Летопис — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 2: Ред 2:
'''Летопис''' је [[Историја|историјски]] [[žanr|жанр]] све[[Словени|словенске]] [[Књижевност|књижевности]], који представља временски, више или мање детаљан запис историјских догађаја. Запис догађаја сваке године посебно, у летописима обично почиње речима: „Лета…" или „У лето..." (то јест „Године… (те и те)"), одакле и потиче назив — летопис, а вештина писања летописа се назива '''Летописање'''. У [[Византијско царство|Византији]] [[Аналогија|аналогно]] летописима, биле су [[Хроника|хронике]], а у [[Западна Европа|западној Европи]] - [[анали]].
'''Летопис''' је [[Историја|историјски]] [[žanr|жанр]] све[[Словени|словенске]] [[Књижевност|књижевности]], који представља временски, више или мање детаљан запис историјских догађаја. Запис догађаја сваке године посебно, у летописима обично почиње речима: „Лета…" или „У лето..." (то јест „Године… (те и те)"), одакле и потиче назив — летопис, а вештина писања летописа се назива '''Летописање'''. У [[Византијско царство|Византији]] [[Аналогија|аналогно]] летописима, биле су [[Хроника|хронике]], а у [[Западна Европа|западној Европи]] - [[анали]].


Летописи су се доста сачували у такозваним „списковима“ [[14. век|XIV]] - [[18. век|XVIII век]]а. Под списком се подразумева „преписивање“ од другог извора, па се долази до закључка да су летописи заправо - '''[[Зборник|зборници]]''', а да њихови први извори нису дошли до нас, а у [[историја српског народа|српској историји]] се управо користи тај термин.
Летописи су се доста сачували у такозваним „списковима“ [[14. век|XIV]] - [[18. век|XVIII века]]. Под списком се подразумева „преписивање“ од другог извора, па се долази до закључка да су летописи заправо - '''[[Зборник|зборници]]''', а да њихови први извори нису дошли до нас, а у [[историја српског народа|српској историји]] се управо користи тај термин.


Руски летописи сачувани су у многим списковима. Најстарији су летописи монаха Лаврентија ([[Лаврентијевски летопис]], судећи по години − [[1377]].), и [[Ипатијевски летопис]] XIV века (по називу [[Ипатијевски манастир|Ипатијевског манастира]] код града [[Кострома|Костроме]], где се она чувала). Али, у њиховој основи је старији свод с почетка [[12. век]]а. Тај летописни свод, познат под именом «[[Повест минулих лета]]», јесте први [[Кијев]]ски летопис.
Руски летописи сачувани су у многим списковима. Најстарији су летописи монаха Лаврентија ([[Лаврентијевски летопис]], судећи по години − [[1377]].), и [[Ипатијевски летопис]] XIV века (по називу [[Ипатијевски манастир|Ипатијевског манастира]] код града [[Кострома|Костроме]], где се она чувала). Али, у њиховој основи је старији свод с почетка [[12. век]]а. Тај летописни свод, познат под именом «[[Повест минулих лета]]», јесте први [[Кијев]]ски летопис.


[[Датотека:Новосельцев А.Н. Летописец 1887.JPG|thumb|160п|Летописац. [[1887]].]]
[[Датотека:Новосельцев А. Н. Летописец 1887.JPG|thumb|160п|Летописац. [[1887]].]]


Летописи су се писали у многим градовима. [[Велики Новгород|Новгород]]ски, [[Псков]]ски летопис... Летописни сводови састављали су се и у московској эпоси руске историје (Васкрсенски и Никоновски Летопис). Такозвана „царска књига“ тиче се управљања државом [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]].
Летописи су се писали у многим градовима. [[Велики Новгород|Новгородски]], [[Псков]]ски летопис... Летописни сводови састављали су се и у московској эпоси руске историје (Васкрсенски и Никоновски Летопис). Такозвана „царска књига“ тиче се управљања државом [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]].


Постојали су и [[Литванија|литвански]] ([[Белорусија|белоруски]]) летописи, као и ''козачки летописи'', који се тичу углавном эпохе [[Богдан Хмељницки|Богдана Хмељницког]].
Постојали су и [[Литванија|литвански]] ([[Белорусија|белоруски]]) летописи, као и ''козачки летописи'', који се тичу углавном эпохе [[Богдан Хмељницки|Богдана Хмељницког]].

Верзија на датум 1. децембар 2013. у 08:45

Лаврентијевски летопис

Летопис је историјски жанр свесловенске књижевности, који представља временски, више или мање детаљан запис историјских догађаја. Запис догађаја сваке године посебно, у летописима обично почиње речима: „Лета…" или „У лето..." (то јест „Године… (те и те)"), одакле и потиче назив — летопис, а вештина писања летописа се назива Летописање. У Византији аналогно летописима, биле су хронике, а у западној Европи - анали.

Летописи су се доста сачували у такозваним „списковима“ XIV - XVIII века. Под списком се подразумева „преписивање“ од другог извора, па се долази до закључка да су летописи заправо - зборници, а да њихови први извори нису дошли до нас, а у српској историји се управо користи тај термин.

Руски летописи сачувани су у многим списковима. Најстарији су летописи монаха Лаврентија (Лаврентијевски летопис, судећи по години − 1377.), и Ипатијевски летопис XIV века (по називу Ипатијевског манастира код града Костроме, где се она чувала). Али, у њиховој основи је старији свод с почетка 12. века. Тај летописни свод, познат под именом «Повест минулих лета», јесте први Кијевски летопис.

Датотека:Новосельцев А. Н. Летописец 1887.JPG
Летописац. 1887.

Летописи су се писали у многим градовима. Новгородски, Псковски летопис... Летописни сводови састављали су се и у московској эпоси руске историје (Васкрсенски и Никоновски Летопис). Такозвана „царска књига“ тиче се управљања државом Ивана Грозног.

Постојали су и литвански (белоруски) летописи, као и козачки летописи, који се тичу углавном эпохе Богдана Хмељницког.

Види још

Литература

  • Сабрани руски летописи, т. 1—31, Санкт Петербург. М. — Л., 18411968;
  • А. А. Шахматов, Преглед руских летописних сводова 14—16 в., М. — Л., 1938;
  • Историја летописања XI — XVIII века, Москва, 1969;
  • Руски летописи и њихова културно-историјска значења, Д. С. Лихачов, М. — Л., 1947;

Извори

  • Милица Милидраговић, Стара руска књижевност, Сарајево, 1970. године