Гипс
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Гипс | |
|---|---|
Пустињска ружа, 47 cm дугачак
|
|
| Опште информације | |
| Категорија | Минерал |
| Формула | CaSO4·2H2O |
| Кристалне системе | Моноклиничан |
| Идентификација | |
| Боја | Бео до сив, ружичасто црвен |
| Кристални хабитус | Massive, flat. Издужени призматични кристали |
| Цепљивост | 2 добро(66° и 114°) |
| Прелом | Conchoidal, понекад влакнаст |
| Тврдоћа по Мосу | 1,5-2 |
| Сјајност | Vitreous to silky or pearly lustre |
| Огреб | Бео |
| Специфична тежина | 2,31 - 2,33 |
| Индекс преламања | 1,522 |
| Плеохроизам | Нема |
| Растворљивост | Не реагује са киселинама |
| Најчешћи варијетети | |
| Satin Spar | Pearly, fibrous masses |
| Selenite | Transparent and bladed crystals |
| Алабастер | Ситнозрни, мало обојен |
Гипс је врло мекан минерал, по хемијском саставу калцијум-сулфат дихидрат, CaSO4•2H2O.[1][2] Када се хидратише, анхидрован прах калцијум-сулфат, CaSO4, рекристалише и свара чврсту масу која се користи у грађевинарству.
Хемијски састав[уреди]
CaSO4·2H2O + топлота → CaSO4·½H2O + 1½H2O (пара) (CaSO4·½H2O).
CaSO4·½H2O + 1½H2O → CaSO4·2H2O Ова реакција је егзотермна.
Налажење[уреди]
Употреба[уреди]
Гипс се највише користи као грађевински материјал, за попуњавање већих рупа на зидовима и плафонима или за прављење и фуговање гипс-картонских плоча.
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ↑ Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет.
Литература[уреди]
- Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет.
Спољашње везе[уреди]
 |
Гипс на Викимедијиној остави. |
