коме и носи име.

Дагеротипија је развијена након првих слика Нисефора Нијепса. Тај тип слике био је у употреби од 1839. и следећих 20 година, до око 1860..

Техника дагеротипије

Уметнички атеље, дагеротипија из 1838.

Код дагеротипије нема никаквих негатива, слика се прави директно. Слика настане кад се посребрена плоча (дагеротипија) изложи у мраку јодним парама. Тада на њеној површини настаје на светлост осетљиви сребров-јодид. Таква плоча се осветљује у камери звана опскура. Након осветљивања плоче на њој настане латентна слика, која још није видљива. Такву плочу се изложи у парама живог сребра и фиксира у растопини сумпоровог-диоксида ($SO_{2}$).

Таква слика је била врло осјетљива па су је превукли са златом и хлором ради бољих боја и заштите.

Због природе слике, репродукција није била могућа, па је свака дагеротипија оригинал.

Дагеротипија у Србији

Прву дагеротипију у Србији је направио пионир и први српски фотограф Димитрије Новаковић 1840. Технику је усвојио за време боравка у Паризу, 1839., од самог инвентора - Луја Дагера. Наводно је 1841. Анастас Јовановић сликао кнеза Михајла, али дагеротипија није успела. Убрзо су се у Србији појавили и страни дагеротиписти.

Види још

• Српска фотографија
• Анастас Јовановић
• Камера опскура