Шумњаци — разлика између измена
Ред 34: | Ред 34: | ||
*Толимир |
*Толимир |
||
*Шавија |
*Шавија |
||
*Порекло становништва села Шумњаци, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. |
|||
Привредне прилике. |
Привредне прилике. |
||
Ред 50: | Ред 50: | ||
Порекло становништва. |
Порекло становништва. |
||
Толимири су старина. Славе Св. Јована. Око 1871. год. једни Толимири су одселили у Лијевче и код Варцара. |
*Толимири су старина. Славе Св. Јована. Око 1871. год. једни Толимири су одселили у Лијевче и код Варцара. |
||
Ловре су старином из Котора и тамо су се звали Бачкоње. Отуда су дошли у Поповиће. Овде их се доста народило; тада су се изделили и једни су дошли у Шумњаке крајем 18. века, а други су отишли у Дубраве. Славе Св. Ђурђа. Око 1861. год. били су у једној кући. |
*Ловре су старином из Котора и тамо су се звали Бачкоње. Отуда су дошли у Поповиће. Овде их се доста народило; тада су се изделили и једни су дошли у Шумњаке крајем 18. века, а други су отишли у Дубраве. Славе Св. Ђурђа. Око 1861. год. били су у једној кући. |
||
Козоморе су из Пећске, до Варцар-Вакуфа. Тамо су се звали Убавићи. Доле их се доста „народило“ и било им „тијесно“. „Бегенисали“ су овде, где је била „просторија“, и дошли крајем 18. века. У њихову кућу ушао је један Козомора из Ливањског Поља и дао им име. Славе Св. Ђурђа. |
*Козоморе су из Пећске, до Варцар-Вакуфа. Тамо су се звали Убавићи. Доле их се доста „народило“ и било им „тијесно“. „Бегенисали“ су овде, где је била „просторија“, и дошли крајем 18. века. У њихову кућу ушао је један Козомора из Ливањског Поља и дао им име. Славе Св. Ђурђа. |
||
С њима су једна породица Ђурагићи. |
С њима су једна породица Ђурагићи. |
||
Радумиле и Сребре доселиле су од Книна почетком 19. века. Има их сада и око Дрниша. Причају, како је била реч : „У Турчина и у Радумила нема свеца.“ Славе Св. Ђурђа. Једне Радумиле су одселиле у Бања-Луку и Градишку „прије Аустрије“, камо их је „оћерала незгода“. Сребро на дну села преселило је са горњег краја села око 1880. год. |
*Радумиле и Сребре доселиле су од Книна почетком 19. века. Има их сада и око Дрниша. Причају, како је била реч : „У Турчина и у Радумила нема свеца.“ Славе Св. Ђурђа. Једне *Радумиле су одселиле у Бања-Луку и Градишку „прије Аустрије“, камо их је „оћерала незгода“. Сребро на дну села преселило је са горњег краја села око 1880. год. |
||
Крндије су се доселиле из Вагана око 1870. год. Славе Св. Ђурђа. |
*Крндије су се доселиле из Вагана око 1870. год. Славе Св. Ђурђа. |
||
Шавије су дошле из Вагана око 1891. год. Тамо су били сви у једној кући, изделили су се и овде прешли у кметство. |
*Шавије су дошле из Вагана око 1891. год. Тамо су били сви у једној кући, изделили су се и овде прешли у кметство. |
||
Стојанац се доселио из Рујана (у Ливањсквм Пољу) око 1894. год. Слави Св. Симеуна. |
*Стојанац се доселио из Рујана (у Ливањсквм Пољу) око 1894. год. Слави Св. Симеуна. |
||
У Шумњацима су живели Пурњаге и Солдати. Пурњаге су одселиле у Бања-Луку „прије Аустрије, далеко“. Солдати су били на Ђурагића кућишту. |
У Шумњацима су живели Пурњаге и Солдати. Пурњаге су одселиле у Бања-Луку „прије Аустрије, далеко“. Солдати су били на Ђурагића кућишту. |
Верзија на датум 20. новембар 2013. у 01:04
Шумњаци | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација БиХ |
Кантон | Кантон 10 |
Општина | Гламоч |
Становништво | |
— 2013. | 240 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 08′ 56″ С; 16° 46′ 39″ И / 44.149° С; 16.7775° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Шумњаци су насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Гламоч које припада ентитету Федерација Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 240 становника.
Географија
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Становништво
Према последњем службеном попису становништва из 1991. године, село је имало 240 становника и сви су били српске националности.
У Шумњацима су живјеле следеће породице:
- Кајтез
- Козомара
- Крндија
- Радумило
- Симић
- Сребро
- Солдат
- Стојановић
- Стојанчевић
- Толимир
- Шавија
- Порекло становништва села Шумњаци, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године.
Привредне прилике.
„Башче“ са купусом и кромпиром и њиве су испод кућа, у пољу. Паша је изнад кућа, у кршу Страни. Ливаде су у Ржаном (под Шатором) и у Брдима; на североистоку ливаде су у Млиништима и Колебиштима. Шесторица сељака имају у Млиништима колибе и кошаре.
Код бунара Врбе био је беглук, где су расточки бези држали благо. Ту су имали: чардаке, кошаре и појате и излазили су да летују. Уз буну 1875. године овај је беглук изгорео. Остао је само амбар, који је „распаран“ и отеран у град.
Положај и тип.
Куће леже ивицом између кршног одсека и равни поља. Воду носе са „Буранића“, из два бунара који су дубоки по 10 м и са бунара Врбе (који је испод кућа и дубок 4-5 м).
Кућа има: Радумиле 1, Сребра 1, Радумила 13, Стојанаца 1, Ловра 7, Козомора 12, Крндија 2, Толимира 8. Ђурагића 2, Сребра 1, Шавије 1 и Козомора 4. Првих 15 кућа су близу једна друге. Кућа Стојанца одвојена је од кућа и Радумила и Ловра. Куће Ловра и Козомора чине групе, растављене њивама. Од последњих је издвојен „чопор“ кућа Крндија и Толимира. „Око 1860. год. била је кућа Радумила са 66 чељади.
Порекло становништва.
- Толимири су старина. Славе Св. Јована. Око 1871. год. једни Толимири су одселили у Лијевче и код Варцара.
- Ловре су старином из Котора и тамо су се звали Бачкоње. Отуда су дошли у Поповиће. Овде их се доста народило; тада су се изделили и једни су дошли у Шумњаке крајем 18. века, а други су отишли у Дубраве. Славе Св. Ђурђа. Око 1861. год. били су у једној кући.
- Козоморе су из Пећске, до Варцар-Вакуфа. Тамо су се звали Убавићи. Доле их се доста „народило“ и било им „тијесно“. „Бегенисали“ су овде, где је била „просторија“, и дошли крајем 18. века. У њихову кућу ушао је један Козомора из Ливањског Поља и дао им име. Славе Св. Ђурђа.
С њима су једна породица Ђурагићи.
- Радумиле и Сребре доселиле су од Книна почетком 19. века. Има их сада и око Дрниша. Причају, како је била реч : „У Турчина и у Радумила нема свеца.“ Славе Св. Ђурђа. Једне *Радумиле су одселиле у Бања-Луку и Градишку „прије Аустрије“, камо их је „оћерала незгода“. Сребро на дну села преселило је са горњег краја села око 1880. год.
- Крндије су се доселиле из Вагана око 1870. год. Славе Св. Ђурђа.
- Шавије су дошле из Вагана око 1891. год. Тамо су били сви у једној кући, изделили су се и овде прешли у кметство.
- Стојанац се доселио из Рујана (у Ливањсквм Пољу) око 1894. год. Слави Св. Симеуна.
У Шумњацима су живели Пурњаге и Солдати. Пурњаге су одселиле у Бања-Луку „прије Аустрије, далеко“. Солдати су били на Ђурагића кућишту.
Досељеници су се настањивали као кмета расточких бегова Филиповића. Козоморе су били кмети Хаџи-Мехмед-бега, Омер-бега и Дервиш-бега; Сребро је био кмет Дервиш-бега, Шавија Смајил-бега и Солдати Зајим-бега.
Знамените личности
- Миливој Сребро, српски књижевни критичар и есејиста