Механизација — разлика између измена
м разне исправке |
м ispravke |
||
Ред 18: | Ред 18: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* [[Војна енциклопедија]], Београд, 1973., књига пета, |
* [[Војна енциклопедија]], Београд, 1973., књига пета, pp. 383 до 385. |
||
[[Категорија:Економија]] |
[[Категорија:Економија]] |
Верзија на датум 11. фебруар 2014. у 15:49
Механизација је једна етапа у процесу развитка производње, управљања и руковођења обиљежена замјеном људског и животињског рада са радом машина.
Увођење механизације је повећало производне способности људске врсте и убрзало напредак. Ово је подигло животни стандард и свеопшти просперитет. Међутим, појавили су се и проблеми вишка радне снаге, загађења, и други, што је доводило до многих криза и проблема у прошлости.
Механизација индустрије је био први услов за индустријализацију. Ово је довело до сталног усавршавања машина и аутоматизације радних операција. У литератури се понекад разликују двије етапе: прва је замијенила рад људских мишића, а друга са појавом електронике и рачунара, је у стању да замијени човјека на свим тешким, прљавим и репетитивним пословима. Развој је укратко ишао од алата и направа преко машина и инструмената до машинских постројења и индустријских система, гдје су поједине машине само подсистеми укупног система.
Механизација пословања је имала великог утицаја на обављање задатака управљања предузећима. Подаци се уносе, чувају и обрађују електронским путем, и читав систем наручивања, инвентара, продаје и развоја је често аутоматизиран у већем дијелу. Овај процес је текао од писаних докумената, преко бушених картица и табулатора, до електронских рачунара.
Војна механизација је радила на сталном побољшању убојних средстава и оружја, покретљивости јединица, и побољшању веза и командовања. Ово је ставило императив на стално усавршавање система и знања, да би се остало на нивоу противника.
Види још
Спољашње везе
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Литература
- Војна енциклопедија, Београд, 1973., књига пета, pp. 383 до 385.