21. фебруар
21. фебруар је педесет други дан у години у Грегоријанском календару. 313 дана (314 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 1613 — Земски сабор је једногласно изабрао Михаила I, сина московског патријарха Филарета за цара, чиме је на власт дошла династија Романов.
- 1848 — Објављен је „Комунистички манифест“ Карла Маркса и Фридриха Енгелса.
- 1911 — Јапан и САД потписали трговински уговор којим је ограничен прилив јапанских радника у САД.
- 1916 — Немачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату. У бици која је окончана 18. децембра погинуло око милион немачких и француских војника.
- 1917 — Избио је Топлички устанак због покушаја бугарске војске да мобилише српске регруте у окупираним областима у јужној Србији у Првом светском рату.
- 1921 — Реза Шах је преузео контролу над Техераном након успешног државног удара.
- 1941 — У авионској несрећи погинуо канадски физиолог Фредерик Грант Бантинг, који је с Чарлсом Бестом 1921. изоловао инсулин. 1923. добио Нобелову награду за медицину коју је поделио са својим сарадником Џоном Маклаудом.
- 1943 — Британски краљ Џорџ VI доделио Русима одликовање "Мач части" за одбрану Стаљинграда у Другом светском рату.
- 1947 — Амерички проналазач Едвин Херберт Ленд у Њујорку представио прву "инстант-камеру", полароид.
- 1958 — Гамал Абдел Насер изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.
- 1972 — Ричард Никсон је допутовао у Пекинг као први председник САД у посети Народној Републици Кини. Тиме почела нормализација америчко-кинеских односа и отворен пут за пријем Кине у Уједињене нације и њено стално место у Савету безбедности.
- 1973 — Израелски ловац је изнад Синајске пустиње оборио либијски путнички авион, усмртивши 108 особа.
- 1974 — У Скупштини Југославије проглашен нови Устав којим су дефинисане промене у односима федерације и федералних јединица и устројство федералне заједнице. Републике практично постале националне државе, а аутономне покрајине Косово и Војводина конститутивни елементи федерације, чиме је њихова веза с Републиком Србијом сведена на минимум.
- 1983 — У етничким немирима после избора у индијској држави Асам погинуло више од 800 људи.
- 1992 — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију с мандатом од 12 месеци.
- 1997 — Присталице и симпатизери српске коалиције "Заједно", који су готово три месеца протестовали широм Србије због поништавања резултата локалних избора, окупили се у Београду да прославе конституисање Скупштине града, прве после Другог светског рата у којој на власти нису били комунисти. Тог дана скинута звезда-петокраке, симбол комунизма, са куполе Градске скупштине. За градоначелника изабран лидер Демократске странке Зоран Ђинђић.
- 2001 — У Кандахару, седишту талибана, више од 1.000 људи присуствовало јавном извршењу смртне казне вешањем две жене оптужене за проституцију.
- 2002 — Председник САД Џорџ Буш допутовао у званичну посету Кини, у прву посету једног председника САД Кини после 30 година.
- 2003 — Извршен неуспели атентат на премијера Србије, Зорана Ђинђића, на ауто-путу код Београдске арене.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1397 — Изабела од Португалије, војвоткиња Бургундије. (прем. 1471)
- 1462 — Хуана Белтранка, кастиљска принцеза. (прем. 1530)
- 1609 — Рајмунд Монтекуколи, немачки генерал и аустријски фелдмаршал. (прем. 1680)
- 1705 — Едвард Хок, британски адмирал. (прем. 1781)
- 1728 — Петар III Фјодорович, руски император. (прем. 1762)
- 1791 — Карл Черни, аустријски композитор, пијаниста и педагог. (прем. 1857)
- 1794 — Антонио Лопез де Санта Ана, мексички генерал и државник. (прем. 1876)
- 1836 — Лео Делиб, француски композитор. (прем. 1891)
- 1866 — Аугуст фон Васерман, немачки бактериолог. (прем. 1925)
- 1875 — Жана Калман, француска суперстогодишњакиња. (прем. 1997)
- 1893 — Андрес Сеговија, шпански гитариста. (прем. 1987)
- 1895 — Милан Кашанин, српски историчар уметности. (прем. 1981)
- 1904 — Алексеј Косигин, совјетски политичар и државник, премијер Совјетског Савеза. (прем. 1980)
- 1907 — В. Х. Оден, англоамерички песник. (прем. 1973)
- 1915 — Ен Шеридан, америчка глумица. (прем. 1967)
- 1915 — Антон Вратуша, словеначки политичар. (прем. 2017)
- 1921 — Џон Ролс, амерички филозоф. (прем. 2002)
- 1924 — Роберт Мугабе, револуционар и политичар, председник Зимбабвеа.
- 1925 — Сем Пекинпо, амерички редитељ и сценариста. (прем. 1984)
- 1933 — Нина Симон, америчка певачица, композиторка, пијанисткиња, аранжер и активиста за људска права. (прем. 2003)
- 1937 — Харалд V Норвешки, краљ Норвешке.
- 1946 — Алан Рикман, енглески глумац и редитељ. (прем. 2016)[1]
- 1952 — Виталиј Чуркин, великан руске дипломатије. (прем. 2017)
- 1960 — Пламен Орешарски, бугарски политичар.
- 1962 — Чак Поланик, амерички писац и новинар.
- 1964 — Скот Кели, амерички астронаут и инжењер.
- 1967 — Сари Есаја, финска атлетичарка.
- 1969 — Петра Кронбергер, аустријска скијашица.
- 1974 — Иван Кампо, шпански фудбалер.
- 1977 — Стив Френсис, амерички кошаркаш.
- 1979 — Џенифер Лав Хјуит, америчка глумица и певачица.
- 1980 — Џигме Хесар Намгјел Вангчук, краљ Бутана.
- 1980 — Тицијано Феро, италијански певач, текстописац, музички продуцент и композитор.
- 1983 — Мелани Лоран, француска глумица.
- 1984 — Еразем Лорбек, словенски кошаркашки репрезентативац.
- 1984 — Давид Одонкор, немачки фудбалер.
- 1984 — Андреас Сепи, италијански тенисер.
- 1984 — Ендру Елис, новозеландски рагбиста.
- 1985 — Јоргос Самарас, грчки фудбалер.
- 1987 — Елен Пејџ, канадска глумица.
- 1991 — Ријад Марез, алжирски фудбалер.
- 1992 — Фил Џоунс, енглески фудбалер.
- 1996 — Софи Тернер, енглеска глумица.
- 1999 — Кристијан Живковић, српски фудбалер.
- 1999 — Суад Маврић, српски фудбалер.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 4 — Гај Цезар, римски конзул. (рођ. 20. п. н. е.)
- 1437 — Џејмс I, шкотски краљ. (рођ. 1394)[2]
- 1513 — Папа Јулије II, заштитник уметности и уметника. (рођ. 1443)
- 1677 — Барух Спиноза, холандски филозоф. (рођ. 1632)
- 1730 — Папа Бенедикт XIII. (рођ. 1649)
- 1824 — Ежен де Боарне, француски генерал. (рођ. 1781)
- 1862 — Јустинус Кернер, немачки песник и писац. (рођ. 1786)
- 1898 — Милутин Гарашанин, политичар и публициста, министар унутрашњих и спољних послова, потпредседник Владе и председник Народне скупштине Србије. (рођ. 1843)
- 1926 — Хејке Камерлинг Онес, холандски физичар. (рођ. 1853)
- 1941 — Фредерик Бантинг, канадски научник. (рођ. 1891)
- 1968 — Хауард Флори, аустралијски научник. (рођ. 1898)
- 1965 — Малком Икс, амерички борац за грађанска права. (рођ. 1925)[3]
- 1984 — Михаил Шолохов, руски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност. (рођ. 1905)
- 1991 — Марго Фонтејн, енглеска балерина. (рођ. 1919)
- 1993 — Инга Леман, дански сеизмолог и геофизичар. (рођ. 1888)
- 2005 — Жђислав Бексињски, пољски сликар, фотограф и вајар. (рођ. 1929)
- 2006 — Мирко Марјановић, српски политичар. (рођ. 1937)
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
Види још[уреди извор]
Референце[уреди извор]
- ^ „Alan Rickman obituary”. the Guardian (на језику: енглески). 14. 1. 2016. Приступљено 14. 1. 2021.
- ^ Thomas WATERHOUSE (of Grantham.) (1816). A genealogical account of the royal house of Stuart, Kings of Scotland, from the year 1043, to its union with the English Crown, ... also from that time to the commencement of the ... house of Brunswick; and down to the present period. стр. 44.
- ^ Marable, Manning (2011). Malcolm X: A Life of Reinvention. New York: Viking. стр. 436–437. ISBN 978-0-670-02220-5.