Михаило Валтровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Михаило Валтровић
Михаило Валтровић.jpg
Михаило Валтровић
Датум рођења (1839-09-29)29. септембар 1839.
Место рођења Београд
Кнежевина Србија
Датум смрти 22. септембар 1915.(1915-09-22) (75 год.)
Место смрти Београд
Краљевина Србија
Потпис Mihailo valtrovic.png

Михаило Валтровић (Београд, 17/29. септембар 1839Београд, 9/22. септембар 1915) је био први професор археологије на Филозофском факултету у Београду и утемељивач српске археологије.

Оснивач и први председник Српског археолошког друштва

Биографија[уреди]

Михаило Валтровић је у Београду завршио природњачки одсек Лицеја. После кратког службовања у Главној управи грађевина одлази као државни питомац у Карлсруе, где изучава архитектуру.

По повратку 1866. је у грађевинској струци, а затим постаје професор реалке за техничке предмете. Од 1875. је професор Велике школе, а од 1881 добија катедру археологије.

Као управник (чувар) Народног музеја (1881—1895) поставио је темеље његовом развоју. Године 1882., врши прва научна ископавања у Виминацијуму.

Био је члан, а затим председник Уметничког одбора Српског ученог друштва, а од 1887. редован члан САН-а.

Његови обимни научни радови имају за предмет проучавања српско уметничко наслеђе. Многа од својих научних истраживања и снимања средњовековних манастира, Валтровић је радио са архитектом Драгутином Милутиновићем.

Оснивач је Српског археолошког друштва 1883. и покретач првог стручног часописа Старинар чији је уредник од 1884. до 1907.. Бавио се ликовном критиком.

Решење инсигније Ордена Светог кнеза Лазара је урадио Михаило Валтровић.[1]

Главни одбор, на челу са архитектом, Михаилом Валтровићем изборао инсигније за Круну краља Петра I Карађорђевића.[2]

Награда „Михаило Валтровић“[уреди]

Награду „Михаило Валтровић“ додељује Музејско друштво Србије. 2005. је додељена двема изложбама Музеја Војводине. Награда “Михаило Валтровић” за животно дело, коју додељује Музејско друштво Србије припала је новосадској историчарки уметности проф. др Јасни Јованов, дугогодишњој управници Спомен-збирке Павла Бељанског

Библиографија[уреди]

  • Грађа за историју уметности Србије - Београд 1874
  • Prodomos (на немачком језику) - Беч 1878
  • Поглед на стару српску црквену архитектуру - Београд 1889

Извори[уреди]

  1. „Времеплов: Преминуио Михаило Валтровић”. rtv.co.rs. РТВ. 22. 9. 2011. Приступљено 8. 9. 2013. 
  2. Стевовић, Љубомир С. (2004). [czipm.org „Српски грб и химна у XX веку”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). czipm.org. Центар за истраживање православнога монархизма. Приступљено 8. 9. 2013. 

Спољашње везе[уреди]