Угро-фински језици — разлика између измена
м r2.6.4) (Робот додаје: mhr:Финн-угор йылме-влак |
м r2.7.1) (Робот додаје: az:Fin-uqor dilləri |
||
Ред 224: | Ред 224: | ||
[[als:Finno-ugrische Sprachen]] |
[[als:Finno-ugrische Sprachen]] |
||
[[ar:لغات فينية أوغرية]] |
[[ar:لغات فينية أوغرية]] |
||
[[az:Fin-uqor dilləri]] |
|||
[[bg:Угро-фински езици]] |
[[bg:Угро-фински езици]] |
||
[[br:Yezhoù finnek-ougrek]] |
[[br:Yezhoù finnek-ougrek]] |
Верзија на датум 9. децембар 2011. у 20:12
Угро-фински језици | |
---|---|
Подручја у којима становништво већином говори угрофинске језике: фино-пермски језици
угарски језици
|
Угро-фински језици су језичка породица присутна на широком простору Европе од Балтика и Скандинавије на северу, до планине Урал и реке Дон на истоку. Укупан број говорника ових језика се процењује на 25 милиона. Мађарски језик је са 14 милиона говорника најзначајнији језик ове породице, док они најмањи имају само неколико говорника (ливонски језик). Неки од угро-финских језика су изумрли у 20. веку.
Заједно са самоједским језицима угро-фински језици чине ширу породицу уралских језика. Сви ови језици развили су се из протоуралског језика којим су се људи служили пре око 6000 година.
Морфологија
Већина угро-финских језика су аглутинативни који именске облике граде суфиксима, а не предлозима. Углавном не познају родове.
Заједнички речник
Бројеви
У табели су приказани бројеви од 1 до 10 у различитим угро-финским језицима и њихова реконструкција у прото-угрофинском језику.
број | фински | естонски | воро | ливонски | лапонски северни |
лапонски инари |
ерзја | мари долински |
мокча | манси | мађарски | прото- угро-фински |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | yksi | üks | ütś | ikš | okta | ohta | vejke | ikte | fkä | akva | egy | *ykte |
2 | kaksi | kaks | katś | kakš | guokte | kyeh´ti | kavto | kokət | kaftə | kityg | kettő | *kakte |
3 | kolme | kolm | kolm | kuolm | golbma | kulma | kolmo | kumət | kolmə | hurum | három, harm- | *kolme |
4 | neljä | neli | nelli | nēļa | njeallje | nelji | ńiľe | nələt | nilä | nila | négy | *neljä |
5 | viisi | viis | viiś | vīž | vihtta | vitta | veƭe | wizət | vetä | at | öt | *vitte |
6 | kuusi | kuus | kuuś | kūž | guhtta | kutta | koto | kuδət | kotə | hot | hat | *kutte |
7 | seitsemän | seitse | säidse | seis | čieža | čiččam | śiśem | šəmət | sisäm | sat | hét | N/A |
8 | kahdeksan | kaheksa | katõsa | kōdõks | gávcci | käävci | kavkso | kandaš(e) | kafksə | ńololov | nyolc | N/A |
9 | yhdeksän | üheksa | ütesä | īdõks | ovcci | oovce | vejkse | indeš(e) | veJksə | ontolov | kilenc | N/A |
10 | kymmenen | kümme | kümme | kim | logi | love | kemeń | lu | keməń | lov | tíz | N/A |
Класификација
- фино-пермски језици
- фино-волшки језици
- балто-фински језици
- лапонски језици
- источна група
- јужна група
- западна група
- мордовински језици
- мари
- мерја (мртав)
- муромски (мртав)
- мечеријски (мртав)
- пермски језици
- фино-волшки језици
- угарски језици