Ваган (Гламоч)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ваган
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
Кантон Кантон 10
ОпштинаГламоч
Становништво
 — 2013.160
Географске карактеристике
Координате44°10′04″ СГШ; 16°45′42″ ИГД / 44.1678° СГШ; 16.7617° ИГД / 44.1678; 16.7617Координате: 44°10′04″ СГШ; 16°45′42″ ИГД / 44.1678° СГШ; 16.7617° ИГД / 44.1678; 16.7617
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ваган на мапи Босне и Херцеговине
Ваган
Ваган
Ваган на мапи Босне и Херцеговине

Ваган је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у Општини Гламоч које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 160 становника.

Географија[уреди]

Историја[уреди]

Становништво[уреди]

Демографија[1]
Година Становника
1991. 160

Порекло становништва.

Рудићи су најстарији досељеници. Доселили су се из Пеуља у другој половини 18. века. Увек их је била једна кућа. У Лијевну је један „право зенђио“ Рудић, који је давно одселио. Слави Св, Јована.

Пејићи су се доселили од Дрниша у другој половини 18. века. Њихових предака, који су дошли, било је петорица; четворица нису имали деце, а Пејо је имао. Славе Св. Николу.

Шавије су се доселиле из Петрова Поља, испод Дрниша, у Сајковић, у Ливањском Пољу. Ту су имали „добру кућу, добро стање и властиту земљу“. Али им изгори кућа и у њој тапија. Онда су их ливањски бегови Фирдуси хтели начинити кметима. Петар Шавија дође Дервиш-алајбегу „Пилиповићу“, који је погинуо на Мишару. Ваган је тада био неког Турчина Зеца. Дервиш га обеси и његову земљу да Петру. Кад су Шавије око 1838. године биле у једној кући имале су до 3000 оваца, коза, овнова и јараца; 700 јагањаца, 200 јаради и 24 телета. Око 1876. године неке Шавије су се одселиле у кметство, у околину Санског Моста.

Крндије су се звали Кантаревићи. Њихови су преци секли „бјељевину“, па рекли да секу „крндију“. Доселили су из Плавна, северно од Книна, у почетку 19. века. Славе Св. Ђурђа.

Малешевићи су дошли из Бјелајског Поља у Прибељу и одатле у Ваган-Подкрај почетком 19. века; у Ваган Барни су прешли у првој половини 19. века.

Гашићи су дошли из Главица у првој половини 19. века. Њихов предак је „ходао по најму, па овде закућио“. Славе Св. Ђурђа.

Ивићи су дошли из Поповића у Главице и одатле овде средином 19. века. Славе Св. Јована.

Симиџије су старином Црнчевићи. Доселили су се из Отковаца, од Вујаковића, средином 19. века.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]