Механизација — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: додато ar:مَيكنة
м Робот: уклоњено et:Mehhaniseerimine (deleted)
Ред 25: Ред 25:
[[da:Mekanisering]]
[[da:Mekanisering]]
[[de:Mechanisierung]]
[[de:Mechanisierung]]
[[et:Mehhaniseerimine]]
[[en:Mechanization]]
[[en:Mechanization]]
[[es:Mecanización]]
[[es:Mecanización]]

Верзија на датум 30. јануар 2013. у 02:48

Механизација је једна етапа у процесу развитка производње, управљања и руковођења обиљежена замјеном људског и животињског рада са радом машина.

Увођење механизације је повећало производне способности људске врсте и убрзало напредак. Ово је подигло животни стандард и свеопшти просперитет. Међутим, појавили су се и проблеми вишка радне снаге, загађења, и други, што је доводило до многих криза и проблема у прошлости.

Механизација индустрије је био први услов за индустријализацију. Ово је довело до сталног усавршавања машина и аутоматизације радних операција. У литератури се понекад разликују двије етапе: прва је замијенила рад људских мишића, а друга са појавом електронике и рачунара, је у стању да замијени човјека на свим тешким, прљавим и репетитивним пословима. Развој је укратко ишао од алата и направа преко машина и инструмената до машинских постројења и индустријских система, гдје су поједине машине само подсистеми укупног система.

Механизација пословања је имала великог утицаја на обављање задатака управљања предузећима. Подаци се уносе, чувају и обрађују електронским путем, и читав систем наручивања, инвентара, продаје и развоја је често аутоматизиран у већем дијелу. Овај процес је текао од писаних докумената, преко бушених картица и табулатора, до електронских рачунара.

Војна механизација је радила на сталном побољшању убојних средстава и оружја, покретљивости јединица, и побољшању веза и командовања. Ово је ставило императив на стално усавршавање система и знања, да би се остало на нивоу противника.

Види још

Спољашње везе

Кориштена литература

  • Војна енциклопедија, Београд, 1973., књига пета, стране 383 до 385.