Чернобиљска катастрофа

Датотека:Chernobyl Disaster.jpg

Изглед електране пре градње „саркофага“.

Чернобиљска катастрофа је нуклеарни акцидент који се догодио 26. априла 1986. у нуклеарној електрани у близини града Чернобиљ у Украјини. Сматра се је то највећа еколошка катастрофа у историји нуклеарне енергије.

Електрана се састојала од 4 реактора типа РБМК-1000, сваки реактор је производио 1 гигават електричне енергије, а сва четири реактора су заједно производили око 10% укупне електричне енергије трошене у Украјини. Прва експлозија на четвртом реактору је проузроковала даље експлозије које су праћене ослобађањем велике количине радиоактивног отпада у атмосферу.

Изградња реактора број 1 је почела 1970. године. Почео је са радом 1977. године, а затим су следили и реактор број 2 (1978), број 3 (1981) и број 4 (1983). Још два блока, реактор број 5 и 6, су били под изградњом у време несреће.

Локација

Чернобиљска електрана (Лењинова меморијална нуклеарна електрана Чернобиљ) се налази у близини града Припјата у Украјини, 18 km северозападно од града Чернобиља, 16 km од границе са Белорусијом и око 110 km северно од Кијева.

План и сврха теста

Опште је познато да је до несреће у електрани дошло услед теста на реактору. Тестом је требало да се утврди да ли електрични генератор, у случају да се турбогенератор угаси, може у наредних 40-50 секунди да обезбеди довољно електричне енергије за систем хлађења реактора док се не укључе дизел агрегати (тестирао се случај када би дошло до прекида спољашњег напајања електричном енергијом). Тест је пре тога неколико пута изведен, али резултати су били испод очекивања. Турбогенератор се сувише брзо гасио и прекидао са радом и зато није обезбеђивао довољно енергије за водене пумпе система за хлађење. Како би иронија била већа, сврха теста је била пре свега повећавање сигурности реактора. Оваква врста теста је схватана као ствар која се тиче електрике и с гледишта нуклеарне безбедности није био важан. Такође, битно је напоменути да тест који је требало да се спроведе није имао одобрење од органа који су били одговорни за нуклеарну безбедност реактора у СССР.

На основу резултата претходног теста, направљена су извесна побољшања која је требало испитати. Наравно, овакав тест није могао да се изврши док је рактор радио и производио електричну енергију. Зато се сачекало време када је један од реактора требало да се привремено искључи. Пошто је реактор број 4 требало привремено да се искључи ради одржавања, он је изабран за реализацију новог теста.

Постоје две званичне верзије о узроцима катастрофе. По првој, објављеној током августа 1986. године, узрок несреће је искључиво грешка оператера, по другој, објављеној 1991. године, узрок су грешке у дизајну самог реактора, тачније у вертикалним шипкама које контролишу рад реактора.

Међу факторима који су допринели несрећи је свакако и неадекватно обучено особље. Директор В. Р. Брјуков је пре трансфера у чернобиљску нуклеарну електрану радио у термоелектрани на угаљ. Главни инжењер Фомин је такође имао искуства само на конвенционалним електранама. Дјатлов, заменик главног инжењера, је имао искуства, али на нуклеарним реакторима у подморницама.

Дјатлов је после несреће истицао да су у упутствима за руковање, дизајнери реактора „намерно“ пропустили да напомену да су реактори нестабилни на појединим опсезима снаге, пре свега при нижим. При нижој снази, у реактору се повећава концентрација фисионих продукта, где најзначајнију улогу има ксенон. Његова концентрација се веома брзо повећава и реактор се тешко контролише. Оператери такође нису били свесни мане или боље речено особине контролних шипки. Наиме, део контролних шипки који први улази у реактор је био направљен од графита што доводи до повећања интензитета нуклеарне фисије у језгру реактора тј. повећава реактивност у зони реактора. Услед оваквог дизајна, спуштање контролних шипки у реактор доводило је до кратког повећања реактивности у реактору пре жељеног снижења.

Опис теста:

• Оператери су почели да снижавају снагу реактора
• Циљ је био, да се на снази од 700 мегавати, искључи систем за хлађење у случају хаварије, како би се одстранила могућност његовог негативног утицаја на експеримент
• Требало је искључити 4 пумпе које снабдевају хладном водом реактор, и прикључити их на турбогенератор који ће се искључити у току теста
• Гашење турбогенератора

Ток догађаја

Чернобиљска електрана на карти Европе и Украјине

Експлозија се десила на четвртом реактору Нуклеарне електране „Лењин“, у 01:23 по московском времену 26. априла 1986. године. Главни узрок несреће је пре свега недовољно испитана технологија овог типа реактора и његова нестабилност при ниској снази реактора али такође не треба занемарити људски фактор, лоше управљање и недовољно искуство оператера реактора. Те вечери, када се догодила несрећа, предвиђена је реализација експеримента на реактору.

Занимљиво је напоменути, да приликом спуштања контролних шипки у РБМК реактор, који треба да снизе настанак неутрона и постепено зауставе ланчану реакцију, долази до повећања реактивности у реактору, што је наравно обрнуто од главне функције тих шипки. Ова особина реактора је била позната али вероватно недовољно истражена и објашњена у то време. Уједно, та особина ће и довести до повећања реактивности реактора што је резултирало снажном експлозијом.

Када је тест почео, оператери су кренули са снижавањем снаге реактора. Реактор је на снази од 200 мегавати било веома тешко контролисати и стога су оператери извадили велики број шипки за регулацију (у реактору је остало само 6 до 8 шипки што је било против правила и прописа).

По гашењу турбогенератора, дошло је до повећања притиска у реактору а уједно и до опадања нивоа воде за хлађење с обзиром да су пумпе успоравале заједно са угашеним генератором који је обезбеђивао енергију за њих. Дошло је након тога до повећања температуре воде на улазу у реактор, што је уједно повећавало његову снагу до неконтролисаног нивоа. Како су оператери већи део шипки за регулацију снаге већ извадили из реактора, нису сада имали чиме да снизе снагу истог. Оператери су се потпуно ослонили на дугме за аутоматско гашења реактора у случају несреће, али како су параметри у реактору били недопустиво високи, овај систем није био у могућности да заустави рад.

Експлозија

Узрок рушења блока електране је пре свега била парна експлозија која је настала након неуспешног теста. Парна експлозија је последица брзог прегревања уранијумових полуга, који више нису могли на адекватан начин да се хладе водом. Приликом прегревања ових полуга дошло је до прегревања воде која је служила за њихово хлађење. Дошло је до наглог пораста притиска у блоку и убрзо ни дебели зидови од армираног бетона нису могли да издрже притисак, што је довело до експлозије и рушења тог блока електране. Изнад горивних елемената се налазио поклопац тежак 2.000 тона који такође није успео да спасе околину од радиоактивних елемената испуштених у току несреће.

Електрана после несреће

После несреће је рад електране био отежан због опасности по здравље запослених. Ипак, због лоше енергетске ситуације у земљи, преостали реактори су наставили са радом, док је изградња 5. и 6. блока обустављена. Над оштећеним реактором број 4 је саграђен саркофаг, а између њега и зграда (које су остале у даљој употреби) је саграђена бетонска баријера дебела око 200 m.

Реактор број 1 је престао са радом у новембру 1996. године у склопу договора владе Украјине и међународних организација попут ИАЕА.

Године 1991. је избио пожар на реактору број 2 и притом је закључено да је тај реактор немогуће поправити.

Реактор број 3 је 15. децембра 2000. године лично искључио тадашњи председник Украјине Леонид Кучма.

Тиме је ова електрана престала да буде произвођач електричне енергије.

Спољашње везе

• Књига супервизора теста (језик: руски)
• Сајт о Припјату, граду поред електране
• Извештај странке зелених у Европском парламенту (2006; 2,15 MB), (језик: енглески)
• БиБиСи Кратка презентација о узроку несреће (језик: енглески)
• Аветињски град
• Најчешћа питања о Чернобиљу (ИАЕА)