Драгутин Драгиша Милутиновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 11. децембар 2009. у 15:46

Драгутин Драгиша Милутиновић (Београд, 1840.) - (Панчево, 1900.) био је ннжењер, архитект и историчар уметности, наставник на Великој школи и члан Српског ученог друштва. Син Симе Милутиновића Сарајлије.

Биографија

Студирао је грађевинарство у Берлину, Минхену и Карлсруеу. У Србији радио у Министарству грађевина. У сарадњеи са М. Валтровићем снимао и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и Београдска железничка станица (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши Даниловграда у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Св. Ђорђа у Новом Саду; у Долову код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878), дописног члана Српске краљевске академије (1893).

Литература

Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008, 667.

Овај чланак везан за историчаре уметности је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 == Биографија ==
-Студирао је грађевинарство у Берлину, Минхену и Карлсруеу. У Србији радио у Министартву грађевина.
+Студирао је грађевинарство у Берлину, Минхену и Карлсруеу. У Србији радио у Министарству грађевина.
 У сарадњеи са [[Михаило Валтровић|М. Валтровићем]] снимао и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и [[Београдска железничка станица]] (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши [[Даниловград]]а у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Св. Ђорђа у Новом Саду; у Долову код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878), дописног члана [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] (1893).