Водена боквица — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: en:Alisma plantago-aquatica
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[File:AlismaPlant1.jpg|thumb|Водена боквица]]
'''Водена боквица''' ({{јез-лат|Alisma plantagoaguatica}}) је трајна, [[монокотиледоне биљке|монокотиледона биљка]] из породице [[Alismataceae]]. Позната је и под називима ''жабочун'', ''водени трпутац'', ''корњачина трава''.
'''Водена боквица''' ({{јез-лат|Alisma plantagoaguatica}}) је трајна, [[монокотиледоне биљке|монокотиледона биљка]] из породице [[Alismataceae]]. Позната је и под називима ''жабочун'', ''водени трпутац'', ''корњачина трава''.


Ред 16: Ред 17:


* Енциклопедија самониклог јестивог биља, Љубиша Грлић, Загреб, 1986.
* Енциклопедија самониклог јестивог биља, Љубиша Грлић, Загреб, 1986.
{{Commons|Alisma plantago-aquatica}}


[[cs:Žabník jitrocelový]]
[[cs:Žabník jitrocelový]]

Верзија на датум 13. новембар 2009. у 09:05

Водена боквица

Водена боквица (лат. Alisma plantagoaguatica) је трајна, монокотиледона биљка из породице Alismataceae. Позната је и под називима жабочун, водени трпутац, корњачина трава.

Изглед и цветање

Водена боквица може да нарасте и до 1 метра у висину. Листови су елиптични и распоређени око усправне цветне стабљике. Стабљика је у горњој половини разграната и носи велики број бело-ружичастих двосплоних цветова са 3 латице, 6 прашника и већим бројем тучкова. Цветови су сложени у метличасти цват, који има облик пирамиде. Водена боквица цвета у периоду од јуна до септембра.

Распрострањеност

Водена боквица расте по мочварним ливадама, по барама, јарковима, рибњацима и језерима, уз обале река са спорим током, често у великом броју. У планинским областима може допрети до 1200 метара надморске висине.

Употреба

Водена боквица је јестива биљка, али само у прерађеном стању. Подземни делови водене боквице садрже доста скроба. У народној медицини користи се као диуретично средство и за поспешивање излучивања млека.

Литература

  • Енциклопедија самониклог јестивог биља, Љубиша Грлић, Загреб, 1986.