Арпадовићи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 8. јун 2010. у 18:31

Статуа Арпада у националном меморијалном парку у Опустасеру у Мађарској

, "Лоза династије Арпад","Арпади" или чак "Арпадовци" (мађ. Árpádok, Árpád-ház, слч. Arpádovci) су мађарска владарска династија. Владали су Мађарским краљевством до 1301. године. Династија је добила име по војводи Арпад (мађ. Árpád) у (890—917). Под вођством Арпада (Мађари) су се спустили од Прута, Дњестра и Буга у Панонску низију. Свети Стефан Мађарски је био први мађарски краљ. Краљ Коломан је завладао Хрватском 1102. и Далмацијом 1107. године.

Арпадови су често имали сукобе са Византијом и Венецијом. Са Византијом, Арпадови су ратовали због Босне и Срема. Арпадови су исцрпјели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних велможа. У Хрватској се истичу кнезови Крчки, Брибирски (Шубићи), Гусићи, Бабонићи и други. Крајем 13. вијека владавина Арпадова претворила се у расуло. Смрћу посљедњег Арпада, Андрије III Млечанина 1301, завршава се линија ове династије на мађарском престолу. Арпадову лозу на престолу наслеђују Анжувинци.

Лоза Арпада

Лоза Арпада (мађ. Árpádok, Árpád-ház)

Иштван I (Свети Стефан Мађарски) (997—1038)
Ласло I (1077—1095)
Коломан (1095—1116)
Иштван II (1116—1131)
Бела II (1131—1141)
Геза II (1141—1162)
Стефан III (1162—1172)
- Ласло II (1162—1163)
- Иштван IV (1163—1164)
Бела III (1172—1196)
Емерик (1196—1204)
Андраш II (1204—1235)
- Ласло III (1204—1205)
Бела IV (1235—1270)
Иштван IV (1270—1272)
Ласло IV Куман (1272—1290)
Андраш III Млечанин (1290—1301).

Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Слика:Nte-kir-arpad.jpg|мини|Статуа Арпада у националном меморијалном парку у Опустасеру у Мађарској]]
-, "Лоза династије Арпад","Арпади" или чак "Арпадовци" ({{Јез-мађ|Árpádok, Árpád-ház}}, {{Јез-слова|Arpádovci}}) су [[мађарска]] владарска династија. Владали су [[Краљевина Мађарска|Мађарским краљевством]] до [[1301]]. године. Династија је добила име по војводи  [[Арпад]](Јез-мађ Árpád) у ([[890]]—[[917]]). Под вођством Арпада ([[Мађари]]) су се спустили од [[Прут]]а, [[Дњестар|Дњестра]] и [[Буг]]а у [[Панонска низија|Панонску низију]]. [[Свети Стефан Мађарски]] је био први мађарски краљ. Краљ [[Коломан]] је завладао Хрватском [[1102]]. и Далмацијом [[1107]]. године.
+, "Лоза династије Арпад","Арпади" или чак "Арпадовци" ({{Јез-мађ|Árpádok, Árpád-ház}}, {{Јез-слова|Arpádovci}}) су [[мађарска]] владарска династија. Владали су [[Краљевина Мађарска|Мађарским краљевством]] до [[1301]]. године. Династија је добила име по војводи  [[Арпад]] ({{Јез-мађ|Árpád}}) у ([[890]]—[[917]]). Под вођством Арпада ([[Мађари]]) су се спустили од [[Прут]]а, [[Дњестар|Дњестра]] и [[Буг]]а у [[Панонска низија|Панонску низију]]. [[Свети Стефан Мађарски]] је био први мађарски краљ. Краљ [[Коломан]] је завладао Хрватском [[1102]]. и Далмацијом [[1107]]. године.
 Арпадови су често имали сукобе са [[Византија|Византијом]] и [[Млетачка република|Венецијом]]. Са Византијом, Арпадови су ратовали због [[Босна|Босне]] и [[Срем]]а. Арпадови су исцрпјели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних [[велможа]]. У Хрватској се истичу [[Крчки кнезови|кнезови Крчки]], [[Брибирски (Шубићи)]], [[Гусићи]], [[Бабонићи]] и други. Крајем [[13. вијек]]а владавина Арпадова претворила се у расуло. Смрћу посљедњег Арпада, Андрије III Млечанина [[1301]], завршава се линија ове династије на мађарском престолу. Арпадову лозу на престолу наслеђују [[Анжувинци]].
-== Лоза Арпада {{Јез-мађ|Árpádok, Árpád-ház}} ==
+== Лоза Арпада ==
+Лоза Арпада ({{Јез-мађ|Árpádok, Árpád-ház}})
 * [[Свети Стефан Мађарски|Иштван I (''Свети Стефан Мађарски'')]] ([[997]]—[[1038]])