21. фебруар
Иди на навигацију
Иди на претрагу
21. фебруар (21.02) је 52. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 313 дана (314 у преступној години).
Догађаји[уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 1613. — Земски сабор је једногласно изабрао Михаила I, сина московског патријарха Филарета за цара, чиме је на власт дошла династија Романов.
- 1848. — Објављен је „Комунистички манифест“ Карла Маркса и Фридриха Енгелса.
- 1911. — Јапан и САД потписали трговински уговор којим је ограничен прилив јапанских радника у САД.
- 1916. — Немачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату. У бици која је окончана 18. децембра погинуло око милион немачких и француских војника.
- 1917. — Избио је Топлички устанак због покушаја бугарске војске да мобилише српске регруте у окупираним областима у јужној Србији у Првом светском рату.
- 1921. — Реза Шах је преузео контролу над Техераном након успешног државног удара.
- 1941. — У авионској несрећи погинуо канадски физиолог Фредерик Грант Бантинг, који је с Чарлсом Бестом 1921. изоловао инсулин. 1923. добио Нобелову награду за медицину коју је поделио са својим сарадником Џоном Маклаудом.
- 1943. — Британски краљ Џорџ VI доделио Русима одликовање "Мач части" за одбрану Стаљинграда у Другом светском рату.
- 1947. — Амерички проналазач Едвин Херберт Ленд у Њујорку представио прву "инстант-камеру", полароид.
- 1958. — Гамал Абдел Насер изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.
- 1972. — Ричард Никсон је допутовао у Пекинг као први председник САД у посети Народној Републици Кини. Тиме почела нормализација америчко-кинеских односа и отворен пут за пријем Кине у Уједињене нације и њено стално место у Савету безбедности.
- 1973. — Израелски ловац је изнад Синајске пустиње оборио либијски путнички авион, усмртивши 108 особа.
- 1974. — У Скупштини Југославије проглашен нови Устав којим су дефинисане промене у односима федерације и федералних јединица и устројство федералне заједнице. Републике практично постале националне државе, а аутономне покрајине Косово и Војводина конститутивни елементи федерације, чиме је њихова веза с Републиком Србијом сведена на минимум.
- 1983. — У етничким немирима после избора у индијској држави Асам погинуло више од 800 људи.
- 1992. — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију с мандатом од 12 месеци.
- 1997. — Присталице и симпатизери српске коалиције "Заједно", који су готово три месеца протестовали широм Србије због поништавања резултата локалних избора, окупили се у Београду да прославе конституисање Скупштине града, прве после Другог светског рата у којој на власти нису били комунисти. Тог дана скинута звезда-петокраке, симбол комунизма, са куполе Градске скупштине. За градоначелника изабран лидер Демократске странке Зоран Ђинђић.
- 2001. — У Кандахару, седишту талибана, више од 1.000 људи присуствовало јавном извршењу смртне казне вешањем две жене оптужене за проституцију.
- 2002. — Председник САД Џорџ Буш допутовао у званичну посету Кини, у прву посету једног председника САД Кини после 30 година.
- 2003. — Извршен неуспели атентат на премијера Србије, Зорана Ђинђића, на ауто-путу код Београдске арене.
Рођења[уреди]
- 1794. — Антонио Лопез де Санта Ана, мексички генерал и државник. († 1876.)
- 1866. — Аугуст фон Васерман, немачки бактериолог. († 1925.)
- 1893. — Андрес Сеговија, шпански гитариста. († 1987.)
- 1895. — Милан Кашанин, српски историчар уметности. († 1981.)
- 1904. — Алексеј Косигин, совјетски политичар и државник, премијер Совјетског Савеза. († 1980.)
- 1924. — Роберт Мугабе, револуционар и политичар, председник Зимбабвеа.
- 1952. — Виталиј Чуркин, великан руске дипломатије.(† 2017.)
- 1974. — Иван Кампо, шпански фудбалер.
- 1977. — Стив Френсис, амерички кошаркаш.
- 1983. — Мелани Лоран, француска глумица.
- 1984. — Еразем Лорбек, словенски кошаркашки репрезентативац.
- 1984. — Давид Одонкор, немачки фудбалер.
- 1984. — Андреас Сепи, италијански тенисер
- 1985. — Јоргос Самарас, грчки фудбалер.
- 1992. — Фил Џоунс, енглески фудбалер.
Смрти[уреди]
- 1437. — Џејмс I, шкотски краљ.
- 1513. — Папа Јулије II, заштитник уметности и уметника. (* 1443.)
- 1677. — Барух Спиноза, холандски филозоф. (* 1632.)
- 1898. — Милутин Гарашанин, политичар и публициста, министар унутрашњих и спољних послова, потпредседник Владе и председник Народне скупштине Србије. (* 1843.)
- 1941. — Фредерик Бентинг, канадски научник. (* 1891.)
- 1968. — Хауард Флори, аустралијски научник. (* 1898.)
- 1965. — Малком Икс, амерички борац за грађанска права. (* 1925.)
- 1991. — Марго Фонтејн, енглеска балерина. (* 1919.)
- 2006. — Мирко Марјановић, српски политичар. (* 1937.)
