Александар Радишчев — разлика између измена
м linkovanje drzava i mesta rodjenja/smrti |
Нема описа измене |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
| слика =Radishchev color.jpg |
| слика =Radishchev color.jpg |
||
| ширина_слике =200 |
| ширина_слике =200 |
||
| текст_уз_слику =Пре 1790, непознат сликар |
| текст_уз_слику =Пре 1790, непознат сликар |
||
| дан_рођења = 31. |
| дан_рођења = 31. |
||
| месец_рођења =август |
| месец_рођења =август |
||
| година_рођења = 1749. |
| година_рођења = 1749. |
||
| место_рођења = [[Москва |
| место_рођења = [[Москва]] |
||
| држава_рођења = [[Русија]] |
| држава_рођења = [[Русија]] |
||
| дан_смрти =24. |
| дан_смрти = 24. |
||
| месец_смрти = септембар |
| месец_смрти = септембар |
||
| година_смрти = 1802. |
| година_смрти = 1802. |
Верзија на датум 14. април 2010. у 05:11
Александар Николајевич Радишчев | |
---|---|
Датум рођења | 31. август 1749. |
Место рођења | Москва, Русија |
Датум смрти | 24. септембар 1802.53 год.) ( |
Место смрти | Санкт Петербург, Русија |
Александар Николајевич Радишчев (рус. Александр Николаевич Радищев) (31. август 1749—24. септембар 1802) је био руски књижевник, песник и социјални критичар, који је био ухапшен и протеран у време руске царице Катарине Велике. Увео је радикализам у руску књижевност 1790, објављивањем дела "Путовања од Санкт Петербурга до Москве". Због описа социјално-економског стања Русије протеран је 1797. у Сибир.
Рођен је у породици добро образованих и богатих нижих племића. Због страног образовања замрзио је Русију, какву је видео око себе. Хвалио је Француску револуцију и револуционара какав је био Џорџ Вашингтон. У свом најпознатијем делу критикује кметство и аутократска ограничења личних слобода.
Катарина Велика је прочитала његову књигу и забринула се да се његове реформе не би спроводиле. Био је ухапшен и осуђен на смрт. Касније му је казна преиначена на протеривање у Сибир. Цар Павле I од Русије га је касније ослободио. Касније је био позван у законодавну комисију, где се залагао за једнакост свих пред законом. Међутим није успео у својим намерама. Било је и претњи, па се 1802. отровао.