Ода радости — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: промењено io:Ad la Joyo у io:A la Joyo
м Бот: Селим 41 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q41545
Ред 38: Ред 38:
[[Категорија:Класична музика]]
[[Категорија:Класична музика]]
[[Категорија:Симболи Европске уније]]
[[Категорија:Симболи Европске уније]]

[[ar:إلى السعادة]]
[[id:Ode an die Freude]]
[[bg:Ода на радостта]]
[[be:Ода да радасці]]
[[be-x-old:Ода да радасьці]]
[[br:Kanenn d'al Levenez]]
[[ca:Oda a l'Alegria]]
[[cs:Óda na radost]]
[[da:An die Freude]]
[[de:An die Freude]]
[[el:Ωδή στη Χαρά]]
[[en:Ode to Joy]]
[[es:Oda a la Alegría]]
[[eo:Odo al Ĝojo]]
[[eu:Pozaren Ereserkia]]
[[fa:سرود شادی]]
[[fr:Ode à la joie]]
[[ga:Óid don Aoibhneas]]
[[he:האודה לשמחה]]
[[hr:Oda radosti]]
[[io:A la Joyo]]
[[ia:Ode al Gaudio]]
[[ja:歓喜の歌]]
[[ko:환희의 송가]]
[[lv:Oda priekam]]
[[hu:Örömóda]]
[[mk:Ода на радоста]]
[[nl:Ode an die Freude]]
[[no:Ode til gleden]]
[[pl:Oda do radości]]
[[pt:Hino à Alegria]]
[[ro:Odă bucuriei]]
[[ru:Ода к радости]]
[[sk:Óda na radosť (Beethoven)]]
[[sl:Oda radosti]]
[[sh:Oda radosti]]
[[fi:Oodi ilolle]]
[[sv:An die Freude]]
[[vi:Ode hoan ca]]
[[tr:Neşeye Övgü]]
[[zh:歡樂頌]]

Верзија на датум 13. март 2013. у 15:35

Ода радости 1785

Ода радости (нем. Ode an die Freude) је ода коју је немачки песник Фридрих Шилер написао 1785. године, славећи идеал братства и уједињености човечанства. Композитор Лудвиг ван Бетовен ју је уврстио у четврти став своје Симфоније бр. 9 из 1823. године, након чега је постала нарочито позната.

Бетовенова музика, у адаптацији Херберта фон Карајана, усвојена је 1972. године као химна Савета Европе, а 1986. године као химна Европске уније. Немачки текст оде, који се појављује у симфонији, није и званични текст химне, због бројности европских језика. Ипак, често се пева при извођењима химне.

Стихови

Текст песме

Радост дивни дар Божанства дете поља небеских,
Твојим жаром опијени, ступамо до прага твог.
Кад нас твоја моћ измири нестати мора разрок сав.
Сваки човек брат је другом твој кад дивни следи глас.
Сваки човек који срећу верног пријатељства зна,
сваки који зна за љубав нек нам свој приложи глас.
Свак' ко може једно биће на тој земљи својим звати.
Ком то није дано, бедник, тај за радост неће знат'.

Верзија текста незваничне Европске химне

Радост искра све лепоте,
Кћери из Елизија!
Опојна ти моћ красоте,
Узвишена мисија.
Твоје снове вежу нити,
Што растави мода зла.
Сви ће људи браћа бити,
Крило твоје спајат' зна.

Спољаше везе