Википедија:Песак

Pokret za zaštitu ljudskih prava(PZLJP)je politička organizacija koja je započela svoje aktivnosti sredinom 1970-ih godina prošlog veka,videći u uspostavljanju vladavine zakona i ljudskih prava jedini put za nenasilnu, demokratsku, transformaciju tadašnjeg jugoslovenskog, kasnije srpskog društva. Čelnici ove organizacije tvrde da nisu počeli sa njihovim aktivnostima da bi se borili za vlast,ili protiv vlasti,nego da bi se branili od nezasluženih ugrožavanja njihovih ustavnih i zakonskih prava.Uprkos značajnih aktivnosti i doprinosa, o PZLJP se vrlo malo znalo u javnosti, zbog medijske blokade kojoj je bio izložen.

 Zvanična načela Pokreta za zaštitu ljudskih prava imaju svoje  uporište u Opštoj deklaraciji o ljudskim pravima OUN, Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, i drugim međunarodnim pravnim aktima, koji garantuju poštovanje ljudskih prava.
 Višedecinijsko delovanje  PZLJP se sastojalo pre svega u pružanju podrške žrtvama političkih progona i povreda prava garantovanih pozitivnim zakonskim propisima, i u obznanjivanju zloupotreba. PZLJP od svoga začetka vidi svoju misiju u osvešćivanju i prosvećivanju. Ovi zacrtani ciljevi su bili ostvarivani kroz pisana saopštenja, samizdat izdanja knjiga i brošura, štampanje lista LJUDSKA PRAVA; PZLJP je postao naročito poznat po okupljanju disidenata i prikupljanju potpisa za peticije, povremeno je organizovao javne  tribine, ili ulične  proteste. Uprkos medijske blokade, PZLJP je se  pojavljivao  u medijima-naročito za vreme višestranačkih izbora. 
 PZLJP se naročito pripisuje kao zasluga obznanjivanje zloupotrebe psihijatrije u političke svrhe, u čemu je zadobio snažnu podršku Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja, SANU, pojedinih ondašnjih jugoslovenskih okupljanja za odbranu ljudskih prava, i onih koje je osnovao UKS-Udruženje književnika Srbije. Naročito je bila bitna njegovom daljem jačanju podrška prestižnih međunarodnih organizacija: OUN, Amnesty International,Unesco, Svetska asocijacija psihijatrije.
 Pokret za zaštitu ljudskih prava je ukazivao na teško stanje u zatvorima  i psihijatrijskim bolnicama, ustajao je u zaštitu žrtava mučenja i nečovečnih postupaka, aktivisti ljudskih prava su posećivali nenasilne verbalne zatočenike u kaznionicama širom Jugoslavije. 

Čelnici i aktivisti ove organizacje su se širom Srbije, i van nje, povezali sa slobodoljubivim saborcima, i zalagali zajednički sa njima za demokratizaciju ondašnje Jugoslavije, ustajali protiv flagrantne diskriminacije politički nepripadne većine (klauzule MPP-Moralno političke podobnosti), stavili su na uvid javnosti tzv. vanpravne instrumente političke represije, zahtevali ukidanje verbalnog delikta, trudili se da razobliče zablude o prirodi političkih ubistava.

 Početkom 1990-ih organizovana je  serija masovnijih mitinga oštećenih deviznih štediša u Beogradu, čime je  Pokret za zaštitu ljudskih prava stavio na dnevni red zaplenu devizne štednje.
 Kroz sastajališta i delovanja Pokreta za zaštitu ljudskih prava je  prošla istinska plejada  eminentnih, ne samo srpskih, intelektualaca, od kojih su sada neki moćni političari, akademici, ugledni  naučnici, književnici, umetnici. Neki od njih su dobili značajna domaća i strana priznanja. Iz PZLJP je proizašlo nekoliko manjih političkih stanaka i udruženja građana (NVO) .
 PZLJP je registrovan septembra 1990 godine kao politička stranka , učestovao je na izborima u neravnopravnim uslovima, pre toga obavljao svoje zadatke  kao neformalno udruženje građana..

Pojedini osnivači i aktivisti PZLJP su za ovo vreme bili izloženi progonima. Pokret za zaštitu ljudskih prava nastavlja da obavlja svoje aktivnosti i posle zavođenja višestranačkog poretka u zemlji, kao i nakon pobede demokratske opozicije na izborima u Srbiji 2000 godine.Predsednik je Tomislav Krsmanovic.

 U Srbiji zvanična patriotska demokratska patriotska vlast još nije uspela da na pravi način zauzda kriminalizovane segmente koji posežu za zakonskim  pravima građana. Pokret za zaštitu ludskih prava vidi svoj današnji angažman pre svega u mobilisanju  borbenosti,  protiv svih onih pojedinaca i skupina,  koji svi zajedno ne žele da se odreknu decenijskih privilegija, nego hoće da nastave svoje navike iz prethodnih vremena, da opstruiraju napore demokratske vlasti, Parlamenta, Vlade, i Predsedništva Srbije.

A to su kriminalizovane mafijaško-tajkunske strukture u Srbiji.

Internet stranice: www.tomislavkrsmanovic.com http://solair.eunet.yu/~tom http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html

Sadržaj/Садржај [sakrij/сакриј] · 1 Istorijat · 2.Program · 3.Delovanje · 4.Izbori · 5.Publikacije · 6.List Ljudska prava · 7.Forum Ljudska prava · 8.Priznanja · 9.Razvoj turizma na Drini

1. Istorijat [uredi - уреди]

 Kasniji osnivači Pokreta za zaštitu ljudskih prava Tomislav Krsmanović, Aleksandar Karagic, Misa Tomic, Petar Bjelanović, Dragoljub Ignjatović  i Zoran  Vuković, u potrazi za  odbranom od nezasluženih diskriminatorskih i represivnih postupaka ondašnjeg titoističkog poretka, ujedno, trudeći se da pomognu nevinim žrtvama bezakonja koje su prepoznavali oko sebe, su 1  marta l975 godine pokrenuli  Direktnu akcija za samozaštitu. Ova neformalna grupa  beogradskih disidenata, je sebi stavila za cilj da  se bavi samoodbranom, ali i pritužbama  koje su se ticale  prava iz radnog odnosa, stana,  pred sudovima, u obrazovnim ustanovama, obraćali su im se uznemireni pojedinci da im je  ugrožena lična bezbednost, ili imovinska sigurnost. Direktna akcija za samozaštitu je sebi zapisala za cilj borbu protiv verbalnog delikta, protiv  kažnjavanja ispoljavanja ubeđenja (političkih,verskih, filozofskih, nacionalnih, moralnih ), protiv diskriminacije zbog porodičnog ili socijalnog porekla.. 
 Direktna akcija za samozaštitu  je obavljala  svoje aktivnosti kroz iniciranje peticija, pisana saopštenja, biltene, intervenišući pred sudovima i u socijalnim ustanovama, i na druge prigodne načine.
 Obavezala se da neće podržavati one koji zagovaraju  nasilje kao put razrešavanja problema sa vlastima, ili koji ispoljavaju bilo kakav oblik netolerancije ( političke, verske, nacionalne, ili po bilo kom drugom osnovu). 
 Kada bi bile iscrpljene sve unutrašnje mogućnosti žalbi u zemlji, obraćali su se međunarodnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava ( pre svega telima OUN zaduženim za ljudska prava). 
 Aktivisti Direktne akcije su u svojm saopštenjima na adrese domaćih i stranih medija, stranih ambasada, u žalbama državnim organima, razgovarajući sa poznanicima, ili istupajući na javnim tribinama, tvrdili uporno da se ljudska prava u Srbiji krše sve više. Što je po njima bio znak krize koja se približava, tvrdili su da to izaziva ogromno nezadovoljstvo i tenzije, koji bi mogli  voditi ukoliko  se ne otklone blagovremeno, svim oblicima konflikata (političkih, nacionalnih, regionalnih),  bujanju dezintegracionih procesa, pobuni građana protiv tiranije, građanskom ratu i raspadu zemlje. Direktna akcija  bi, kako su onda tvrdili njeni osnivači, zalažući se za zakonska i ustavna prava, mogla doprineti, makoliko na skroman način,  stvaranju preduslova za miran i nenasilan rasplet,  kroz nastanak višepartijske države u Jugoslaviji..
Tadašnji poredak je duže vreme ignorisao postojanje i delovanje ove neformalne grupe  beogradskih disidenata, da bi na kraju bio prinuđen pred upitima međunarodne javnosti, da  demantuje njihove navode tvrdeći: da se u Jugoslaviji maksimalno poštuju ljudska prava, da se radi o fiktivnoj, nepostojećoj grupi, da je u pitanju samo jedna osoba; kada je dokazano da se radi o udruženju nekoliko intelektualaca, zvaničnici su ustvrdili da je to šaka asocijalnih i zlonamernih osoba, koje iznose netačne podatke, uznemiravaju  tako javnost; uzgred pokušavajući da aktiviste ove organizacije predstave kao duševno uzdrmane  egzibicioniste. Kasnije su tadašnji osioni zvaničnici, umesto da saslušaju njihove probleme, i nađu primereno rešenje  u duhu zakona i ljudske saosećajnosti, ovu skupinu sve češće neosnovano predstavljali kao ‘’ upregnuti u kola anti-jugoslovenske propagande’’, i njene aktiviste podvrgavali sve žešćim progonima.
Zanimljiva je činjenica da su u to vreme navodi Direktne akcije za samozaštitu, bili osporavani ne samo od strane zvaničnika, nego i od pojedinih ondašnjih boraca za ljudska prava i disidenata ( lukavim intrigama poretka ova disidentska grupa je bila ocrnjena, obezvređena ne samo u domaćoj, nego i stranoj javnosti, i u  dijaspori, što je imalo kasnije razorne posledice, stvoreno je nepoverenje, iz čega je rezultirao nedostatak adekvatne podrške ).
Žalbe međunarodnim organizacijama (pošto bi bile  iscrpljene sve unutrašnje instance  žalbi), su zloupotrebljene od poretka, upravo od onih koji su odbijali da rešavaju ovakve žalbe u zemlji, da čelnike ocrne javno kao izdajnike koji blate samoupravnu Jugoslaviju u svetu. 
Usled učestalih žalbi na nasilna kaznena interniranja u psihijatrijske bolnice verbalnih nenasilnih počinioca, uključujući i pojedine  njene osnivače, Direktna akcija za samozaštitu je  30 aprila 1981. godine  prerasla u Akciju za borbu protiv zloupotrebe psihijatrije i medicine u političke svrhe. Inicijatori su bili pored Tomislava Krsmanovića, Dragoljub Ignjatović, pesnik i Golub Bakić, pravnik .Cilj :podrška žrtvama verbalnog delikta  koje su po kazni smeštane u psihijatrijske klinike (uz prethodno proglašavanje od strane sudskih veštaka za neuračunljive duševne bolesnike, iako oni to nisu bili), umesto u zatvore. 
Tada je po prvi put ustvrđeno da se u Jugoslaviji ustalila praksa interniranja verbalnih prestupnika u psihijatrijske bolnice.
Značajan događaj u borbi protiv zloupotrebe psihijatrije u političke svrhe je bio smeštaj u psihijatrijsku bolnicu Vladimira Markovića, nezavisnog novinara iz Beograda, saborca, zbog intervjua sa ondašnjim poznatim hrvatskim opozicionarom dr.Franjom Tuđmanom. Profesor Tuđman se dopisivao sa Tomislavom Krsmanovićem, preko koga je se Vladimir Marković 1978 godine dogovorio sa dr.Tuđmanom da dođe u Zagreb i obavi sa njim intervju. Zbog ovoga intervjua ( i zbog još dva data stranim novinarima) dr. Tuđman je osuđen na tri godine robije ( izdržao samo godinu i po dana- ali je od tada stekao oreol nacionalnog mučenika, Oca -Spasioca Hrvatske). Međutim Vladimir Marković je prošao mnogo gore, optužen je pred beogradskim sudom za verbalni delikt, i osuđen na montiranom sudskom procesu , uz kvalifikaciju da ga je počinio u stanju neuračunljivosti,  te je proveo od 1978 do 1981 godine u vrlo teškim uslovima, u PBCZ -Psihijatrijskoj bolnici Centralnog zatvora u Beogradu. Aktivisti ove organizacije su dokazali da je on bio žrtva zloupotrebe psihijatrije u političke svrhe, kao takav je bio prihvaćen od  AI-Amnesty International, dobio je status  Zatvorenik savesti AI.. 
Od tada je međunarodna javnost počela da  pridaje mnogo više važnosti ovoj neformalnoj organizaciji. 
Akcija je dobila podršku i od Unesca u vezi nekoliko intelektualaca, žrtava sličnih psihijatrijskih zloupotreba, među njima i Radomira Veljkovića, pukovnika JNA , profesora Vojne akademije u Sarajevu, ocenjenog u vojnoj službi kao natprosečno inteligentan, rođenog 1927 godine u selu Gari , kod Kruševca, saborca Dobrice Ćosića u Rasinskom partizanskom odredu, popularnog nadimka  Laza Pištoljdžija. Radomir je jedan od inicijatora okupljanja ove grupe još početkom 1970-ih godina. (Napomena: R.Veljković je zbog nenasilnog verbalnog delikta,  kritičkog dopisa predsedniku Titu, proveo u PBCZ u Beogradu od 1971 do 1988 godine, opet je bio utamničen od strane bošnjačkih vlasti 1992 godine u Sarajevu, gde se našao sticajem okolnosti početkom rata , bošnjačke vlasti su ga teretile, u pitanju je verovatno bila zabuna, da je navodno agent Generalštaba JNA iz Beograda, bio je mučen u logoru na Koševu, bio tri puta u komi, oslobođen na intervenciju Akcije  direktno preko Alije Izetbegovića-koji je takođe prethodno bio politički zatvorenik. Radomir Veljković je opet od 2004 godine nasilno u Psihijatrijskoj bolnici Vršac, navodno zato što ne može da se stara o sebi. Ova organizacija stavlja pod sumnju ovakvo obrazloženje, jer Veljković učestalo šalje apele za pomoć, tvrdeći da je tamo smešten nasilno, po kazni).
U međuvremenu se Akciji obratilo više pojedinaca žalbama na nasilna nterniranja u psihijatrijske ustanove po kazni. Redovno je bio obaveštavan i Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja (u kome je bilo 12 uglednih clanova Srpske akademije nauka,),  dr. Kosti Čavoškom, profesoru Pravnog fakulteta u Beogradu, clanu ovoga Odbora je dostavljen dosije za oko pedesetak takvih slucajeva. Januara l986 godine, Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja pozivajući se na podatke  dobijene od Akcije, je izdao saopštenje u kome je ustvrdio da se u SFRJ psihijatrija zloupotrebljava da bi se politički nepoželjni pojedinci bez neugodnog  publiciteta izolovali u psihijatrijske ustanove. Ovo saopštenje je  imalo veliki odjek u svetu. 
U ondašnjoj SFRJ je posle lavine žalbi građana na takve psihijatrijske zloupotrebe stvoren istinski pokret protiv zloupotrebe psihijatrije u političke svrhe. U to su se uključili i drugi odbori i grupe, i  odbori za ljudska prava Udruženja književnika Srbije, Helsinški odbor i različite grupe iz ondašnjih republika SFRJ. Nekoliko pojedinaca koje su aktivisti Pokreta uspeli da oslobode iz bolnica, su stekli status "zatvorenik savesti Amnesty International’’.
Zbog čega  SFRJ zamalo nije bila isključena iz članstva u Svetskoj asocijaciji psihijatrije.  
Pošto se obraćao sve veci broj gradjana žalbama na sve brojnije i različite oblike kršenja ljudskih prava, ne samo na zloupotebe psihijatrije, Akcija protiv zloupotrebe psihijatrije i medicine u političke svrhe je prerasla  l985 godine u  Komitet za zaštitu ljudskih prava.
Usled omasovljavanja, Komitet se l987. godine pretvorio u udruženje građana -Pokret za zaštitu ljudskih prava. 1987 i 1988 godine predsednik Pokreta za zaštitu ljudskih prava je bio dr.Veseln Savić, neuropsihijatar iz Beograda, a potpredsednik poznati slikar Milić od Mačve, Tomislav Krsmanović je bio generalni sekretar ( ovlašćeno lice). Od polovine 1988 i tokom 1989 predsednik Pokreta će biti dr.Janez Rugelj,  ugledni slovenački psihijatar, poznat po uspešnom lečenju alkoholizma i droge ( obraćao mu se za savet i Gorbačov).Od 1990 godine do danas predsednik je Tomislav Krsmanović.
Septembra l990. godine Pokret za zaštitu ljudskih prava se registruje kao politička stranka, zbog jedinog razloga: da tako izadje iz skoro apsolutne medijske blokade. Jer, učestvujući na izborima dobija pravo na predstavljanje preko medija, što je iskorišćeno da Pokret građanima predoči krajnje teško stanje ljudskih prava. Čelnici ove stranke tvrde da su postali politička stranka, iako nikada to nisu imali za cilj, niti nameru  da se bore protiv poretka za vlast, jedino da mogu da se javno oglase. 

Lideri i pojedini članovi Pokreta za zaštitu ljudskih prava su u ovome periodu bili izlagani žestokim progonima, primera radi Milan Živković iz Aranđelovca sa nadimkom ‘’ Šumadijski Vizental’’, Mile Dimitrijević iz Petrovca na Mlavi, Živojin Buzankić iz Mokrinja kod Negotina, Marica Ivkov iz Čuruga , Miodrag Đorđević iz Stanjinca kod Zaječara , Milutin Čalić advokat iz Niša, braća Živković iz sela Oglađenovac kod Valjeva, Hifzija Muratović- Raška oblast, Šaban Ahmeti sa Kosova, Ilija Ilijevski iz Strumice, Makedonija,Vera i Ognjen Nikolić iz Sarajeva, Petar Knežević iz Jabuke kod Pančeva, dr.Đorđe Vasić iz Valjeva, Milorad Novaković iz Zrenjanina, Milenko Ribić iz Osijeka, Dobroslav i Domagoj Paraga iz Zagreba, Nikola Poznić iz Banatskog Plandišta, Janoš Vibok iz Novog Sada, Uroš Bukumira iz Berana, Jevremović Dušanka Petrović iz Petrovca na Mlavi, Peter Hajdu iz Novog Bečeja, Vučeta Tončić iz Pančeva, Milena Misailović iz Kremana, Milenko Sretković iz Novog Pazara, Milovanovič Milovan iz Bajine Bašte , Radmila Petrović iz Novog Sada, , Ljubica Panić Radovanov iz Novog Sada, ,ing. Miihajlo Pavlica iz Banatskog Despotovca, Nebojša Đelošević, Miodrag Milojević, Milan Nikolić, Ljubomir Jovanović, Mirko Jelić, Jovo Đurić, Olga Jeftić, Ljliljana Ignjatović, Tomislav Gluvić, Nadežda Petrović, Mišo Oparnica, Momčilo Oparnica, Dušan Stangačilovic, Miroslav Kostić, Zoran Stanković, Pavle Poljanski, Ilija Jokić, Velizar Dimitrić, Goran Bjedov, Ljiljana Pećanac, dr. Stevan Petrović, dr.Slavoljub Milošević, Roza Tomić, dr.Dragiša Mijatović, Miodrag Kijanović, dr.Ivan Vanja Marinović, dr.Obren Cicović, Miladin Šalović,dr.Novica Rasulič, Vladimir Šafar, Đorđe Nešković, Kuzman Stoimenovski, Petar Bosnić, Vera Bljajić Karagić, Aleksandar Karagić, Miloš Bogdanović, Sveta Mikelački, dr.Mika i Milan Andrić , Branislav Petrović, Dušan Pokorni, Branko Popović, Svetozar Ćuk, Desimir Vujinić, Ilija Moljković, dr Bora Savić, Ivan Stojanović, dr.Pavle Opavski, Ranko Milovanović, Dušan Bogavac-svi iz Beograda, i mnogi drugi. PZLJP se od svoga nastanka borio bez ikakvih sredstava, bez prostorija, pod medijskom blokadom, klevetan u medijima bez prava na demanti, bilo je zaplena lista LJUDSKA PRAVA i dokumentacije, sudskih nepravdi, interniranja, hapšenja…. Aprila 2000 godine došao je veliki kamion i odneo ( zaplenio) celokupnu stranačku dokumentaciju. PZLJP od tada vodi maratonski sudski spor kome se još ne nazire kraj. Pokret za zaštitu ljudskih prava je učestvovao na izborima za skupštinu Srbije i to 1990, 1992, 1993 i 1997 godine. Na izborima 1993 godine , bez ikakvih sredstava za izbornu kampanju , je uspeo da od 104 učesnika zauzme l5. mesto. Čime su definitivno bile raspršene neozbiljne glasine da Pokret za zaštitu ljudskih prava čini samo jedna osoba.

Tomislav Krsmanović je bio u potpuno neravnopravnim uslovima kandidat za predsednika Srbije na izborima 1990 godine.

PZLJP ne učestvuje na izborima od 1997 godine zbog izmene izbornog zakona, od tada se izbori plaćaju .

Od raspada zemlje 1992 godine došlo je do drastičnog  pogoršanja položaja ljudskih prava. U isto vreme su se javile nove organizacije za zaštitu ljudskih prava. PZLJP je i u ovome periodu ostao veran svojim izvornim načelima. Trudio se u granicama svojih skromnih mogućnosti da nastavi da podržava  žalioce, registrovao je nove slučajeve psihijatrijskih zloupotreba, ukazuje na sudske nepravde, zalaže se za rehabilitaciju, povraćaj oduzete imovine, obznanjivanje tajnih dosijea,  naročito privlači pažnju na delovanja organizovanog kriminala - u čemu vidi suštinu problema današnje Srbije.
Pokret za zaštitu ljudskih prava se zalaže za ispravne procene, za nacionalno pomirenje i slogu,  podržava zvaničnu vlast, jer na osnovu svojih pouzdanih saznanja iz  baze, zaključuje  ko danas najviše krši prava u Srbiji- to su mafijaško tajunske neformalne strukture. 
Čelnici ove organizacije saopštavaju da obični nedovoljno upućeni građani ne shvataju složenost odnosa moćničkih struktura vlasti u Srbiji, da mogu ponekad u konfuziji staviti na teret zvaničnoj vlasti nešto, za šta ona nije ustvari odgovorna. Krivica je na drugima.
Iz PZLJP stižu upozorenja, da se do današnjih dana vuku kojekakvi repovi i etikete, kako u zemlji tako i van nje, u inostranstvu  ih ponegde danas lažno predstavljaju kao "srpske nacionaliste", "protivnike međunarodne zajednice", a u zemlji pak , kao navodne eksponente Svetskog poretka, masone, i sl. 

2.Program [uredi - уреди

Osnovica Programa je Opšta deklaracija o ljudskim pravima OUN.  

U Programu PZLJP su upisani: ljudska prava, efikasno sudstvo i policija, delotvorna sloboda izražavanja, promocija jake armije i policije, koji trebaju da štite granice i ličnu bezbednost i imovinsku sigurnost građana. PZLJP ističe u prvi plan brigu za porodicu, podmladak, zdravo stanovništvo. Ukoliko su ljudska prava poštovana, nastaju opšti dobrobit i napredak. I obratno, gušenje ljudskih prava vodi u haos, rasulo, raspad sistema, bedu i propadanje.

Krilatice Pokreta za zaštitu ljudskih prava su: BEZ  SLOBODE  NEMA  HLEBA!  ŽIVI I  PUSTI  I  DRUGE  DA  ŽIVE!  PROSUĐUJ, NE PRESUĐUJ!  NE  SUDI, DA TI NE  BUDE  SUĐENO!

Poštovanje ljudskih prava označava eliminisanje žarišta sukoba i svađa unutar jedne nacije, kao i sa drugim nacijama. Građanska i politička prava

Sloboda udruživanja, pravični izbori (a ne lažirani), sloboda javnog okupljanja (a ne razbijanje skupova), potpuna sloboda informisanja (a ne medija koja ukrivaju istinu), nezavisni sindikati (ne gušenje nezavisnih sindikata ), nezavisno sudstvo (a ne partijsko ,ili klanovsko sudstvo), protiv smrtne kazne, za potpunu ravnopravnost nacija, polova  i nacionalnih i verskih manjina. Za slobodu izražavanja mišljenja, slobodu veroispovesti, pravo na štrajk.  

Ekonomska, socijalna i kulturna prava

Demokratsko radno zakonodavstvo, minimalna naknada za rad, adekvatna briga o svim socijalnim kategorijama stanovništva, depolitizacija kulture. Medija očišćena do šunda, kiča i poronografije, odgoj zdravih mladih ličnosti kroz prikladno domaće vaspitanje, sistem obrazovanja, doprinos Crkve i medija. 
Nacionalno pitanje, političko i državno uređenje  

PZLJP se zalaže za eliminisanje loših procena i protiv ostrašćenosti u odnosima između različitih nacija i političkih opredeljenja, za dijalog i smirene izmene mišljenja na bazi činjenica. Svim etničkim grupama treba obezbediti sva nacionalna i druga prava, onako kako to propisuju međunarodne konvencije o ljudskim pravima. Pokret za zaštitu ljudskih prava je osvedočeni borac protiv anti-semitizma, srbofobije i slavofobije, i svakog oblika ksenofobije. Protivi se nasilju kao sredstvu rešavanja nacionalnih sporova. Protiv je izmena granica Srbije, Kosovo je neotuđivi deo Srbije, protiv je nakaradne regionalizacije koja može voditi novim otcepljivanjima od Matice, zahteva da se poštuju Ustav i međunarodno pravo. Ističe zahtev da se na isti način kako su definisana prava manjina u Srbiji, regulišu prava srpskog naroda u bivšim republikama SFRJ. Demokratski parlament treba da bude središna ustanova. Narod treba da odluči da li je za Kraljevinu ili Republiku, mada u organizaciji preovladavaju privatna mišljenja, da bi restauracija monarhije vodila demokratizaciji zemlje.

Ekonomsko uređenje i privreda  

Privatna svojina, slobodno tržište, slobodan protok roba, informacija i ljudi, pravična privatizacija (a ne pljačka do koje je došlo), vraćanje oduzete imovine, pošten rad, razvoj transparentnog privatnog biznisa, povezivanje sa Srbima van zemlje, smanjenje poreza, ubzan razvoj poljoprivrede, trgovine i turizma, usluga. Srbija je zemlja neostavrenih potencijala.

Obrazovanje  

Depolitizacija obrazovnih ustanova i obrazovnih programa, obrazovni programi i udžbenici ne smeju širiti pogrešan , poguban sistem vrednosti, optimalni uslovi i ravnopravnost učenja i maksimalno poštovanje načela sposobnosti u obrazovanju, prestanak pogubnih reformi u obrazovanju, zaustavljanje odliva mozgova i mladih, besplatno obrazovanje ali i otvaranje privatnih škola, dovođenje obrazovnih ustanova u red (sigurnost đaka, materijalni uslovi, kadrovska politika). Protiv droge, alkohola, pušenja, protiv devijantnih pojava u životu mladih, za bavljenje sportom.i zdrav život.Mladi treba da uče, da se bave sportom, da idu rano u krevet kao što je to slučaj u razvijenim demokratskim državama. Mladi žele istinsku ljubav, a ne surogate koje im nude pojedina izopačena medija..

Socijalna politika  
Da bi se sprovodila socijalna zaštita svih socijalnih kategorija, a danas su većina ugroženi, potrebna su sredstva, a njih nema zbog siromaštva. Zato treba obezbediti i najugroženije kategorije, i u isto vreme snažiti ekonomiju. PZLJP  još od 1990-ih godina diže glas protiv  pljački penzionih, platnih i stambenih fondova, deviza, eksploatacije podstanara, nebrige o nezaposlenima, invalidima, trudnicama, penzionerima. Izbeglice u Srbiji su u izuzetno teškoj situaciji, one kopne. Ko će se onda vratiti na teritorije sa kojih su ih izgnali-to svi mi treba da se zapitamo. Romska populacija je siromašna. PZLJP se zalaže za mudro oporezivanje. Bilo je zloupotreba humanitarne pomoci, u čemu  Pokret za zaštitu ljudskih prava vidi smišljeno obezvređenje instituta humanitarne  pomoći  u  Srbiji. 

Spoljna politika.

Ukidanje sankcija, pristup međunarodnim organizacijama, integracija u Evropu i njene strukture, prijateljstvo sa susedima i svim narodima sveta, uključujući naročito Rusiju i slovenske zemlje, sticanje ugleda u svetu, mirovne inicijative.  Kada se radi o članstvu u NATO pakt, to treba pitati narod, da se izjasni na referendumu.
Srbi i u inostranstvu  

Povratak svih Srba u rasejanju koji to zele u zemlju, veze sa njima i saradnja, favorizovanje srpskih biznismena iz sveta, zaustavljanje emigracije i povratak onih koji su otišli, briga o našim radnicima van zemlje. Dijaspora je ogroman neaktiviran potencijal, koji ukoliko bi se kako treba aktivirao, bi mogao doprineti neviđenom razvoju Srbije, te izlasku iz krize. Ko nam to zabranjuje? Žene i deca, porodica i brak, omladina, politika oživljavanja stanovništva

Porodica je glavna ćelija društva, politika porasta nataliteta, pravo roditelja da daju deci vaspitanje po želji, zaustavljanje  razbijanja porodica, humanizacija odnosa među polovima, protiv pornografije, kiča, rušenja izvorne nacionalne narodne muzike, protiv zloupotrebe medija da šire neukus i lažni sistem vrednosti, protiv nasilja, droge, alkoholizma, pusenja, protiv svakojakih  pošasti, bele kuge, dekadentnih pojava, za razvoj sporta, i zdravlja. Deca i mladi su nase najveće bogatstvo.  Prema podacima SANU u Srbiji se više umire nego li što se rađa, Srbi bi za četvrt veka mogli biti manjina u Srbiji. Pokret za zaštitu ljudskih prava ukazuje na krajnje loše stanje zdravlja, zahteva naučno istraživanje, da bi se ustanovilo zašto je tako, da se preduzmu mere ozdravljenja.Danas u Srbiji nešto najgore što nekoga može da zadesi, je da se razboli, a da je siromašan. A to je većina .Srbija zbog toga kopni. 

Vojska i služba državne bezbednosti

Treba da budu depolitizovani, u službi interesa nacije, zakona, javnog reda i mira i granica. Treba otkloniti loše predstave i procene između građana i ovih institucija, što je nasleđe prethodnih perioda, vojska i policija treba da postanu poštovani i voljeni od građana. Treba im obezbediti maksimalne plate i adekvatan društveni polozaj, da bi onda oni mogli biti na pravi način u sluzbi građana.  Nije vreme za odumiranje vojske, jer je Srbija ugrožena sa svih strana, vojsku i policiju treba jačati

Tajna policija treba da bude stavljena pod kontrolu parlamenta i demokratskih institucija javnosti. Iz ove službe treba da budu eliminisani svi oni sa nasleđenim navikama samovlašća, koji svoje položaje zloupotrebljavaju da neosnovano nadzoravaju ili sumnjiče pojedince, na njihova mesta treba dovesti kompetente kadrove sposobne da odgovore izuzetnim zahtevima koji se pred njih danas u Srbiji postavljaju.

Današnji aktivisti PZLJP polaze sa stanovišta, da izvorišta kršenja ljudskih prava u današnjoj Srbiji ne treba tražiti u zvaničnoj vlasti, prema njima-to je delo mafijaško trajkunskih neformalnih struktura, koje smišljeno sabotiraju patriotsku vlast, Predsedništvo, Vladu i ministre, Parlament..
U okviru Pokreta postoji Udruženje oštećenih deviznih štediša Srbije i Udruženje podstanara Jugoslavije. 
Pokret za zaštitu ljudskih prava je početkom 1992. godine zajedno sa članicama SVO ( SRPSKE VANPARLAMENTARNE ORGANIZACIJE) organizovao tri vrlo posećena mitinga oštećenih deviznih štediša na Trgu Republike u Beogradu, i tako po prvi put stavio na dnevni red pitanje oduzete devizne štednje. Aktivisti ove organizacije su tada osnovali Udruženje oštećenih deviznih štediša Srbije, ubrzo je grupa poslatih provokatora remeteći njihov rad, uspela da uz podršku onih koji su zaplenili devize, i pojedinih medija, da preotmu od Pokreta komande ovog udruženja. Ubrzo je osnovano više udruženja oštećenih deviznih štediša koja su bila međusobno sučeljena. PZLJP je javno predočavao da je na delu režimska sabotaža, da bi se tako slabila efikasnost akcija. 

3.Delovanje [uredi - уреди]

Pokret za zaštitu ljudskih prava obavlja svoje aktivnosti kroz pravnu i drugu podršku, savete, zastupanje pred sudovima, pisanje saopštenja, iniciranje peticija, organizuje debate, okrugle stolove, komunicira sa javnošću, organizujući konferencije za štampu, analizira zakone i predlaže poboljšanja, pospešuje socijalnu pomoć (kontaktira centre za socijalni rad, preduzeca, obrazovne ustanove, bolnice, zatvore), prisutan je na internetskom Forumu LJUDSKA PRAVA, u posedovanju je tri sajta, nastupa na internetu, Facebook-u...
Od 2004 godine se orijentiše na međusobnu ispomoć. Jedan vid takvih humanitarnih aktivnosti se  ogleda u organizovanju letovanja i godišnjih odmora za članove i smpatizere Pokreta, po vrlo pristrupačnim cenama, u selu Uzovnica , Opština Ljubovija. ( Videti poglavlje-Turizam).. 

4.Izbori [uredi - уреди]

Pokret za zaštitu ljudskih prava je učestvovao na svim izborima do 1997 godine, kada je bio izmenjen izborni zakon. Tada je zavedena  po prvi put sudska taksa za izbore  ( 50 dinara po jednom potpisniku, a treba 10.000 potpisnika kao uslov da se stekne pravo  učestvovanja na izborima, plus troškovi administracije izbora, što će iznositi oko 10-15.000 eura, ranje su izbori bili bez ovih taksi ). To je suma koju PZLJP  nije bio u stanju  da obezbedi, pa je zbog toga doneta odluka da se odustane  od daljeg učestvovanja na izborima..
PZLJP je na izborima za Republičku skupštinu Srbije 1993 godine, učestvovao u 7 od 9 izbornih jedinica,  od 114 učesnika zauzeo 14 mesto, dobio je više glasova od Građanskog saveza i nešto manje od JUL-a ( koji su utrošili značajne sume novca u predizbornim kampanjama).U  Izbornoj jedinici NOVI SAD, PZLJP je po broju glasova bio u samom  vrhu, odmah iza SPS i mađarske stranke. I to bez dinara ulozenog u propagandnu  kampanju, pod vrlo teškim uslovima: bilo je zaplene izborne dokumentacije i  pisama, iskljucivanja telefona, hapšenja, krađe glasova. 
Prema listu Politika da je bio direktno proporcionalan sistem, uzimajući u obzir broj osvojenih glasova, Pokret bi dobio jedno mesto u parlamentu. 
Miloševićevski poredak uviđajući ovakve sjajne izborne rezultate, je ne birajući sredstva se ustremio na PZLJP, videći u njemu jačajućeg beskompromisnog borca protiv zloupotreba. Tako npr. na sledećim izborima u Izbornoj jedinici Novi Sad, je oteto 1.000 potpisa koje su aktivista PZLJP prikupili za izbore, sud nije ni odgovorio na našu Tužbu. Pokret za zaštitu ljudskih prava je bio istinski zadavljen, onesposobljen za izbore.

Uprkos snažnih argumenata i masovne podrške birača, Pokret za zaštitu ljudskih prava nije uspeo da uđe u skupštinu, iz jednostavnog razloga jer je stranka bila bili bez ikakvih sredstava, i zbog neravnopravnih uslova na izborima .Čelnici Pokreta tvrde, da su kojim slučajem bili ranije dobili i najmininalniju finansijsku podršku, da bi sada Pokret za zaštitu bio značajna parlamentarna stranka, bila bi ušpricana sveža krv, naša zemlja bi bila drugačija, i položaj ljudskih prava snažno unapređen.

Pokret je pre izbora l992. godine inicirao  SVO- Srpsku vanparlamentarnu opoziciji,  koja se raspala pred same izbore, koju su sačinjavali pored PZLJP:  Srpska svetosavska stranka, Narodna radikalna stranka, Stara radikalna stranka, Napredna stranka, Demokratska stranka Davidović Grol, Svesrpski savez, Jugoslovenska demohrišćanska stranka, Pokret za ujedinjenje Srbije i Crne Gore, Srpski rojalistički blok, Stranka privrednika i zanatlija, Liberalna stranka, Radikalna stranka ujedinjenja. 
Početkom 1995. godine PZLJP je inicirao još jednu koaliciju političkih stranaka, MOPOS-Monarhistički pokret Srbije, kome su pored navedenih stranaka kao osnivači pristupile i Ekonomska stranka i Radnička stranka, ubrzo su osnivači istupili iz MOPOSA, zbog nedoličnih postupaka novoprimljenih stranaka. Nastali su pregovori sa nekim drugim političkim organizacijama: Sindikat penzionera “NEZAVISNOST dr.Miše Đurića, Ravnogorski pokret, Srpski monarhisti Australija, Udruženje bivših političkih zatvorenika, NVO Garašanin,  Srpski monarhisti Južni Vels,  Dečiji fond"Solidarnost, Savez nezaposlenih"Lazarevac",.Savez boraca Lazarevac, Društvo žrtava komunističkog terora; ali se i ova koalicija u začetku raspala..
Tomislav Krsmanović predsednik  je bio kandidat na predsedničkim izborima u Srbiji 1990 godine , u neravnopravnim uslovima je osvojio petnaesto mesto od tridesetak kandidata.

5.Publikacije [uredi - уреди] Pokret za zaštitu ljudskih prava je izdao pet brojeva lista LJUDSKA PRAVA koji je upisan u Registar sekretarijata za informacije 8.3.1991 godine (br.632-03-70-91-01). Publikovan je veći broj tzv. samizdat izdanja , i to. - White book, Bela knjiga o Pokretu za zaštitu ljudskih prava, na engleskom jeziku, izdata januara 1994 godine u tiražu od 200 primeraka, 54 strane, tvrd povez. - Beogradski psihijatrijski Goli otok, brošura o zloupotrebi psihijatrije u političke svrhe izdata 1990 godine u 4.000 primeraka, strana 40, autor: Tomislav Krsmanović. - Slučajevi zloupotreebe psihijatrije u političke svrhe, zbirka velikog broja dokumenata o većem broj zrtava zloupotrebe psihijatrije u političke svrhe, izdata 1988. godine, autor: T.Krsmanovic, 690 strana, priložena dokumenta su akcije boraca za ljudska prava, tekstovi iz štampe, sudska i medicinska dokumentacija, itd. - Psihijatrijski Goli otok, zbirka dokumenata od 600 strana, izdata 1988. godine, takođe o zloupotrebi psihijatrije u političke svrhe. Autor: Tomislav Krsmanović. - povezi svih saopštenja od l986. godine do danas, i to: Komitet za zaštitu ljudskih prava (od 26.12.1986 do 4.10.1988), 440 strana.. Pokret za zaštitu ljudskih prava (1988-1989) 221 strana. Pokret za zaštitu ljudskih prava (1990) 308 strana.. Pokret za zaštitu ljudskih prava (1991-1992) str. 300.. Pokret za zaštitu ljudskih prava (1991-1993), str. 255.. Pokret za zaštitu ljudskih prava (1994), str. 630.. Pokret za zaštitu ljudskih prava (1995-1997) str. 631. SOKOLSKA NAHIJA, reprint izdanje Srpske akademije nauka iz 1930 godine, o etnološkom poreklu stanovnišva nekadašnje Sokolske nahije ( koja obuhvata područje desne obale Drine u Srbiji, od Tare d Gučeva), broj primeraka 1.000. KOSMAJ , slilčno štivo o etničkom poreklu stanovnika kosmajske regije, broj primeraka 1.000. Aktivisti Pokreta za zaštitu ljudskih prava su publikovali knjige libertarskih autora, koje su preveli sa engleskog na južnoslovenske jezike, i to: - Avanture Dzonatana Galibla, autora profesora američkog univerziteta na Havajima Kena Schoollanda, knjiga koja je dosada prevedena na 14 stranih jezika i postaje vrsta svetskog bestselera, knjiga je dva puta dobila prestižnu nagradu Medalju Džordža Vašingtona pri Vali Horgu, za javne komunikacije i ekonomsko obrazovanje. Ova knjiga je u našoj režiji prevedena na srpski, hrvatski, slovenački, makedonski, romski, albanski. Knjiga ima 100 strana, broširani povez u boji, sa mnoštvom ilustracija i fotografija.Radi se o nekoliko hiljada primeraka.. - Isceljenje našeg sveta, autora dr. Mary Ruwart, poznate američke naučnice i humaniste, i ova knjiga je prevedena na više stranih jezika i postaje međunarodni bestseler, u našoj reziji je prevedena na srpski, hrvatski i makedonski jezik. Knjiga ima 300 strana, luksuzan povez u boji, sa većim brojem fotografija i ilustracija, prema američkim časopisima ova knjiga bi mogla biti kandidat za knjigu decenije u SAD. Obe knjige propovedaju nenasilje i promovišu slobodno tržište i individualne slobode i ljudska prava.

Pokret je od 1992. godine ostvarivao saradnju sa ISIL, Međunarodnim društvom za individualne slobode, čije sedište je u San Franciscu, SAD, i ima svoje predstavnike u oko 90 zemalja sveta. ISIL je organizacija koja nikad nije istupala za nezavisno Kosovo, niti je na bilo koji način bilo kada bilo šta loše govorila o Srbima i Srbiji ( videti sajt: www.isil.org)..

6.List Ljudska prava [uredi - уреди]

Pokret za zaštitu ljudskih prava je, kao što je predočeno, iskoristio svoje zakonsko pravo, da kao politička stranka ima svoj list LJUDSKA PRAVA, koji je upisan u Registar sekretarijata za informacije 8.3.1991 godine (br.632-03-70-91-01). List ne moze redovnije da izdaje jer nema potrebna sredstva. U ovih pet brojeva, uvek u tiražu od 1.000 primeraka, na po osam strana formata  lista POLITIKA, detaljno je upoznata javnost sa aktivnostima organizacije.

7.Forum Ljudska prava [uredi - уреди] . Broj članova pojedinih srpskih foruma na internetu ( podatak iz 2005-sada je broj članova Foruma LJUDSKA PRAVA nešto manji ) . Evo podataka:

1.Ljudska prava-406 članova 2.Srbija među šljivama –210 3.Ujedinjeno srpstvo –158 4.Postojbina-103 5.Serbian forum-86 6.Srpski rodoljubi.-71 7.Srpski nomadi-57 8.Republika Srpska-53 9.Crna hronika-24 itd.

8.Priznanja [uredi - уреди] .

Tomislav Krsmanović, predsednik Pokreta za zaštitu ljudskih prava, je dobio 21 marta 1999 godine značajno međunarodno priznanje ISIL-a :THE BRUCE EVOY MEMORIAL AWARD za 1999 godinu ( bez novčanog doprinosa). Ovo značajno međunarodno priznanje je inaugurisano 1998 godine, u znak sećanja na Marshall Bruce Evoy , poznatog borca za individualne slobode i ljudska prava, osnivača Libertarijanske partije Kanade, i člana Saveta direktora ISIL, koje se  daje pojedincima iz celoga sveta zaslužnim za ostvarenja u oblasti unapređenja  demokratije. Ovo priznanje su 1998 godine dobili Vince Miller,  predsednik, i Jim Elwood, član Saveta direktora ISIL-a.. Priznanje je uručeno Krsmanoviću u Parlamentu Danske u Kopenhagenu.
ISIL-International Society for Individual Liberties, San Francisco (www.isil.org) je Krsmanoviću dodelilo ovo značajno priznanje za njegov dugogodišnji angažman u borbi za demokratiju i unapređenje ljudskih prava, i za doprinos publikovanju knjiga libetarijanskih autora na južnoslovenskim jezicima. ISIL i zapadni libertariajnci su bili protiv bombardovanja Srbije, zalagali  su  se  protiv širenja neistina o srpskom narodu, za objektivno informisanje zapadne javnosti.                                  
Krsmanović je dobitnik još nekoliko priznanja u pisanom obliku ( pisma, dopisi), od Amnesty International-London,  UNESCO-Pariz, Svetska asocijacija psihijatrije, Američka asocijacija psihijatrije.
Krsmanović se odrekao svih međunarodnih priznanja zbog poznatog stava međunarodne zajednice ( sem ISIL-ovog priznanja , jer , kao što je napomenuto, ISIL nikada nije nastupao sa pozicija mržnje, protivno principima ljudskih prava  i individualnih sloboda, nije nikada ispoljavao bilo kakva anti-srpska osećanja).

. 9.Razvoj turizma na Drini [uredi - уреди] .

Tražeći puta da unapredi dobrobit aktivista i saradnika, Pokret za zaštitu ljudskih prava je se od 2004 godina  zalagao za razvijanje međusobne ispomoći članova. U okviru razvoja te koncepcije, PZLJP se orijentisao na razvoj turizma na Drini, u Opštini Ljubovija, srednji tok Drine, Srbija. Jedan od ciljeva ovog angažmana, pored ekonomskog razvoja Srbije, i povratka korenima, je bio da omogući svom članstvu, da se odmara u  takoreći netaknutoj prirodi, na čistom vazduhu, i to sve po vrlo pristupačnim cenama.( Videti sajt –http://solair.eunet.yu/’~tom).