Статика флуида — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Статика флуида''' се бави флуидима у стању мировања. [[Флуид]] је у стању мировања ако постоји координатни систем у којем је брзина [[флуидни делић|флуидних делића]] у свакој тачки флуида једнака нули.
'''Статика флуида''' се бави флуидима у стању мировања и део [[Механика флуида|Механике флуида]]. [[Флуид]] је у стању мировања ако постоји координатни систем у којем је брзина [[флуидни делић|флуидних делића]] у свакој тачки флуида једнака нули.[/br]
Флуид се при мировању налази у „савршеном“ стању јер његова [[вискозност]] не долази до изражаја. Наиме, на основу Хипотезе о великој покретљивости (Хипотеза о великој и лакој деформабилности) последица молекуларне микро структуре течности и гасова је лака покретљивост (течљивост) тако да и врло мале силе изазивају велике деформације. Директне последице ове хипотезе су следеће:

* [[Смицајни напон | Смицајни (тангенцијални) напони]], односно [[трење]] се не јавља у флуиду који мирује. Међутим, иако струјање флуида неминовно изазива, тј. генерише [[сила трења | силу трења]], у неким случајевима струјања флуида се [[сила трења | силе трења]] могу занемарити у односу на [[инерцијалне силе | инерцијалне силе]], тако да се у тим случајевима може говорити о моделу [[невискозни флуид | невискозног флуида]] ([[невискозни флуид | савршени флуид]]).
* Из горњег својства долази се до следеће последице исте хипотезе: Међудејство флуида са различитих страна неке површи се остварује ''искључиво у правцу нормале на [[површ]]''. Како се [[нормални напон | напони истезања]] не могу јавити у флуиду, остаје да се [[нормални напон]]и своде на [[притисак]].[/br]
У статици флуида важе два основна закона :
У статици флуида важе два основна закона :
# Сума [[сила]] на сваки део флуида једнака је нули
# Сума [[сила]] на сваки део флуида једнака је нули
Ред 9: Ред 11:


Где је :
Где је :
*-{ρ}- - густина флуида (густина масе),
*-{ρ}- - густина флуида (густина масе)[kg/m<sup>3</sup>],
*-{f}- - густина масене силе,
*-{f}- - густина масене силе тј. масена сила по јединици масе [N/m<sup>3</sup>],
*-{grad p}- - градијент притиска.
*-{grad p}- - градијент притиска.
<!-- <math>gradp=\frac{\partial \mathbf{p}}{\partial \mathbf{x}}+\frac{\partial \mathbf{p}}{\partial \mathbf{y}}+\frac{\partial \mathbf{p)}}{\partial \mathbf{z}}</math> -->


Задатак статике флуида састоји се у томе да се из Ојлерове једначине статике флуида уз познату густину масене силе и познату [[гусину]] флуида (густина масе) израчуна расподела притиска. [[Леонард Ојлер|Ојлер]]ова једначина изражава следећу законитост: у мирујућем флуиду највећа промена притиска (-{'''grad p'''}-) је у смеру масене силе -{'''f'''}-. Градијент притиска је вектор окомит на '''изобару'''. [[Изобара]] је површ једнаког притиска.
Задатак статике флуида састоји се у томе да се из Ојлерове једначине статике флуида уз познату густину масене силе и познату [[гусину]] флуида (густина масе) израчуна расподела притиска. [[Леонард Ојлер|Ојлер]]ова једначина изражава следећу законитост: у мирујућем флуиду највећа промена притиска (-{'''grad p'''}-) је у смеру масене силе -{'''f'''}-. Градијент притиска је вектор окомит на '''изобару'''. [[Изобара]] је површ једнаког притиска.

Верзија на датум 24. децембар 2011. у 16:40

Статика флуида се бави флуидима у стању мировања и део Механике флуида. Флуид је у стању мировања ако постоји координатни систем у којем је брзина флуидних делића у свакој тачки флуида једнака нули.[/br] Флуид се при мировању налази у „савршеном“ стању јер његова вискозност не долази до изражаја. Наиме, на основу Хипотезе о великој покретљивости (Хипотеза о великој и лакој деформабилности) последица молекуларне микро структуре течности и гасова је лака покретљивост (течљивост) тако да и врло мале силе изазивају велике деформације. Директне последице ове хипотезе су следеће:

У статици флуида важе два основна закона :

  1. Сума сила на сваки део флуида једнака је нули
  2. Сума момената на сваки део флуида једнака је нули

Основна једначина статике флуида је Ојлерова једначина:

ρf = grad p

Где је :

  • ρ - густина флуида (густина масе)[kg/m3],
  • f - густина масене силе тј. масена сила по јединици масе [N/m3],
  • grad p - градијент притиска.

Задатак статике флуида састоји се у томе да се из Ојлерове једначине статике флуида уз познату густину масене силе и познату гусину флуида (густина масе) израчуна расподела притиска. Ојлерова једначина изражава следећу законитост: у мирујућем флуиду највећа промена притиска (grad p) је у смеру масене силе f. Градијент притиска је вектор окомит на изобару. Изобара је површ једнаког притиска.

Литература

  • George K. Batchelor (1967). An Introduction to Fluid Dynamics. Cambridge University Press. ISBN 0521663962. 
  • Falkovich Gregory (2011). Fluid Mechanics (A short course for physicists). Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-00575-4. 
  • Kundu Pijush K., Cohen Ira M. (2008). Fluid Mechanics (4th revised изд.). Academic Press. ISBN 978-0-123-73735-9. 
  • Currie I. G. (1974). Fundamental Mechanics of Fluids. McGraw-Hill, Inc. ISBN 0070150001. 
  • Massey B., Ward-Smith J. (2005). Mechanics of Fluids (8th изд.). Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-36206-1. 
  • White Frank M. (2003). Fluid Mechanics. McGraw–Hill. ISBN 0072402172.