Правоугаоник — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 178.148.210.195 (разговор) на последњу измену корисника EmausBot
Ред 1: Ред 1:
--[[Special:Contributions/178.148.210.195|178.148.210.195]] ([[Разговор са корисником:178.148.210.195|разговор]]) 10:37, 5. децембар 2012. (CET)[[Слика:WRectangle.png|мини|300п|десно|Правоугаоник. Странице су му ''-{a}-'' и ''-{b}-'', дијагонала је онзачена са ''-{d}-'', а темена су му ''''-{B}-'', ''-{C}-'' и ''-{D}-'']]
[[Слика:WRectangle.png|мини|300п|десно|Правоугаоник. Странице су му ''-{a}-'' и ''-{b}-'', дијагонала је онзачена са ''-{d}-'', а темена су му ''-{A}-'', ''-{B}-'', ''-{C}-'' и ''-{D}-'']]


'''Правоугаоник''' је [[многоугао|четвроугаона]] геометријска фигура у равни. Спада у класу [[паралелограм]]а, а следећа два правила важе за сваки правоугаоник:
'''Правоугаоник''' је [[многоугао|четвроугаона]] геометријска фигура у равни. Спада у класу [[паралелограм]]а, а следећа два правила важе за сваки правоугаоник:

Верзија на датум 5. децембар 2012. у 11:40

Правоугаоник. Странице су му a и b, дијагонала је онзачена са d, а темена су му A, B, C и D

Правоугаоник је четвроугаона геометријска фигура у равни. Спада у класу паралелограма, а следећа два правила важе за сваки правоугаоник:

  • Наспрамне странице су по дужини једнаке и паралелне
  • Суседне странице су нормалне једна на другу (заклапају угао од 90°)

Тачан изглед једног правоугаоника је одређен његовом ширином (означено са a на слици десно) и његовом дужином (означено са b на слици десно).

Специјалан случај правоугаоника коме су све странице једнаке се назива квадрат.

Формуле

  • Површина правоугаоника je P = ab
  • Обим правоугаоника је O = 2(a+b)
  • Полуобим правоугаоника је S = (a+b)
  • Углови између страница и дијагонала: φ1 = arctg(b/a) и φ1 = arctg(a/b); φ1 + φ2 = π/2.
  • Углови између дијагонала Θ1 = π - 2φ1 и Θ2 = π - 2φ2; Θ1 + Θ2 = π
  • r (полупречник описане кружнице) : r =

Дијагонала правоугаоника

Дијагонала правоугаоника је дуж која спаја два његова темена која немају ни једну заједнучку страницу. Правоугаоник има тачно две дијагонале, и оне су једнаких дужина:

Конструкције правоугаоника

Две странице

Дате су дужине страница a и b. Једно решење:

  1. Конструисати дуж AB дужине a.
  2. У тачки A, нормално на AB, конструисати дуж AD дужине b.
  3. Повући дуж DB.
  4. Симетрала тачке A у односу на средиште DB ће бити C.

Уместо корака 3 и 4 може се конструисати дуж BC, дужине a и нормална на AC, тако да угао ABC буде математички негативно оријентисан.

Страница и угао између ње и дијагонале

Претпоставимо да су дати страница AB и угао α.

  1. Конструисати дуж AB
  2. Из тачке A конструисати полуправу s која са AB заклапа угао α, тако да је угао BAs позитивно оријентисан.
  3. Из тачке B конструисати нормалу н на AB.
  4. Пресек n и s обележити као C.
  5. У A конструисати полуправу n1 нормалну на AB, тако да је угао ABn1 позитивно оријентисан
  6. У A конструисати круг k полупречника BC.
  7. Пресек n1 и kје D.

Уколико су дати страница AB и угао β између друге странице ње и дијагонале, угао α је једнак 90° - β.

Страница и дијагонала

Ако су дате странца, на пример AB, и дужина дијагонале правоугаоника d, конструкција има следећи ток:

  1. Конструисати дуж дужине d и назвати јој темена A и C.
  2. Конструисати круг k1 који за пречник има дуж AC.
  3. У тачки A конструисати круг k2 полупречника AB.
  4. Круг k2 ће сећи k1 у две тачке. Једна од ове две треба да добије име B тако да је угао ABC негативно математички оријентисан
  5. Од B треба повући полуправу кроз средиште AC. Пресек ове полуправе са кругом k1 ће бити тачка D.

Спољашње везе