Невладина организација — разлика између измена
м r2.7.3) (Робот: промењено hr:Nevladina organizacija у hr:Nevladina udruga |
Нема описа измене |
||
Ред 9: | Ред 9: | ||
* Простор за мобилизацију и артикулацију интереса појединаца и група |
* Простор за мобилизацију и артикулацију интереса појединаца и група |
||
* Институционално средство за [[медијација|медијацију]] (посредовање) између конфликтних интереса и конфликтних социјалних вредности |
* Институционално средство за [[медијација|медијацију]] (посредовање) између конфликтних интереса и конфликтних социјалних вредности |
||
* Могућност за исказивање и практиковање друштвених, |
* Могућност за исказивање и практиковање друштвених, религијских и културних веровања и активности |
||
* Могућност за ограничавање [[инхерентан|инхерентне]] тенденције државе да прошири своју контролу |
* Могућност за ограничавање [[инхерентан|инхерентне]] тенденције државе да прошири своју контролу |
||
* Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле. |
* Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле. |
Верзија на датум 5. јануар 2013. у 21:48
Невладине организације су специфична форма организовања грађана. Термин се масовно користи у задње две деценије и уско је повезан са појмом цивилног друштва. Без схватања појма цивилног друштва није могуће у потпуности схватити овај појам. Поред термина "невладина организација" користи се и термин "удружење грађана".
Једна корисна дефиниција цивилног друштва је да је оно “Сфера институција, организација и појединаца лоцирана између породице, државе и тржишта у којој људи учествују волонтерски да унапреде заједничке интересе.”
Област преклапања представља место где се снаге државе (законодавна, судска и извршна власт), бизниса и грађана обједињује да би се креирао нормативни простор за демократију, друштвену одговорност и заштиту јавних интереса.
Цивилно друштво за које се невладине организације залажу је:
- Простор за мобилизацију и артикулацију интереса појединаца и група
- Институционално средство за медијацију (посредовање) између конфликтних интереса и конфликтних социјалних вредности
- Могућност за исказивање и практиковање друштвених, религијских и културних веровања и активности
- Могућност за ограничавање инхерентне тенденције државе да прошири своју контролу
- Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле.
Појам заједнички интерес у дефиницији може да буде разнолик. Он може, али и не мора, да буде прихватљив за све који раде са, и у, организацијама цивилног друштва. Оно што је битно је да су слобода говора и слобода удруживања битни елементи у демократским друштвима који дозвољавају грађанима да се удружују и да искажу различите интересе који не морају бити атрактивни увек за све. Значајна одлика цивилног друштва је да постоји подстицајни амбијент у коме су различити погледи дозвољени и пожељни и где је организацијама или асоцијацијама различите врсте дозвољено да постоје.
Институције једног подстицајног амбијента за развој цивилног друштва су:
- Извршна власт
- Судска власт
- Законодавна власт
- Медији
- Локална власт
- Независне одговорне (ревизорске) организације као што су:
- Изборна комисија
- Комисија за људска права
- Комисија за борбу против корупције
- Канцеларија главног ревизора
- Канцеларија Врховног тужиоца
- Омбудсман (јавни адвокат)
- Удружења грађана
- Берза
- Универзитет
Као што се види простор за сарадњу и за унапређење заједничких интереса је веома широк. Основна подела удружења грађана је на организације за узајамну помоћ (које формирају грађани и чији су они чланови и на бази тога остварују одређене користи), организације од општег (јавног) интереса (које формирају грађани у намери да помогну другим групама грађана који нису нужно њихови чланови), и претендери (претварачи).