Генитив — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 79.101.171.116 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
Нека од споредних значења су: |
Нека од споредних значења су: |
||
*означава особину нечега (описни или квалитативни генитив) |
* означава особину нечега (описни или квалитативни генитив) |
||
Увијек се употребљава у синтагми и састоји се од [[именица]] и [[атрибут]]а. |
Увијек се употребљава у синтагми и састоји се од [[именица]] и [[атрибут]]а. |
||
Ред 11: | Ред 11: | ||
:Милица има дуге, црне косе. |
:Милица има дуге, црне косе. |
||
*означава мјесто |
* означава мјесто |
||
:примјери - Лопта је пала поред линије. |
:примјери - Лопта је пала поред линије. |
||
:Нисам ставила ништа око врата. |
:Нисам ставила ништа око врата. |
||
Ред 18: | Ред 18: | ||
:Употербљава се с приједлозима: око, поред, близу, крај, код, из(ван), са, изнад, испод, испред, иза, између, пре, после, након, преко, ради, упркос, попут, против, место, осим/сем ... |
:Употербљава се с приједлозима: око, поред, близу, крај, код, из(ван), са, изнад, испод, испред, иза, између, пре, после, након, преко, ради, упркос, попут, против, место, осим/сем ... |
||
*означава вријеме ('''темпорални''' генитив) |
* означава вријеме ('''темпорални''' генитив) |
||
:примјери - Током ове године учим српски сваког дана. |
:примјери - Током ове године учим српски сваког дана. |
||
:Те ноћи било је велико невријеме. |
:Те ноћи било је велико невријеме. |
||
Ред 26: | Ред 26: | ||
:примјери - Сваког дана вјежбам и учим. |
:примјери - Сваког дана вјежбам и учим. |
||
:Сваког викенда излазим. |
:Сваког викенда излазим. |
||
*означава начин |
* означава начин |
||
:примјери - За факултет се припремам без ичије помоћи. |
:примјери - За факултет се припремам без ичије помоћи. |
||
:Он је добар попут својих родитеља. |
:Он је добар попут својих родитеља. |
||
:Начински генитив најчешће се појављује уз приједлоге без и попут. |
:Начински генитив најчешће се појављује уз приједлоге без и попут. |
||
*означава узрок |
* означава узрок |
||
:примјери - Због болести није дошао у школу. |
:примјери - Због болести није дошао у школу. |
||
:Због страха од пожара набавио је против-пожарни апарат. |
:Због страха од пожара набавио је против-пожарни апарат. |
||
Ред 37: | Ред 37: | ||
:Она плаче од (због) среће. |
:Она плаче од (због) среће. |
||
:Тај пјева из (због) нужде. |
:Тај пјева из (због) нужде. |
||
*означава циљ - намјеру |
* означава циљ - намјеру |
||
:примјер - Ради заштите шуме забрањује се роштиљање. |
:примјер - Ради заштите шуме забрањује се роштиљање. |
||
== Додатни примјери == |
== Додатни примјери == |
||
* На пијаци нема '''воћа'''. (субјекат) |
* На пијаци нема '''воћа'''. (субјекат) |
||
* Најављен је штрајк '''радника'''. ( |
* Најављен је штрајк '''радника'''. (атрибут) |
||
* Узми '''воћа'''. (објекат) |
* Узми '''воћа'''. (објекат) |
||
* Бојали су се '''неуспеха''' на испиту. ( |
* Бојали су се '''неуспеха''' на испиту. (објекат) |
||
* Он је '''пријатног''' изгледа. (предикат) |
* Он је '''пријатног''' изгледа. (предикат) |
||
* Наследио сам одело '''старијег брата'''. (атрибут) |
* Наследио сам одело '''старијег брата'''. (атрибут) |
||
* '''Последњег дана''' на мору је падала киша. ( |
* '''Последњег дана''' на мору је падала киша. (прилошка одредба за време) |
||
* Добила сам хаљину ''од'' '''чисте свиле'''. ( |
* Добила сам хаљину ''од'' '''чисте свиле'''. (атрибут) |
||
* Доселио се ''из'' '''Новог Сада'''. ( |
* Доселио се ''из'' '''Новог Сада'''. (прилошка одредба за место) |
||
* Брали су воће ''од'' '''зоре''' ''до'' '''мрака'''. ( |
* Брали су воће ''од'' '''зоре''' ''до'' '''мрака'''. (прилошка одредба за време) |
||
== Литература == |
== Литература == |
Верзија на датум 3. јул 2013. у 13:24
Генитив је зависни падеж, а зависним падежима се показује на који се начин повезује оно што значи основа зависног падежа са другим речима.
Генитив је падеж са највише значења. Он има три основна значења и још четрдесетак споредних. Нека од споредних значења су:
- означава особину нечега (описни или квалитативни генитив)
Увијек се употребљава у синтагми и састоји се од именица и атрибута.
- примјер - То је момак танка и висока стаса.
- Милица има дуге, црне косе.
- означава мјесто
- примјери - Лопта је пала поред линије.
- Нисам ставила ништа око врата.
- Изашао је из куће.
- Ставио је капу изнад очију.
- Употербљава се с приједлозима: око, поред, близу, крај, код, из(ван), са, изнад, испод, испред, иза, између, пре, после, након, преко, ради, упркос, попут, против, место, осим/сем ...
- означава вријеме (темпорални генитив)
- примјери - Током ове године учим српски сваког дана.
- Те ноћи било је велико невријеме.
- Путовала сам током цијелог распуста.
- Темпорални генитив иде уз следеће приједлоге: од, до, преко, током, уочи, приликом ...
- И ова врста генитива такође се може појавити без приједлога.
- примјери - Сваког дана вјежбам и учим.
- Сваког викенда излазим.
- означава начин
- примјери - За факултет се припремам без ичије помоћи.
- Он је добар попут својих родитеља.
- Начински генитив најчешће се појављује уз приједлоге без и попут.
- означава узрок
- примјери - Због болести није дошао у школу.
- Због страха од пожара набавио је против-пожарни апарат.
- Уз генитив узрока највише се употребљава приједлог због и он увијек може замијенити приједлог од, усљед, из као у примјерима:
- Разбио је прозор из (због) обијести.
- Она плаче од (због) среће.
- Тај пјева из (због) нужде.
- означава циљ - намјеру
- примјер - Ради заштите шуме забрањује се роштиљање.
Додатни примјери
- На пијаци нема воћа. (субјекат)
- Најављен је штрајк радника. (атрибут)
- Узми воћа. (објекат)
- Бојали су се неуспеха на испиту. (објекат)
- Он је пријатног изгледа. (предикат)
- Наследио сам одело старијег брата. (атрибут)
- Последњег дана на мору је падала киша. (прилошка одредба за време)
- Добила сам хаљину од чисте свиле. (атрибут)
- Доселио се из Новог Сада. (прилошка одредба за место)
- Брали су воће од зоре до мрака. (прилошка одредба за време)
Литература
Текст овог чланка је делом, или у потпуности, првобитно био преузет са веб-сајта Znanje.org уз одобрење. Могуће је да је потребно додато чишћење да се текст прилагоди стилу Википедије. У случају значајне прераде текста, овај шаблон се може уклонити, а znanje.org унети као и сваки други извор. |
- Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 86-17-02288-4