Ежен де Боарне — разлика између измена
м →Извори |
м uvod; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Војно лице |
|||
{{Биографија |
|||
|име |
| име = Ежен де Боарне |
||
|презиме = де Боарне |
|||
|слика = EugeneBeau.jpg |
|слика = EugeneBeau.jpg |
||
|опис_слике = Ежен де Боарне |
|опис_слике = Ежен де Боарне |
||
| датум_рођења = [[3. септембар]] [[1781]]. |
|||
|дан_рођења = 3. |
|||
|месец_рођења = септембар |
|||
|година_рођења = 1781. |
|||
|место_рођења = [[Париз]] |
|место_рођења = [[Париз]] |
||
|држава_рођења = [[Француска]] |
|држава_рођења = [[Француска]] |
||
| датум_смрти = [[21. фебруар]] [[1824]]. |
|||
|дан_смрти = 21. |
|||
|месец_смрти = фебруар |
|||
|година_смрти = 1824. |
|||
|место_смрти = [[Минхен]] |
|место_смрти = [[Минхен]] |
||
|држава_смрти = [[Краљевство Баварска|Баварска]] |
|држава_смрти = [[Краљевство Баварска|Баварска]] |
||
| војска = |
|||
| године_служења = |
|||
| чин = |
|||
| род = |
|||
| јединица = |
|||
| битке = |
|||
| награде = |
|||
| каснији_рад = |
|||
| потпис = |
|||
}} |
}} |
||
'''Ежен де Боарне''' ({{јез-фр|Eugène de Beauharnais}}; [[Париз]], [[3. септембар]] [[1781]] — [[Минхен]], [[21. фебруар]] [[1824]]) био је француски генерал. |
'''Ежен де Боарне''' ({{јез-фр|Eugène de Beauharnais}}; [[Париз]], [[3. септембар]] [[1781]] — [[Минхен]], [[21. фебруар]] [[1824]]) био је француски генерал. |
||
Верзија на датум 21. април 2014. у 04:11
| Ежен де Боарне | |
|---|---|
 Ежен де Боарне | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. септембар 1781. |
| Место рођења | Париз, Француска |
| Датум смрти | 21. фебруар 1824. |
| Место смрти | Минхен, Баварска |
Ежен де Боарне (франц. Eugène de Beauharnais; Париз, 3. септембар 1781 — Минхен, 21. фебруар 1824) био је француски генерал.
Као пасторак Наполеона Бонапарте учествовао је с њим у походу на Египат и у бици код Маренга (1800). Постао је 1805. године вицекраљ Италије, а 1807. године и наследник њеног престола.
У рату 1809. године командовао је италијанском армијом у бици код Раба и код Ваграма. У походу на Русију 1812. године командовао је снагама од 80.000 људи. У Бородинској бици на челу левог крила јуричао је на јак редут Батерију Рајевског. При повлачењу из Русије под тешким околностима успео је да доведе остатке Велике армије до Лабе. Вративши се затим у Италију, неко време је давао успешан отпор Аустријанцима, али је 16. априла 1814. године морао с њима да закључи примирје. У току Наполеонових сто дана остао је по страни.
Литература
- Војна енциклопедија, том 1 (647)
