21. фебруар
Иди на навигацију
Иди на претрагу
21. фебруар је педесет други дан у години у Грегоријанском календару. 313 дана (314 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји[уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 1613 — Земски сабор је једногласно изабрао Михаила I, сина московског патријарха Филарета за цара, чиме је на власт дошла династија Романов.
- 1848 — Објављен је „Комунистички манифест“ Карла Маркса и Фридриха Енгелса.
- 1911 — Јапан и САД потписали трговински уговор којим је ограничен прилив јапанских радника у САД.
- 1916 — Немачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату. У бици која је окончана 18. децембра погинуло око милион немачких и француских војника.
- 1917 — Избио је Топлички устанак због покушаја бугарске војске да мобилише српске регруте у окупираним областима у јужној Србији у Првом светском рату.
- 1921 — Реза Шах је преузео контролу над Техераном након успешног државног удара.
- 1941 — У авионској несрећи погинуо канадски физиолог Фредерик Грант Бантинг, који је с Чарлсом Бестом 1921. изоловао инсулин. 1923. добио Нобелову награду за медицину коју је поделио са својим сарадником Џоном Маклаудом.
- 1943 — Британски краљ Џорџ VI доделио Русима одликовање "Мач части" за одбрану Стаљинграда у Другом светском рату.
- 1947 — Амерички проналазач Едвин Херберт Ленд у Њујорку представио прву "инстант-камеру", полароид.
- 1958 — Гамал Абдел Насер изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.
- 1972 — Ричард Никсон је допутовао у Пекинг као први председник САД у посети Народној Републици Кини. Тиме почела нормализација америчко-кинеских односа и отворен пут за пријем Кине у Уједињене нације и њено стално место у Савету безбедности.
- 1973 — Израелски ловац је изнад Синајске пустиње оборио либијски путнички авион, усмртивши 108 особа.
- 1974 — У Скупштини Југославије проглашен нови Устав којим су дефинисане промене у односима федерације и федералних јединица и устројство федералне заједнице. Републике практично постале националне државе, а аутономне покрајине Косово и Војводина конститутивни елементи федерације, чиме је њихова веза с Републиком Србијом сведена на минимум.
- 1983 — У етничким немирима после избора у индијској држави Асам погинуло више од 800 људи.
- 1992 — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију с мандатом од 12 месеци.
- 1997 — Присталице и симпатизери српске коалиције "Заједно", који су готово три месеца протестовали широм Србије због поништавања резултата локалних избора, окупили се у Београду да прославе конституисање Скупштине града, прве после Другог светског рата у којој на власти нису били комунисти. Тог дана скинута звезда-петокраке, симбол комунизма, са куполе Градске скупштине. За градоначелника изабран лидер Демократске странке Зоран Ђинђић.
- 2001 — У Кандахару, седишту талибана, више од 1.000 људи присуствовало јавном извршењу смртне казне вешањем две жене оптужене за проституцију.
- 2002 — Председник САД Џорџ Буш допутовао у званичну посету Кини, у прву посету једног председника САД Кини после 30 година.
- 2003 — Извршен неуспели атентат на премијера Србије, Зорана Ђинђића, на ауто-путу код Београдске арене.
Рођења[уреди]
- 1397 — Изабела од Португалије, војвоткиња Бургундије. († 1471)
- 1462 — Хуана Белтранка, кастиљска принцеза. († 1530)
- 1609 — Рајмунд Монтекуколи, немачки генерал и аустријски фелдмаршал. († 1680)
- 1705 — Едвард Хок, британски адмирал. († 1781)
- 1728 — Петар III Фјодорович, руски император. († 1762)
- 1791 — Карл Черни, аустријски композитор, пијаниста и педагог. († 1857)
- 1794 — Антонио Лопез де Санта Ана, мексички генерал и државник. († 1876)
- 1836 — Лео Делиб, француски композитор. († 1891)
- 1866 — Аугуст фон Васерман, немачки бактериолог. († 1925)
- 1875 — Жана Калман, француска суперстогодишњакиња. († 1997)
- 1893 — Андрес Сеговија, шпански гитариста. († 1987)
- 1895 — Милан Кашанин, српски историчар уметности. († 1981)
- 1904 — Алексеј Косигин, совјетски политичар и државник, премијер Совјетског Савеза. († 1980)
- 1907 — В. Х. Оден, англоамерички песник. († 1973)
- 1915 — Ен Шеридан, америчка глумица. († 1967)
- 1915 — Антон Вратуша, словеначки политичар. († 2017)
- 1921 — Џон Ролс, амерички филозоф. († 2002)
- 1924 — Роберт Мугабе, револуционар и политичар, председник Зимбабвеа.
- 1925 — Сем Пекинпо, амерички редитељ и сценариста. († 1984)
- 1933 — Нина Симон, америчка певачица, композиторка, пијанисткиња, аранжер и активиста за људска права. († 2003)
- 1937 — Харалд V Норвешки, краљ Норвешке.
- 1946 — Алан Рикман, енглески глумац и редитељ. († 2016)
- 1952 — Виталиј Чуркин, великан руске дипломатије. († 2017)
- 1960 — Пламен Орешарски, бугарски политичар.
- 1962 — Чак Поланик, амерички писац и новинар.
- 1964 — Скот Кели, амерички астронаут и инжењер.
- 1967 — Сари Есаја, финска атлетичарка.
- 1969 — Петра Кронбергер, аустријска скијашица.
- 1974 — Иван Кампо, шпански фудбалер.
- 1977 — Стив Френсис, амерички кошаркаш.
- 1979 — Џенифер Лав Хјуит, америчка глумица и певачица.
- 1980 — Џигме Хесар Намгјел Вангчук, краљ Бутана.
- 1980 — Тицијано Феро, италијански певач, текстописац, музички продуцент и композитор.
- 1983 — Мелани Лоран, француска глумица.
- 1984 — Еразем Лорбек, словенски кошаркашки репрезентативац.
- 1984 — Давид Одонкор, немачки фудбалер.
- 1984 — Андреас Сепи, италијански тенисер.
- 1984 — Ендру Елис, новозеландски рагбиста.
- 1985 — Јоргос Самарас, грчки фудбалер.
- 1987 — Елен Пејџ, канадска глумица.
- 1991 — Ријад Марез, алжирски фудбалер.
- 1992 — Фил Џоунс, енглески фудбалер.
- 1996 — Софи Тернер, енглеска глумица.
- 1999 — Кристијан Живковић, српски фудбалер.
- 1999 — Суад Маврић, српски фудбалер.
Смрти[уреди]
- 4 — Гај Цезар, римски конзул. (* 20. п. н. е.)
- 1437 — Џејмс I, шкотски краљ. (* 1394)
- 1513 — Папа Јулије II, заштитник уметности и уметника. (* 1443)
- 1677 — Барух Спиноза, холандски филозоф. (* 1632)
- 1730 — Папа Бенедикт XIII. (* 1649)
- 1824 — Ежен де Боарне, француски генерал. (* 1781)
- 1862 — Јустинус Кернер, немачки песник и писац. (* 1786)
- 1898 — Милутин Гарашанин, политичар и публициста, министар унутрашњих и спољних послова, потпредседник Владе и председник Народне скупштине Србије. (* 1843)
- 1926 — Хејке Камерлинг Онес, холандски физичар. (* 1853)
- 1941 — Фредерик Бантинг, канадски научник. (* 1891)
- 1968 — Хауард Флори, аустралијски научник. (* 1898)
- 1965 — Малком Икс, амерички борац за грађанска права. (* 1925)
- 1984 — Михаил Шолохов, руски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност. (* 1905)
- 1991 — Марго Фонтејн, енглеска балерина. (* 1919)
- 1993 — Инга Леман, дански сеизмолог и геофизичар. (* 1888)
- 2005 — Жђислав Бексињски, пољски сликар, фотограф и вајар. (* 1929)
- 2006 — Мирко Марјановић, српски политичар. (* 1937)
