Гнеј Јулије Агрикола — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{bez_izvora}}
'''Гнеј Јулије Агрикола''' (латински: Agricola, Gnaeus Julius) – 40-93. био је [[рим]]ски војсковођа.
'''Гнеј Јулије Агрикола''' ({{јез-лат|Gnaeus Iulius Agricola}}, 40-93.) био је [[рим]]ски војсковођа.


Након што је био трибун и квестор у [[Британија (провинција)|Британији]] и [[Азија|Азији]], [[Веспазијан]] га је именовао намесником Британије (77/78-84). Освојио је делове [[Велс]]а и северне [[Енглеска|Енглеске]], а потом напредовао у [[Шкотска|Шкотску]] и поставио границу између река Клајд и Форт. Године [[83. п. н. е.]] прешао је Форт и код Монс Грапиуса поразио Каледонце; после тога је заузео Шкотску до обронака висије, с утврдама и главним пролазима и с тврђавом Инчтутил.
Након што је био трибун и квестор у [[Британија (провинција)|Британији]] и [[Азија|Азији]], [[Веспазијан]] га је именовао намесником Британије (77/78-84). Освојио је делове [[Велс]]а и северне [[Енглеска|Енглеске]], а потом напредовао у [[Шкотска|Шкотску]] и поставио границу између река Клајд и Форт. Године [[83. п. н. е.]] прешао је Форт и код Монс Грапиуса поразио Каледонце; после тога је заузео Шкотску до обронака висије, с утврдама и главним пролазима и с тврђавом Инчтутил.

Верзија на датум 23. април 2014. у 15:05

Гнеј Јулије Агрикола (лат. Gnaeus Iulius Agricola, 40-93.) био је римски војсковођа.

Након што је био трибун и квестор у Британији и Азији, Веспазијан га је именовао намесником Британије (77/78-84). Освојио је делове Велса и северне Енглеске, а потом напредовао у Шкотску и поставио границу између река Клајд и Форт. Године 83. п. н. е. прешао је Форт и код Монс Грапиуса поразио Каледонце; после тога је заузео Шкотску до обронака висије, с утврдама и главним пролазима и с тврђавом Инчтутил.

Када је позван у Рим, понуђено му је да буде проконзул Азије, али је он одлучио да се повуче.

Агриколину биографију написао је његов зет Тацит.