Гипс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гипс
Roses des Sables Tunisie.jpg
Пустињска ружа, 47 cm дугачак
Опште
Категорија Минерал
Хемијска формула CaSO4·2H2O
Идентификација
Боја Бео до сив, ружичасто црвен
Кристални хабитус Massive, flat. Издужени призматични кристали
Кристалнa системa Моноклиничан
Цепљивост 2 добро(66° и 114°)
Прелом Conchoidal, понекад влакнаст
Тврдоћа по Мосу hardness 1,5-2
Сјајност Vitreous to silky or pearly lustre
Индекс преламања 1,522
Плеохроизам Нема
Огреб Бео
Специфична тежина 2,31 - 2,33
Растворљивост Не реагује са киселинама
Најчешћи варијетети
Satin Spar Pearly, fibrous masses
Selenite Transparent and bladed crystals
Алабастер Ситнозрни, мало обојен

Гипс је врло мекан минерал, по хемијском саставу калцијум-сулфат дихидрат, CaSO4•2H2O.[1][2] Када се хидратише, анхидрован прах калцијум-сулфат, CaSO4, рекристалише и свара чврсту масу која се користи у грађевинарству.

Хемијски састав[уреди]

CaSO4·2H2O + топлота → CaSO4·½H2O + 1½H2O (пара) (CaSO4·½H2O).

CaSO4·½H2O + 1½H2O → CaSO4·2H2O Ова реакција је егзотермна.

Налажење[уреди]

Гипс из Новог Јужног Велса, Аустралија
Влакнасти гипс из Бразила

Употреба[уреди]

Гипс се највише користи као грађевински материјал, за попуњавање већих рупа на зидовима и плафонима или за прављење и фуговање гипс-картонских плоча.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 

Литература[уреди]

  • Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Гипс