Jednačina stanja idealnog gasa — разлика између измена
| Ред 10: | Ред 10: | ||
gde je: -{''n''}- – broj [[mol]]ova gasa, -{''R''}- – univerzalna [[gasna konstanta]] (8,314472 -{J•mol<sup>−1</sup>• K<sup>−1</sup>)}-, jednaka umnošku Boltcmanove konstante i [[Avogadrov broj|Avogadrovog broja]]. |
gde je: -{''n''}- – broj [[mol]]ova gasa, -{''R''}- – univerzalna [[gasna konstanta]] (8,314472 -{J•mol<sup>−1</sup>• K<sup>−1</sup>)}-, jednaka umnošku Boltcmanove konstante i [[Avogadrov broj|Avogadrovog broja]]. |
||
==Odstupanje od realnih gasova== |
|||
Jednačina stanja važi za idealne gasove, i u znatnoj meri za realne gasove. Budući da ona zanemaruje veličinu molekula i [[Međumolekulska sila|međumolekularna]] dejstva, jednačina stanja idealnog gasa je najtačnija za jednoatomske gasove, za visoke temperatura i male gustina gasova. Važnost međumolekularnog delovanja se smanjuje sa povećanjem toplotne kinetičke energije gasova, tj. sa povećanjem temperature. Detaljnija jednadžba stanja, kao što je van der Valsova jednačina, uzima u obzir veličinu [[molekula]] i međumolekulske sile. |
|||
==Reference== |
==Reference== |
||
Верзија на датум 18. децембар 2011. у 02:29
Jednačina stanja idealnog gasa je jednačina stanja teoretskog idealnog gasa. Ona uz nekoliko ograničenja relativno dobro opisuje ponašanja mnogih realnih gasova, pod različitim uslovima. Ovaj zakon je prvi objavio Emil Klapejron 1834. godine, kombinujući Bojl-Mariotov zakon i Čarlsov zakon. Ona se isto tako može izvesti iz kinetičke teorije gasova, koju su razvili 1856. Avgust Kronig i 1857. Rudolf Klauzijus.[1][2][3]
Stanje neke količine gasa se može odrediti sa pritiskom, zapreminom i temperaturom. Noviji oblik tog zakona je:
gde je: p – apsolutni pritisak gasa (Pa), V – zapremina gasa (m3), N – broj čestica u gasu, k – Bolcmanova konstanta (1,38•10−23 J•K−1) i T - apsolutna temperatura (K). Ponekad se može pisati kao:
gde je: n – broj molova gasa, R – univerzalna gasna konstanta (8,314472 J•mol−1• K−1), jednaka umnošku Boltcmanove konstante i Avogadrovog broja.
Odstupanje od realnih gasova
Jednačina stanja važi za idealne gasove, i u znatnoj meri za realne gasove. Budući da ona zanemaruje veličinu molekula i međumolekularna dejstva, jednačina stanja idealnog gasa je najtačnija za jednoatomske gasove, za visoke temperatura i male gustina gasova. Važnost međumolekularnog delovanja se smanjuje sa povećanjem toplotne kinetičke energije gasova, tj. sa povećanjem temperature. Detaljnija jednadžba stanja, kao što je van der Valsova jednačina, uzima u obzir veličinu molekula i međumolekulske sile.
Reference
- ^ Clapeyron E.: "Mémoire sur la puissance motrice de la chaleur", journal = Journal de l'École Polytechnique, 1834., Facsimile at the Bibliothèque nationale de France
- ^ Krönig A.: "Grundzüge einer Theorie der Gase", journal = Annalen der Physik, 1856., [1] Facsimile at the Bibliothèque nationale de France
- ^ Clausius R.: "Ueber die Art der Bewegung, welche wir Wärme nennen", journal = Annalen der Physik und Chemie, 1857., [2] Facsimile at the Bibliothèque nationale de France
Literatura
- Davis and Masten Principles of Environmental Engineering and Science, McGraw-Hill Companies, Inc. New York (2002) ISBN 0-07-235053-9
- Website giving credit to Benoît Paul Émile Clapeyron, (1799–1864) in 1834