Ежен де Боарне — разлика између измена
мНема описа измене |
м Робот: додато {{Commonscat|Eugène de Beauharnais}}; козметичке измене |
||
| Ред 20: | Ред 20: | ||
Као пасторак [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона Бонапарте]] учествовао је с њим у походу на Египат и у [[Битка код Маренга|бици код Маренга]] (1800). Постао је 1805. године вицекраљ [[Наполеонова Италија|Италије]], а 1807. године и наследник њеног престола. |
Као пасторак [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона Бонапарте]] учествовао је с њим у походу на Египат и у [[Битка код Маренга|бици код Маренга]] (1800). Постао је 1805. године вицекраљ [[Наполеонова Италија|Италије]], а 1807. године и наследник њеног престола. |
||
У рату 1809. године командовао је италијанском армијом у [[Битка код Раба|бици код Раба]] и [[Битка код Ваграма|код Ваграма]]. У [[Наполеонова инвазија на Русију|походу на Русију]] 1812. године командовао је снагама од 80 000 људи. У [[Бородинска битка|Бородинској бици]] на челу левог крила јуричао је на јак редут Батерију Рајевског. При повлачењу из Русије под тешким околностима успео је да доведе остатке Велике армије до Лабе. Вративши се затим у Италију, неко време је давао успешан отпор Аустријанцима, али је 16. априла 1814. године морао с њима да закључи примирје. У току Наполеонових [[ |
У рату 1809. године командовао је италијанском армијом у [[Битка код Раба|бици код Раба]] и [[Битка код Ваграма|код Ваграма]]. У [[Наполеонова инвазија на Русију|походу на Русију]] 1812. године командовао је снагама од 80 000 људи. У [[Бородинска битка|Бородинској бици]] на челу левог крила јуричао је на јак редут Батерију Рајевског. При повлачењу из Русије под тешким околностима успео је да доведе остатке Велике армије до Лабе. Вративши се затим у Италију, неко време је давао успешан отпор Аустријанцима, али је 16. априла 1814. године морао с њима да закључи примирје. У току Наполеонових [[сто дана]] остао је по страни. |
||
==Извори== |
== Извори == |
||
* Војна енциклопедија, том 1 (647) |
* Војна енциклопедија, том 1 (647) |
||
{{DEFAULTSORT:Боарне, Ежен де}} |
{{DEFAULTSORT:Боарне, Ежен де}} |
||
{{Commonscat|Eugène de Beauharnais}} |
|||
[[Категорија:Рођени 1781.]] |
[[Категорија:Рођени 1781.]] |
||
[[Категорија:Умрли 1824.]] |
[[Категорија:Умрли 1824.]] |
||
Верзија на датум 13. март 2014. у 06:24
Ежен де Боарне | |
|---|---|
 Ежен де Боарне | |
| Датум рођења | 3. септембар 1781. |
| Место рођења | Париз, Француска |
| Датум смрти | 21. фебруар 1824. (42 год.) |
| Место смрти | Минхен, Немачка |
Ежен де Боарне (франц. Eugène de Beauharnais; 3. септембар 1781 — 21. фебруар 1824) био је француски генерал.
Као пасторак Наполеона Бонапарте учествовао је с њим у походу на Египат и у бици код Маренга (1800). Постао је 1805. године вицекраљ Италије, а 1807. године и наследник њеног престола.
У рату 1809. године командовао је италијанском армијом у бици код Раба и код Ваграма. У походу на Русију 1812. године командовао је снагама од 80 000 људи. У Бородинској бици на челу левог крила јуричао је на јак редут Батерију Рајевског. При повлачењу из Русије под тешким околностима успео је да доведе остатке Велике армије до Лабе. Вративши се затим у Италију, неко време је давао успешан отпор Аустријанцима, али је 16. априла 1814. године морао с њима да закључи примирје. У току Наполеонових сто дана остао је по страни.
Извори
- Војна енциклопедија, том 1 (647)
