Правоугаоник — разлика између измена
Нема описа измене |
м Враћене измене 178.148.210.195 (разговор) на последњу измену корисника EmausBot |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:WRectangle.png|мини|300п|десно|Правоугаоник. Странице су му ''-{a}-'' и ''-{b}-'', дијагонала је онзачена са ''-{d}-'', а темена су му ''-{A}-'', ''-{B}-'', ''-{C}-'' и ''-{D}-'']] |
|||
'''Правоугаоник''' је [[многоугао|четвроугаона]] геометријска фигура у равни. Спада у класу [[паралелограм]]а, а следећа два правила важе за сваки правоугаоник: |
'''Правоугаоник''' је [[многоугао|четвроугаона]] геометријска фигура у равни. Спада у класу [[паралелограм]]а, а следећа два правила важе за сваки правоугаоник: |
Верзија на датум 5. децембар 2012. у 11:40
Правоугаоник је четвроугаона геометријска фигура у равни. Спада у класу паралелограма, а следећа два правила важе за сваки правоугаоник:
- Наспрамне странице су по дужини једнаке и паралелне
- Суседне странице су нормалне једна на другу (заклапају угао од 90°)
Тачан изглед једног правоугаоника је одређен његовом ширином (означено са a на слици десно) и његовом дужином (означено са b на слици десно).
Специјалан случај правоугаоника коме су све странице једнаке се назива квадрат.
Формуле
- Површина правоугаоника je P = ab
- Обим правоугаоника је O = 2(a+b)
- Полуобим правоугаоника је S = (a+b)
- Углови између страница и дијагонала: φ1 = arctg(b/a) и φ1 = arctg(a/b); φ1 + φ2 = π/2.
- Углови између дијагонала Θ1 = π - 2φ1 и Θ2 = π - 2φ2; Θ1 + Θ2 = π
- r (полупречник описане кружнице) : r =
Дијагонала правоугаоника
Дијагонала правоугаоника је дуж која спаја два његова темена која немају ни једну заједнучку страницу. Правоугаоник има тачно две дијагонале, и оне су једнаких дужина:
Конструкције правоугаоника
Две странице
Дате су дужине страница a и b. Једно решење:
- Конструисати дуж AB дужине a.
- У тачки A, нормално на AB, конструисати дуж AD дужине b.
- Повући дуж DB.
- Симетрала тачке A у односу на средиште DB ће бити C.
Уместо корака 3 и 4 може се конструисати дуж BC, дужине a и нормална на AC, тако да угао ABC буде математички негативно оријентисан.
Страница и угао између ње и дијагонале
Претпоставимо да су дати страница AB и угао α.
- Конструисати дуж AB
- Из тачке A конструисати полуправу s која са AB заклапа угао α, тако да је угао BAs позитивно оријентисан.
- Из тачке B конструисати нормалу н на AB.
- Пресек n и s обележити као C.
- У A конструисати полуправу n1 нормалну на AB, тако да је угао ABn1 позитивно оријентисан
- У A конструисати круг k полупречника BC.
- Пресек n1 и kје D.
Уколико су дати страница AB и угао β између друге странице ње и дијагонале, угао α је једнак 90° - β.
Страница и дијагонала
Ако су дате странца, на пример AB, и дужина дијагонале правоугаоника d, конструкција има следећи ток:
- Конструисати дуж дужине d и назвати јој темена A и C.
- Конструисати круг k1 који за пречник има дуж AC.
- У тачки A конструисати круг k2 полупречника AB.
- Круг k2 ће сећи k1 у две тачке. Једна од ове две треба да добије име B тако да је угао ABC негативно математички оријентисан
- Од B треба повући полуправу кроз средиште AC. Пресек ове полуправе са кругом k1 ће бити тачка D.