Први доњи кутњак — разлика између измена
м Бот: Селим 3 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:Q11136426 |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 11: | Ред 11: | ||
* ''стални доњи леви први кутњак – 36''. |
* ''стални доњи леви први кутњак – 36''. |
||
==Круна== |
== Круна == |
||
Круна [[зуб]]а ({{јез-лат|corona dentis}}) је нижа у оклузо-цервикалном правцу у односу на [[преткутњаци|преткутњаке]], али је већа у свим другим димензијама. На њој се описује пет површина: букална, лингвална, две проксималне (мезијална и дистална) и оклузална. |
Круна [[зуб]]а ({{јез-лат|corona dentis}}) је нижа у оклузо-цервикалном правцу у односу на [[преткутњаци|преткутњаке]], али је већа у свим другим димензијама. На њој се описује пет површина: букална, лингвална, две проксималне (мезијална и дистална) и оклузална. |
||
===Букални аспект=== |
=== Букални аспект === |
||
Букална површина је трапезастог облика са базом у пределу гризне површине и то је највећа страна овог [[зуб]]а. У целости је конвексна, а максимум конвекситета се налази у цервикалној и мезијалној трећини круне. Ова површина прелази у мезијалну у оштријем луку него у дисталну, односно показује правилан [[посебне карактеристике зуба|знак лука]]. |
Букална површина је трапезастог облика са базом у пределу гризне површине и то је највећа страна овог [[зуб]]а. У целости је конвексна, а максимум конвекситета се налази у цервикалној и мезијалној трећини круне. Ова површина прелази у мезијалну у оштријем луку него у дисталну, односно показује правилан [[посебне карактеристике зуба|знак лука]]. |
||
Ред 27: | Ред 27: | ||
Цервикална линија је конвексна у правцу корена и често има облик латиничног слова -{„V“}-. |
Цервикална линија је конвексна у правцу корена и често има облик латиничног слова -{„V“}-. |
||
===Лингвални аспект=== |
=== Лингвални аспект === |
||
Лингвална површина је такође трапезастог облика, али је мања од букалне и у целости је нагнута орално. Оклузална и средња трећина круне су конвексни, а цервикална је равна или благо конкавна. Висина контуре се налази у средњој трећини оралне површине. |
Лингвална површина је такође трапезастог облика, али је мања од букалне и у целости је нагнута орално. Оклузална и средња трећина круне су конвексни, а цервикална је равна или благо конкавна. Висина контуре се налази у средњој трећини оралне површине. |
||
Ред 37: | Ред 37: | ||
Цервикална линија (глеђно-цементни спој) је скоро равна и краћа је мезио-дистално. |
Цервикална линија (глеђно-цементни спој) је скоро равна и краћа је мезио-дистално. |
||
===Мезијални аспект=== |
=== Мезијални аспект === |
||
Мезијална површина је ромбоидног или трапезастог облика са базом у пределу глеђно-цементног споја. Она је виша, шира и равнија од дисталне стране. Контактна зона је овоидног облика и локализована је на споју оклузалне и средње трећине. У цервикалној трећини присутна је заравњена или благо конкавна депресија троугластог облика. |
Мезијална површина је ромбоидног или трапезастог облика са базом у пределу глеђно-цементног споја. Она је виша, шира и равнија од дисталне стране. Контактна зона је овоидног облика и локализована је на споју оклузалне и средње трећине. У цервикалној трећини присутна је заравњена или благо конкавна депресија троугластог облика. |
||
Ред 43: | Ред 43: | ||
Букални и лингвални профил су мање-више конвексни и конвергују ка гризној површини (према мезиобукалној и мезиолингвалној квржици). Оклузални профил формира мезијални маргинални гребен, који у средњем делу пресеца мезиомаргинална бразда. |
Букални и лингвални профил су мање-више конвексни и конвергују ка гризној површини (према мезиобукалној и мезиолингвалној квржици). Оклузални профил формира мезијални маргинални гребен, који у средњем делу пресеца мезиомаргинална бразда. |
||
===Дистални аспект=== |
=== Дистални аспект === |
||
Ова површина личи на мезијалну, али је у свим промерима мања и заобљенија. Из овог аспекта видљив је већи део унутрашњег оклузалног поља и букалне површине. |
Ова површина личи на мезијалну, али је у свим промерима мања и заобљенија. Из овог аспекта видљив је већи део унутрашњег оклузалног поља и букалне површине. |
||
Ред 49: | Ред 49: | ||
Оклузални профил дисталне стране формира дистални маргинални гребен пресечен дистомаргиналном браздом, а у перспективи се виде дистобукална и дистолингвална квржица са одговарајућим триангуларним гребенима. |
Оклузални профил дисталне стране формира дистални маргинални гребен пресечен дистомаргиналном браздом, а у перспективи се виде дистобукална и дистолингвална квржица са одговарајућим триангуларним гребенима. |
||
===Оклузални аспект=== |
=== Оклузални аспект === |
||
Гризна површина је облика четвороугла, са мањим буко-оралним промером. Она је ограничена мезијалним и дисталним маргиналним гребеном и гребенима главних квржица. |
Гризна површина је облика четвороугла, са мањим буко-оралним промером. Она је ограничена мезијалним и дисталним маргиналним гребеном и гребенима главних квржица. |
||
====Спољашње оклузално поље==== |
==== Спољашње оклузално поље ==== |
||
Спољашње оклузално поље има петоугаону контуру. Услед лингвалног нагиба круне, из ове перспективе се виде 2/3 букалне и само оклузална трећина лингвалне површине |
Спољашње оклузално поље има петоугаону контуру. Услед лингвалног нагиба круне, из ове перспективе се виде 2/3 букалне и само оклузална трећина лингвалне површине |
||
====Унутрашње оклузално поље==== |
==== Унутрашње оклузално поље ==== |
||
Унутрашње оклузално поље је сличног облика. Основни морфолошки елементи гризне површине су квржични и фисурни комплекс. |
Унутрашње оклузално поље је сличног облика. Основни морфолошки елементи гризне површине су квржични и фисурни комплекс. |
||
Ред 75: | Ред 75: | ||
Главна бразда је -{''fissura centralis''}- која се пружа целом гризном површином, од мезијалне до дисталне јамице и од које се одвајају бројне допунске бразде. |
Главна бразда је -{''fissura centralis''}- која се пружа целом гризном површином, од мезијалне до дисталне јамице и од које се одвајају бројне допунске бразде. |
||
==Врат== |
== Врат == |
||
Врат [[зуб]]а ({{јез-лат|collum dentis}}) је на букалној и оралној страни конвексан према врху корена, док је на проксималним странама подељен у три лучна сегмента (од којих су букални и лингвални конвексни према корену, а средишњи према гризној површини). |
Врат [[зуб]]а ({{јез-лат|collum dentis}}) је на букалној и оралној страни конвексан према врху корена, док је на проксималним странама подељен у три лучна сегмента (од којих су букални и лингвални конвексни према корену, а средишњи према гризној површини). |
||
==Корен== |
== Корен == |
||
Коренско стабло ({{јез-лат|radix dentis}}) има две гране: мезијалну и дисталну. На попречном пресеку су овалног облика са већим буко-оралним промером. Обе гране показују дистални нагиб, а мезијални корен је обично нешто дужи и шири од дисталног. Понекад су на њиховим проксималним површинама присутне развојне депресије ({{јез-лат|fissura longitudinalis}}). |
Коренско стабло ({{јез-лат|radix dentis}}) има две гране: мезијалну и дисталну. На попречном пресеку су овалног облика са већим буко-оралним промером. Обе гране показују дистални нагиб, а мезијални корен је обично нешто дужи и шири од дисталног. Понекад су на њиховим проксималним површинама присутне развојне депресије ({{јез-лат|fissura longitudinalis}}). |
||
==Димензије== |
== Димензије == |
||
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center" |
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center" |
||
Ред 95: | Ред 95: | ||
==Развој зуба== |
== Развој зуба == |
||
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center" |
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center" |
||
Ред 105: | Ред 105: | ||
==Варијације и аномалије== |
== Варијације и аномалије == |
||
Слично осталим [[зуб]]има, и први доњи кутњак показује варијације које се односе на: |
Слично осталим [[зуб]]има, и први доњи кутњак показује варијације које се односе на: |
||
Ред 117: | Ред 117: | ||
==Види још== |
==Види још== |
||
* [[Топографско-анатомска обележја зуба]] |
* [[Топографско-анатомска обележја зуба]] |
||
* [[Посебне морфолошке карактеристике зуба]] |
* [[Посебне морфолошке карактеристике зуба]] |
||
Ред 124: | Ред 123: | ||
==Референце== |
==Референце== |
||
* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', -{II}- издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1; |
* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', -{II}- издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1; |
||
* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', -{VII}- издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1; |
* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', -{VII}- издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1; |
||
* Даринка Станишић-Синобад : ''Основи гнатологије'', -{I}- издање („БМГ“ Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, -{COBISS-ID}- 94080780; |
* Даринка Станишић-Синобад : ''Основи гнатологије'', -{I}- издање („БМГ“ Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, -{COBISS-ID}- 94080780; |
||
[[Категорија:Зуби]] |
[[Категорија:Зуби]] |
Верзија на датум 24. април 2013. у 05:36
Стални зуби човјека | |
Први доњи кутњак | |
Први доњи кутњак сталне дентиције (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено. | |
Зуби горње вилице | |
---|---|
Зуби доње вилице | |
Први доњи кутњак (лат. dens molaris promus inferior) је шести зуб од сагиталне медијалне линије у оба квадранта доњег денталног лука. Позициониран је између другог премолара и другог молара, а оклузалну јединицу формира са горњим другим преткутњаком и првим кутњаком. С обзиром да се налази у центру оклузалног притиска, ово је највећи и најјачи зуб доње вилице и често се назива „сидро“ доњег денталног лука. Показује правилан знак угла и лука, лингвални нагиб круне и дистални нагиб корена.
Постоје два прва кутњака у мандибуларном денталном луку, а они се обележавају на следећи начин:
- стални доњи десни први кутњак – 46;
- стални доњи леви први кутњак – 36.
Круна
Круна зуба (лат. corona dentis) је нижа у оклузо-цервикалном правцу у односу на преткутњаке, али је већа у свим другим димензијама. На њој се описује пет површина: букална, лингвална, две проксималне (мезијална и дистална) и оклузална.
Букални аспект
Букална површина је трапезастог облика са базом у пределу гризне површине и то је највећа страна овог зуба. У целости је конвексна, а максимум конвекситета се налази у цервикалној и мезијалној трећини круне. Ова површина прелази у мезијалну у оштријем луку него у дисталну, односно показује правилан знак лука.
Са букалног аспекта се виде делови свих пет главних квржица. У средњој и оклузалној трећини ове стране налазе се две бразде (мезио- и дистобукална), које деле букалну површину на три неједнака дела: букомезијални (најшири, највиши и најизбаченији), букомедијални или средњи и букодистални (који је најнижи, најужи и најувученији)
Букомезијална бразда полази са оклузалне ивице, пружа се цервикално и завршава у средњој трећини круне. Често се завршава букалном јамицом или се пак дели (рамификација) у две мање браздице, које се губе после кратког пута. Дистобукална бразда има сличан правац пружања и завршава се дистобукалном јамицом или се једноставно изгуби. Понекад се у цервикалној трећини може наћи букоцервикални гребен који се пружа хоризонтално, а у средњој трећини је ретко присутно удубљење између поменутих јамица букалне површине.
Проксимални профили букалне стране су међусобно различити. Мезијални профил је конвексан у оклузалној и средњој трећини (где се налази и контактна тачка), а раван или конкаван у цервикалној трећини. Дистални профил је у целости конвексан, са висином контуре у средњој трећини. На оклузалном профилу се виде: мезиобукална, дистобукална и дистална квржица.
Цервикална линија је конвексна у правцу корена и често има облик латиничног слова „V“.
Лингвални аспект
Лингвална површина је такође трапезастог облика, али је мања од букалне и у целости је нагнута орално. Оклузална и средња трећина круне су конвексни, а цервикална је равна или благо конкавна. Висина контуре се налази у средњој трећини оралне површине.
На овој страни налази се лингвална бразда, која маркира границу између мезио- и дистолингвалне квржице. Она се губи на споју оклузалне и средње трећине, а ретко се завршава у виду лингвалне јамице.
Проксимални профили су слични као са букалног апекта, а висине контура се налазе на споју оклузалне и средње трећине.
Цервикална линија (глеђно-цементни спој) је скоро равна и краћа је мезио-дистално.
Мезијални аспект
Мезијална површина је ромбоидног или трапезастог облика са базом у пределу глеђно-цементног споја. Она је виша, шира и равнија од дисталне стране. Контактна зона је овоидног облика и локализована је на споју оклузалне и средње трећине. У цервикалној трећини присутна је заравњена или благо конкавна депресија троугластог облика.
Букални и лингвални профил су мање-више конвексни и конвергују ка гризној површини (према мезиобукалној и мезиолингвалној квржици). Оклузални профил формира мезијални маргинални гребен, који у средњем делу пресеца мезиомаргинална бразда.
Дистални аспект
Ова површина личи на мезијалну, али је у свим промерима мања и заобљенија. Из овог аспекта видљив је већи део унутрашњег оклузалног поља и букалне површине.
Оклузални профил дисталне стране формира дистални маргинални гребен пресечен дистомаргиналном браздом, а у перспективи се виде дистобукална и дистолингвална квржица са одговарајућим триангуларним гребенима.
Оклузални аспект
Гризна површина је облика четвороугла, са мањим буко-оралним промером. Она је ограничена мезијалним и дисталним маргиналним гребеном и гребенима главних квржица.
Спољашње оклузално поље
Спољашње оклузално поље има петоугаону контуру. Услед лингвалног нагиба круне, из ове перспективе се виде 2/3 букалне и само оклузална трећина лингвалне површине
Унутрашње оклузално поље
Унутрашње оклузално поље је сличног облика. Основни морфолошки елементи гризне површине су квржични и фисурни комплекс.
Квржични комплекс се састоји од пет главних квржица (што представља јединствену појаву у сталној дентицији): мезиолингвална, дистолингвална, мезиобукална, дистобукална и дистална квржица. Лингвалне квржице су више и оштрије од букалних, али је у погледу масивности највећа мезиобукална квржица, следе мезио- и дистолингвална и дистобукална, док је дистална квржица најмања са свих аспеката.
Свака квржица има четири гребена, која су добила имена према правцу пружања: букални, лингвални, мезијални и дистални квржични гребен, и четири косе равни: мезио- и дистолингвалну и мезио- и дистобукалну. Од врха сваке квржице полази триангуларни гребен, који се спушта ка централној бразди унутрашњег оклузалног поља. За разлику од горњих молара, трансверзални и коси гребени нису присутни на гризној површини.
Фисурни комплекс чине централна и две проксималне триангуларне јаме и одговарајуће бразде.
Централна јама се налази у средишњем делу оклузалне површине, кружног је облика и дубља је од проксималних јама. У њеном центру се налази централна јамица (лат. fossula centralis) из које извиру три бразде: мезиобукална, дистобукална и лингвална. Оне формирају тзв. „Y“ (ипсилон) образац фисурног комплекса.
Мезијална јамица (лат. fossula mesialis) се налази у најдубљој области мезијалне триангуларне јаме и она представља спој четири бразде: централне, мезиобукалне триангуларне, мезиолингвалне триангуларне и мезијалне маргиналне бразде.
Дистална јамица (лат. fossula distalis) није тако дубока и стециште је три бразде: централне, дистолингвалне триангуларне и дисталне маргиналне бразде.
Главна бразда је fissura centralis која се пружа целом гризном површином, од мезијалне до дисталне јамице и од које се одвајају бројне допунске бразде.
Врат
Врат зуба (лат. collum dentis) је на букалној и оралној страни конвексан према врху корена, док је на проксималним странама подељен у три лучна сегмента (од којих су букални и лингвални конвексни према корену, а средишњи према гризној површини).
Корен
Коренско стабло (лат. radix dentis) има две гране: мезијалну и дисталну. На попречном пресеку су овалног облика са већим буко-оралним промером. Обе гране показују дистални нагиб, а мезијални корен је обично нешто дужи и шири од дисталног. Понекад су на њиховим проксималним површинама присутне развојне депресије (лат. fissura longitudinalis).
Димензије
Први доњи кутњак | ||||
Мезио-дистална ширина | Вестибуло-орална ширина | Висина круне | Дужина корена | Укупна дужина зуба |
---|---|---|---|---|
11,0 mm | 10,0 mm | 7,5 mm | 14,0 mm | 21,5 mm |
Развој зуба
Почетак калцификације | Комплетно формирана круна | Ницање (ерупција) | Завршен раст корена |
---|---|---|---|
при рођењу | 21/2 - 3 године | 6 - 7 година | 9 - 10 година |
Варијације и аномалије
Слично осталим зубима, и први доњи кутњак показује варијације које се односе на:
- број главних квржица,
- присуство букалне јамице,
- регуларност фисурног комплекса и
- регуларност коренских грана.
Као последица конгениталног сифилиса, може се јавити малбери (енгл. mulberry) кутњак облика дудиње, када су квржице скупљене у купу.
Види још
- Топографско-анатомска обележја зуба
- Посебне морфолошке карактеристике зуба
- Дентална номенклатура
- Каријес
Референце
- Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
- Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
- Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;