ОКК Београд

Из Википедије, слободне енциклопедије
ОКК Београд
Grb okk beograd 130x130.jpg
Лига Кошаркашка лига Србије
Основан 1945.
Дворана Хала Пионир
(капацитет: 8.150)
Локација Београд, Србија
Боје клуба          
Председник Србија Радивоје Митровић
Тренер Србија Владе Ђуровић
Титуле 4 Национална првенства
3 Национална купа
Веб-сајт okkbeograd.org.rs
Дресови
Kit body thinbluesides.png
Као домаћин jersey
Team colours
Као домаћин
Kit body thinwhitesides.png
Као гост jersey
Team colours
Као гост

ОКК Београд је српски кошаркашки клуб из Београда са великом традицијом. Четири пута је освајао национално првенство, три пута национални куп, а три пута је био полуфиналиста Купа европских шампиона.

Историја[уреди]

Прича о кошаркашком клубу Београд започиње баш у том послератном периоду, те давне 1945. године, када се на иницијативу Синдиката металских радника Југославије, чувених „клонфера“, оснива спортско друштво „Металац“. Исте године оснивају се и спортска друштва Партизан и Црвена звезда. У оквиру спортског друштва „ Металац“ оснивају се фудбалски и кошаркашки клуб, са истоименим називом. 1950. године на предлог тадашњег чувеног београдског новинара Владимира Дедијера, комплетно спортско друштво мења назив у БСК (Београдски Спортски Клуб).1954. из јуниорског састава првом тиму се прикључују два нова имена, која ће у годинама које долазе добро запамтити како југословенска, тако и европска и светска спортска јавност-Радивоје Кораћ и Слободан Гордић, који ће са онима који су већ били у „плавој средини“ (Еркић, Богомир Рајковић,...) и онима који ће доћи (Сија Николић, Трајко Рајковић...) створити шампионски тим, чије ће име одзвањати европским престоницама. Повратком из Српске лиге у Првенство Југославије, и освајањем трећег места у коначном пласману екипа, 1958. године клуб мења назив у ОКК Београд, који задржава до данашњих дана.

Златне године[уреди]

Те 1958. године играјући у Првенству Југославије, ОКК Београд држи јавни час свим тада великим кошаркашким клубовима на просторима бивше СФРЈ. Пред Кораћем и друговима на колена падају Олимпија (105-67), Црвена звезда (67-65), Партизан (104-89), Задар (111-84)... Поход кроз домаће такмичење завршава се најлепши могући начин: у витрине „плавог клуба“ стиже први пехар шампиона државе... Свим учесницима домаћег такмичења те 1958. године бива јасно да се у југословенској кошарци појавила нова клупска величина, на коју ће у будућности морати озбиљно да се рачуна...

И на међународној сцени учинак плаво-белих у сезони 1958/59 бива изузето запажен. У Купу Европе ОКК Београд на путу до полуфинала елиминише Атински АЕК, и првака Француске, Цхарлевилле из Мезиерес-а, да би у полуфиналу, слабијом кош разликом у мечу на гостујућем терену, био елиминисан од стране Софијског Академика (Београд: 79-69; Софија: 94-77).

У периоду од 1959-1962. године ОКК Београд бележи велике успехе. После слабог пласмана у домаћем шампионату 1959. године, у сезони 1960. ОКК се враћа на трон, слилније и убедљивије савладавши своје противнике него у првој шампионској сезони, и по други пут осваја титулу првака државе.

1962. године у ОКК Београду долази до промене на позицији тренера. Дотадашњи тренер Бора Станковић, због обавеза у међународној кошаркашкој организацији, предаје „диригентску палицу“ професору Аци Николићу. Вођен професором Николићем ОКК Београд завршава као вицешампион, изгубивши у финалу од Љубљанске Олимпије. И поред ове чињенице у витрине београдског клуба 1962. године, после победе над Партизаном 103-82, долази нови трофеј-победник Купа Југославије.

Године 1963. и 1964. остаће забележене као најсјајније у историји ОКК Београда.

1963. године Кораћ, Еркић, Гордић, М. Николић, Т. Рајковић, Павелић, Тошић, Љ. Станковић, Пазмањ, Косовић, Ивацковић и Гајин „прошетали“ су се првом лигом побеђујући своје противнике са просечном разликом од 25 поена, са скором од 15 победа и само три пораза. У финалном мечу падају и "црно-бели“ и екипа из „Жућкове авлије“ бива богатија за још једну титулу државног првака.

1964. године Бора Станковић се поново враћа на клупу „плавих“, у тежњи да одбрани шампионску титулу из претходне сезоне. Кораћ и другари и у овој сезони, баш као и у претходној, односе победе, како на домаћем тако и на гостујућим теренима, у целој Југославији. После мечева са „плавима“ погнуте главе одлазе играчи Звезде, Партизана, Задра, Слована, Сплита, Олимпије, Локомотиве, Радничког. Епилог исти: 15 победа и три пораза, и наравно још једна титула првака Југославије за дружину из Челареве.

После „златних година“ ОКК Београда (период 1957-1965. године) долази до разлаза шампионске екипе. Кораћ и Гордић одлазе у Белгију, Николић у Турску, итд. „Трофејни пост“ ОКК Београда траје све до 1993. године када под вођством Рајка Жижића клуб из Челареве по други пут у својој историји постаје освајач националног Купа.

Успеси[уреди]

Такмичење Број Година
Национално првенство - 4
Првенство СФР Југославије Првак 4 1958, 1960, 1963, 1964.
Други 1 1962.
Првенство Србије Првак 0 /
Други 0 /
Развојна национална лига - 1
Развојна лига Србије Победник 1 2012/13.
Други 0 /
Национални куп - 3
Куп СФР Југославије Победник 2 1959/60, 1961/62.
Финалиста 1 1959.
Куп СР Југославије Победник 1 1992/93.
Финалиста 0 /
Куп Радивоја Кораћа (СЦГ/Србија) Победник 0 /
Финалиста 0 /
Национални суперкуп - 0
Суперкуп СР Југославије Победник 0 /
Финалиста 1 1993.
Континентална такмичења
Куп европских шампиона Победник 0 /
Финалиста 0 /
Треће место 2 1958/59, 1963/64.
Четврто место 1 1964/65.
Куп Радивоја Кораћа (ФИБА) Победник 0 /
Финалиста 1 1971/72.
Полуфинале 0 /

Тренутна постава ОКК Београда[уреди]

Grb okk beograd 130x130.jpg
ОКК Београд
Крилни центар Србија Анђић Бранко
Плеј Србија Васић Александар
Бек Србија Димитријевић Милош
Плеј Србија Дунђерски Слободан
Крилни центар Србија Ђурица Александар
Центар Србија Кнежевић Дејан
Крилни центар Србија Кнежевић Станоје
Плеј Србија Кораћ Никола
Крило Србија Крушчић Драган
Крило Србија Миловановић Милош
Бек Србија Митровић Драган
Центар Србија Сузић Милош

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]