Гипс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гипс
Roses des Sables Tunisie.jpg
Пустињска ружа, 47 cm дугачак
Опште информације
КатегоријаМинерал
ФормулаCaSO4·2H2O
Кристалне системеМоноклиничан
Идентификација
БојаБео до сив, ружичасто црвен
Кристални хабитусMassive, flat. Издужени призматични кристали
Цепљивост2 добро(66° и 114°)
ПреломConchoidal, понекад влакнаст
Тврдоћа по Мосу1,5-2
СјајностVitreous to silky or pearly lustre
ОгребБео
Специфична тежина2,31 - 2,33
Индекс преламања1,522
ПлеохроизамНема
РастворљивостНе реагује са киселинама
Најчешћи варијетети
Satin SparPearly, fibrous masses
SeleniteTransparent and bladed crystals
АлабастерСитнозрни, мало обојен

Гипс је врло мекан минерал, по хемијском саставу калцијум-сулфат дихидрат, CaSO4•2H2O.[1][2] Када се хидратише, анхидрован прах калцијум-сулфат, CaSO4, рекристалише и свара чврсту масу која се користи у грађевинарству.

Хемијски састав[уреди]

CaSO4·2H2O + топлота → CaSO4·½H2O + 1½H2O (пара) (CaSO4·½H2O).

CaSO4·½H2O + 1½H2O → CaSO4·2H2O Ова реакција је егзотермна.

Налажење[уреди]

Гипс из Новог Јужног Велса, Аустралија
Влакнасти гипс из Бразила

Употреба[уреди]

Гипс се највише користи као грађевински материјал, за попуњавање већих рупа на зидовима и плафонима или за прављење и фуговање гипс-картонских плоча.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 

Литература[уреди]

  • Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 

Спољашње везе[уреди]