Пад Новог Брда (1441) — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 24: | Ред 24: | ||
== Опсада Новог Брда (1439-1441) == |
== Опсада Новог Брда (1439-1441) == |
||
{{сређивање|||||Историја}} |
{{сређивање|||||Историја}} |
||
Османлије су отпочеле са опсадом тврђаве, а која се окончала предајом 21.06.1441. године, после двогодишње опсаде током које су се становници Новог Брда упорно бранили, иако Србија више од годину дана није постојала и налазила се под османлијском окупацијом, а |
Османлије су отпочеле са опсадом тврђаве, а која се окончала предајом 21.06.1441. године, после двогодишње опсаде током које су се становници Новог Брда упорно бранили, иако Србија више од годину дана није постојала и налазила се под османлијском окупацијом, а деспот Ђурађ очајнички покушавао да наговори Мађаре да крену у крсташки поход. Освајачи су га потом опљачкали и спалили. |
||
== После опсаде == |
== После опсаде == |
Верзија на датум 29. март 2013. у 14:17
Опсада Новог Брда | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део отоманског освајање Балкана | |||||||
Поглед на Горњи Град | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
|
| ||||||
Команданти и вође | |||||||
|
| ||||||
Јачина | |||||||
|
| ||||||
Жртве и губици | |||||||
|
|
Пад Новог Брда је историјски догађај отоманског заузимања Новог Брда, највећег рударског града Српске деспотовине, који се одиграо 27. јуна 1441. године. После отоманског напада на Србију 1439. године, током кога је заузета практично цела Деспотовина и после тромесечне опсаде престоница Смедерево,Ново Брдо се одржало у отоманском окружењу. Његова посада је у два наврата покушала да потуче Османлије у борбама у непосредној околини града, али је поражена[1][2]:
- код Трипоља, недалеко од Грачанице,06.08.1439. године од снага предвођених Есе-бегом Авранезовићем
- на Макрешу,1440. године
Османлије су током прве половине 1441. године заузеле Новобрдску варош, а посада тврђаве се држала до краја јуна, када се предала румелијском беглербегу Шехабедину. Током Дуге војне, услед продора хришћанских снага преко Ниша и Софије до Златице, крајем 1443. године, Ново Брдо је на кратко ослобођено, да би се, после склапања Сегединског мира и обнове Српске деспотовине 1444. године, поново нашло у саставу Србије.
Опсада Новог Брда (1439-1441)
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Османлије су отпочеле са опсадом тврђаве, а која се окончала предајом 21.06.1441. године, после двогодишње опсаде током које су се становници Новог Брда упорно бранили, иако Србија више од годину дана није постојала и налазила се под османлијском окупацијом, а деспот Ђурађ очајнички покушавао да наговори Мађаре да крену у крсташки поход. Освајачи су га потом опљачкали и спалили.
После опсаде
После успешног крсташког похода који је током 1443. и 1444. године продро све до Сердике и узнемирио цео Балкан, Српска деспотобина је обновљена Сегединсим миром и Ново Брдо је без борбе враћено деспоту Ђурђу. У склопу вазалних обавеза деспота Ђурђа према османском султану, један одред коњаника и одељење копача тунела из Новог Брда су послати Мухамеду II (1451-1481) као испомоћ током његовог напада на Цариград који се окончао 29.05.1453. године заузимањем града током кога је у борбама погинуо последњи Византијски цар Константин Драгаш (1449-1453) и сломом Византије. Међутим већ наредне године Османлије нападају Ново Брдо и уз помоћ тешке артиљерије приморавају опсађане да се 01.06.1455. године предају.
Референце
- ^ Шаблон:ГА-НБ
- ^ Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: према писаним изворима (на језику: српски). Београд: Завод за уџбенике. стр. 199. ISBN 978-86-17-16604-3. Приступљено 10. 10. 2023.