ОКК Београд — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 14: Ред 14:


==Историја==
==Историја==
Прича о кошаркашком клубу Београд започиње баш у том послератном периоду, те давне 1945. године, када се на иницијативу Синдиката металских радника Југославије, чувених "клонфера", оснива спортско друштво "Металац". Исте године оснивају се и спортска друштва [[ЈСД Партизан|Партизан]] и [[СД Црвена Звезда|Црвена Звезда]]. У оквиру спортског друштва ,,Металац" оснивају се фудбалски и кошаркашки клуб, са истоименим називом.
Прича о кошаркашком клубу Београд започиње баш у том послератном периоду, те давне 1945. године, када се на иницијативу Синдиката металских радника Југославије, чувених "клонфера", оснива спортско друштво "Металац". Исте године оснивају се и спортска друштва [[ЈСД Партизан|Партизан]] и [[СД Црвена звезда|Црвена Звезда]]. У оквиру спортског друштва ,,Металац" оснивају се фудбалски и кошаркашки клуб, са истоименим називом.
1950. године на предлог тадашњег чувеног београдског новинара [[Владимир Дедијер|Владимира Дедијера]], комплетно спортско друштво мења назив у БСК (Београдски Спортски Клуб).1954. из јуниорског састава првом тиму се прикључују два нова имена, која ће у годинама које долазе добро запамтити како југословенска, тако и европска и светска спортска јавност-[[Радивоје Кораћ]] и Слободан Гордић, који ће са онима који су већ били у "плавој средини" (Еркић, Богомир Рајковић,...) и онима који ће доћи (Сија Николић, [[Трајко Рајковић]]...) створити шампионски тим, чије ће име одзвањати европским престоницама. Повратком из Српске лиге у Првенство Југославије, и освајањем трећег места у коначном пласману екипа, 1958.године клуб мења назив у ОКК Београд, који задржава до данашњих дана.
1950. године на предлог тадашњег чувеног београдског новинара [[Владимир Дедијер|Владимира Дедијера]], комплетно спортско друштво мења назив у БСК (Београдски Спортски Клуб).1954. из јуниорског састава првом тиму се прикључују два нова имена, која ће у годинама које долазе добро запамтити како [[Југославија|југословенска]], тако и [[Европа|европска]] и светска спортска јавност-[[Радивоје Кораћ]] и Слободан Гордић, који ће са онима који су већ били у "плавој средини" (Еркић, Богомир Рајковић,...) и онима који ће доћи (Сија Николић, [[Трајко Рајковић]]...) створити шампионски тим, чије ће име одзвањати европским престоницама. Повратком из Српске лиге у Првенство Југославије, и освајањем трећег места у коначном пласману екипа, 1958.године клуб мења назив у ОКК Београд, који задржава до данашњих дана.


===Златне године===
===Златне године===
Те 1958. године играјући у Првенству Југославије, ОКК Београд држи јавни час свим тада великим кошаркашким клубовима на просторима бивше СФРЈ. Пред [[Радивој Кораћ|Кораћем]] и друговима на колена падају [[КК Унион Олимпија|Олимпија]] (105-67), [[КК Црвена Звезда|Црвена Звезда]] (67-65), [[КК Партизан|Партизан]] (104-89), [[КК Задар|Задар]] (111-84)... Поход кроз домаће такмичење завршава се најлепши могући начин: у витрине "плавог клуба" стиже први пехар шампиона државе... Свим учесницима домаћег такмичења те 1958. године бива јасно да се у југословенској кошарци појавила нова клупска величина, на коју ће у будућности морати озбиљно да се рачуна...
Те 1958. године играјући у Првенству Југославије, ОКК Београд држи јавни час свим тада великим кошаркашким клубовима на просторима бивше СФРЈ. Пред [[Радивој Кораћ|Кораћем]] и друговима на колена падају [[КК Унион Олимпија|Олимпија]] (105-67), [[КК Црвена Звезда|Црвена Звезда]] (67-65), [[КК Партизан|Партизан]] (104-89), [[КК Задар|Задар]] (111-84)... Поход кроз домаће такмичење завршава се најлепши могући начин: у витрине "плавог клуба" стиже први пехар шампиона државе... Свим учесницима домаћег такмичења те 1958. године бива јасно да се у југословенској кошарци појавила нова клупска величина, на коју ће у будућности морати озбиљно да се рачуна...


И на међународној сцени учинак плаво-белих у сезони 1958/59 бива изузето запажен. У Купу Европе ОКК Београд на путу до полуфинала елиминише Атински АЕК, и првака [[Француске]], Цхарлевилле из Мезиерес-а, да би у полуфиналу, слабијом кош разликом у мечу на гостујућем терену, био елиминисан од стране Софијског Академика ([[Београд]]: 79-69; [[Софија]]: 94-77).
И на међународној сцени учинак плаво-белих у сезони 1958/59 бива изузето запажен. У Купу Европе ОКК Београд на путу до полуфинала елиминише Атински АЕК, и првака [[Француска|Француске]], Цхарлевилле из Мезиерес-а, да би у полуфиналу, слабијом кош разликом у мечу на гостујућем терену, био елиминисан од стране Софијског Академика ([[Београд]]: 79-69; [[Софија]]: 94-77).


У периоду од 1959-1962. године ОКК Београд бележи велике успехе. После слабог пласмана у домаћем шампионату 1959. године, у сезони 1960. ОКК се враћа на трон, слилније и убедљивије савладавши своје противнике него у првој шампионској сезони, и по други пут осваја титулу првака државе.
У периоду од 1959-1962. године ОКК Београд бележи велике успехе. После слабог пласмана у домаћем шампионату 1959. године, у сезони 1960. ОКК се враћа на трон, слилније и убедљивије савладавши своје противнике него у првој шампионској сезони, и по други пут осваја титулу првака државе.
Ред 30: Ред 30:
1963. године [[Радивој Кораћ|Кораћ]], Еркић, Гордић, М. Николић, [[Трајко Рајковић|Т. Рајковић]], Павелић, Тошић, Љ. Станковић, Пазмањ, Косовић, Ивацковић и Гајин "прошетали" су се првом лигом побеђујући своје противнике са просечном разликом од 25 поена, са скором од 15 победа и само три пораза. У финалном мечу падају и [[КК Партизан|"црно-бели"]] и екипа из "Жућкове авлије" бива богатија за још једну титулу државног првака.
1963. године [[Радивој Кораћ|Кораћ]], Еркић, Гордић, М. Николић, [[Трајко Рајковић|Т. Рајковић]], Павелић, Тошић, Љ. Станковић, Пазмањ, Косовић, Ивацковић и Гајин "прошетали" су се првом лигом побеђујући своје противнике са просечном разликом од 25 поена, са скором од 15 победа и само три пораза. У финалном мечу падају и [[КК Партизан|"црно-бели"]] и екипа из "Жућкове авлије" бива богатија за још једну титулу државног првака.


1964. године [[Борислав Станковић|Бора Станковић]] се поново враћа на клупу "плавих", у тежњи да одбрани шампионску титулу из претходне сезоне. [[Радивој Кораћ|Кораћ]] и другари и у овој сезони, баш као и у претходној, односе победе, како на домаћем тако и на гостујућим теренима, у целој [[Југославији]]. После мечева са "плавима" погнуте главе одлазе играчи [[Звезде]], [[Партизана]], [[Задра]], Слована, [[КК Сплит|Сплита]], [[КК Унион Олимпија|Олимпије]], [[КК Цибона|Локомотиве]], Радничког. Епилог исти: 15 победа и три пораза, и наравно још једна титула првака Југославије за дружину из Челареве.
1964. године [[Борислав Станковић|Бора Станковић]] се поново враћа на клупу "плавих", у тежњи да одбрани шампионску титулу из претходне сезоне. [[Радивој Кораћ|Кораћ]] и другари и у овој сезони, баш као и у претходној, односе победе, како на домаћем тако и на гостујућим теренима, у целој [[Југославији]]. После мечева са "плавима" погнуте главе одлазе играчи [[КК Црвена звезда|Звезде]], [[КК Партизан|Партизана]], [[КК Задар|Задра]], Слована, [[КК Сплит|Сплита]], [[КК Унион Олимпија|Олимпије]], [[КК Цибона|Локомотиве]], Радничког. Епилог исти: 15 победа и три пораза, и наравно још једна титула првака Југославије за дружину из Челареве.


После "златних година" ОКК Београда (период 1957-1965. године) долази до разлаза шампионске екипе. [[Радивој Кораћ|Кораћ]] и Гордић одлазе у [[Белгија|Белгију]], Николић у [[Турска|Турску]], итд. "Трофејни пост" ОКК Београда траје све до 1993 године када под вођством Рајка Жижића клуб из Челареве по други пут у својој историји постаје освајач националног Купа.
После "златних година" ОКК Београда (период 1957-1965. године) долази до разлаза шампионске екипе. [[Радивој Кораћ|Кораћ]] и Гордић одлазе у [[Белгија|Белгију]], Николић у [[Турска|Турску]], итд. "Трофејни пост" ОКК Београда траје све до 1993 године када под вођством Рајка Жижића клуб из Челареве по други пут у својој историји постаје освајач националног Купа.

Верзија на датум 2. јануар 2010. у 15:06

ОКК Београд
ДворанаХала Пионир
ТренерМарко Ичелић

ОКК Београд је српски кошаркашки клуб иѕ Београда са великом традицијом.Четири пута је био освајао национално првенство,два пута национални куп,и био полуфиналиста Купа Европе.

Историја

Прича о кошаркашком клубу Београд започиње баш у том послератном периоду, те давне 1945. године, када се на иницијативу Синдиката металских радника Југославије, чувених "клонфера", оснива спортско друштво "Металац". Исте године оснивају се и спортска друштва Партизан и Црвена Звезда. У оквиру спортског друштва ,,Металац" оснивају се фудбалски и кошаркашки клуб, са истоименим називом. 1950. године на предлог тадашњег чувеног београдског новинара Владимира Дедијера, комплетно спортско друштво мења назив у БСК (Београдски Спортски Клуб).1954. из јуниорског састава првом тиму се прикључују два нова имена, која ће у годинама које долазе добро запамтити како југословенска, тако и европска и светска спортска јавност-Радивоје Кораћ и Слободан Гордић, који ће са онима који су већ били у "плавој средини" (Еркић, Богомир Рајковић,...) и онима који ће доћи (Сија Николић, Трајко Рајковић...) створити шампионски тим, чије ће име одзвањати европским престоницама. Повратком из Српске лиге у Првенство Југославије, и освајањем трећег места у коначном пласману екипа, 1958.године клуб мења назив у ОКК Београд, који задржава до данашњих дана.

Златне године

Те 1958. године играјући у Првенству Југославије, ОКК Београд држи јавни час свим тада великим кошаркашким клубовима на просторима бивше СФРЈ. Пред Кораћем и друговима на колена падају Олимпија (105-67), Црвена Звезда (67-65), Партизан (104-89), Задар (111-84)... Поход кроз домаће такмичење завршава се најлепши могући начин: у витрине "плавог клуба" стиже први пехар шампиона државе... Свим учесницима домаћег такмичења те 1958. године бива јасно да се у југословенској кошарци појавила нова клупска величина, на коју ће у будућности морати озбиљно да се рачуна...

И на међународној сцени учинак плаво-белих у сезони 1958/59 бива изузето запажен. У Купу Европе ОКК Београд на путу до полуфинала елиминише Атински АЕК, и првака Француске, Цхарлевилле из Мезиерес-а, да би у полуфиналу, слабијом кош разликом у мечу на гостујућем терену, био елиминисан од стране Софијског Академика (Београд: 79-69; Софија: 94-77).

У периоду од 1959-1962. године ОКК Београд бележи велике успехе. После слабог пласмана у домаћем шампионату 1959. године, у сезони 1960. ОКК се враћа на трон, слилније и убедљивије савладавши своје противнике него у првој шампионској сезони, и по други пут осваја титулу првака државе.

1962. године у ОКК Београду долази до промене на позицији тренера. Дотадашњи тренер Бора Станковић, због обавеза у међународној кошаркашкој организацији, предаје "диригентску палицу" професору Аци Николићу. Вођен професором Николићем ОКК Београд завршава као вицешампион, изгубивши у финалу од Љубљанске Олимпије. И поред ове чињенице у витрине београдског клуба 1962. године, после победе над Партизаном 103-82, долази нови трофеј-победник Купа Југославије.

Године 1963. и 1964. остаће забележене као најсјајније у историји ОКК Београда.

1963. године Кораћ, Еркић, Гордић, М. Николић, Т. Рајковић, Павелић, Тошић, Љ. Станковић, Пазмањ, Косовић, Ивацковић и Гајин "прошетали" су се првом лигом побеђујући своје противнике са просечном разликом од 25 поена, са скором од 15 победа и само три пораза. У финалном мечу падају и "црно-бели" и екипа из "Жућкове авлије" бива богатија за још једну титулу државног првака.

1964. године Бора Станковић се поново враћа на клупу "плавих", у тежњи да одбрани шампионску титулу из претходне сезоне. Кораћ и другари и у овој сезони, баш као и у претходној, односе победе, како на домаћем тако и на гостујућим теренима, у целој Југославији. После мечева са "плавима" погнуте главе одлазе играчи Звезде, Партизана, Задра, Слована, Сплита, Олимпије, Локомотиве, Радничког. Епилог исти: 15 победа и три пораза, и наравно још једна титула првака Југославије за дружину из Челареве.

После "златних година" ОКК Београда (период 1957-1965. године) долази до разлаза шампионске екипе. Кораћ и Гордић одлазе у Белгију, Николић у Турску, итд. "Трофејни пост" ОКК Београда траје све до 1993 године када под вођством Рајка Жижића клуб из Челареве по други пут у својој историји постаје освајач националног Купа.