Алфред Краус — разлика између измена
м Разне исправке |
|||
Ред 38: | Ред 38: | ||
[[Категорија:Аустријанци]] |
[[Категорија:Аустријанци]] |
||
[[Категорија:Официри]] |
[[Категорија:Официри]] |
||
[[Категорија: |
[[Категорија:Аустроугарска у Првом светском рату]] |
||
[[de:Alfred Krauß]] |
[[de:Alfred Krauß]] |
Верзија на датум 27. септембар 2011. у 12:37
Алфред Краус (Задар, 26. април 1862 — Бад Гоизерн, 29. септембар 1938) је био аустријски официр. Краус је касније постао председник националниг удружења немачких официра у Бечу и посланик НСДАП и СА командант.
Биографија
Након завршене школе у Вршцу и Шопрону као и у Тешину уписао је војну школу у Храници на Морави а своје школовање окончао у Винер Нојштату. 18. августа 1883. године је упучен у пешадиску регименту 11. Од 1886 до 1888. године похађао је војну школу у Бечу. У новембру 1888. постављен је за генералштабног официра 20 пешадиске бригаде. 1891. постављен је Краус као командант генералштаба 5. корпуса у Братислави. 1894. године постаје наставник тактике на Терезијаниној војној академији у Винер Нојштату. 1897. године бива постављен за команданта генералштаба 2. пешадијске дивизије у Јасолаву а она 33. пешадијске дивизије у Коморну.
У новембру 1901 постаје командант батаљона а 1904. командант трећег сектора текничког војног комитета у Бечу. У октобру 1910. постављен је за команданте к. и к. војне школе у Бечу.
Од августа 1914. командант је 29. пешадијске дивизије на српском ратишту. У септембру постаљен је на чело комбинованог "Генреал Алфред Краус" корпуса. У децембру постаје генералштабни командант балканских снага. У мају 1915. године постављен је на за генералштабног команданта југозападног фронта. 1917. постављен је за команданта првог корпуса а 1918. Источне армије. Након рата бива пензионисан.
1920. године постаје председник националног удружења немачких официра у Бечу.
Од априла 1938. до своје смрти исте године био је посланик за Аустрију у Рајхстагу. У СА је имао чин бригадног команданта.
Објављење књиге
- Moltke, Benedek und Napoleon, Беч 1901.
- Unser Deutschtum!, Салцбург 1920.
- Die Ursache unserer Niederlage, Минхен 1920.
- Die Wesenseinheit von Politik und Krieg als Ausgangspunkt einer deutschen Staatslehre, 1921.
- Die Bedeutung Österreichs für die Zukunft des deutschen Volkes, Хановер 1923.
- Die Ursachen unserer Niederlage, Минхен 1923.
- Das "Wunder von Karfreit", im besonderen der Durchbruch bei Flitsch und die Bezwingung des Tagliamento, Минхен 1926.
- Der Irrgang der deutschen Königspolitik, Минхен 1927.
- Führertum, Берн 1931.
- Gestalter der Welt, Минхен 1932.
- Gebirgskrieg, 1935.
- Theorie und Praxis in der Kriegskunst, Минхен 1936.