Пећина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот мења: iu:ᐃᓗ |
м r2.6.3) (Робот додаје: sn:Bako |
||
Ред 33: | Ред 33: | ||
[[bs:Pećina]] |
[[bs:Pećina]] |
||
[[ca:Cova]] |
[[ca:Cova]] |
||
[[sn:Bako]] |
|||
[[chr:ᎤᏍᏔᎦᎳᏱ]] |
[[chr:ᎤᏍᏔᎦᎳᏱ]] |
||
[[cy:Ogof]] |
[[cy:Ogof]] |
Верзија на датум 29. октобар 2011. у 20:53
Пећина представља подземну просторију у Земљиној кори, насталу природним процесима. Пећине настале у красу су обликоване хемијским и механичким деловањем воде. Осим у тим стенама пећине настају и у наслагама гипса, соли, магматским стенама, конгломератима, бречама па чак и леду.
Основни делови пећина су улаз, канал и дворана. Канал је издужени отвор, а дворана је пространија шупљина најчешће настала ширењем подземних канала.
Истраживањем пећина се бави спелеологија, а истраживачи пећина су спелеолози.
У Србији су предоминантне пећине у крашком рељефу, обзиром да је карст веома заступљен.
Литература
- Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
- Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
- Петровић Ј. 1973. Пећинарство за планинаре. Београд: Планинарски савез Србије