Милан Милутин

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Милутин
Милан Милутин
Пуно имеМилан Милутин
Датум рођења(1989-04-29)29. април 1989.(34 год.)
Место рођењаНови СадСФР Југославија

Милан Милутин (Нови Сад, 1989) доцент је Правног факултета Универзитета у Новом Саду[1], више пута награђиван као студент и стипендиста Фондације Конрад Аденауер из Берлина од 2010. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1989. године у Новом Саду. Основну школу „Петефи бригада“ завршио је 2004. године у Кули као ученик генерације. Од раног детињства бави се културом говора, с почетка као рецитатор, а касније и као оратор. Ученик је педагога културе говора, госпође Весне Дринчић-Ђилас. Гимназију је завршио 2008. године као носилац дипломе „Вук Караџић“.

Образовање[уреди | уреди извор]

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Новом Саду 2012. године и исте године изабран је у звање сарадника у настави. Мастер академске студије завршио је 2014. године, одбранивши Завршни рад на тему „Надлежности управника провинције у материји имовинског права у Риму“. На матичном факултету, 2021. године одбранио је докторску дисертацију под називом „Дужничка доцња у римског класичном праву

Радна места[уреди | уреди извор]

Ради на Правном факултету у Новом Саду где је 2012. године изабран у звање сарадника у настави на радном месту сарадника за наставни предмет Римско право. 2014. године, на истом факулету изабран је у звање асистента, а 2021. у звање асистента са докторатом. 2022. године изабран је у звање доцента. Секретар је Катедре за историју државе и права на основним студијама од 2012.

Чланство у организацијама и телима[уреди | уреди извор]

  • Члан је Наставно-научног већа Правног факултета у Новом Саду од 2013. до 2022. године, у три мандата.
  • Један је од оснивача и члан удружења Balkan Association of Roman Law and Roman Legal Tradition "Societas pro iure romano" од 2016. године.

Научни рад[уреди | уреди извор]

Области научног интересовања су му дужничка доцња, римско приватно право, правна историја. Држи наставу из предмета Римско право и Историја римског права на Правном факултету у Новом Саду. Одржао је два гостујућа предавања, једно на Правном факултету Универзитета у Берну 17. марта 2016. године, а друго на Правном факултету Универзитета у Милану 22. марта 2016. године. Учесник је на пројекту Правна традиција и нови правни изазови, чији је носилац Правни факултет у Новом Саду. Објавио је више ауторских и коаторских чланка и саопштења.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награђиван од стране Универзитета – за постигнут успех школске 2008/2009. као и за научни темат „Уставна жалба као инструмент непосредне уставносудске заштите људских права“ (конкурс за школску 2008/2009. годину).
  • На Такмичењу у беседништву на матичном факултету освојио је прво место 2010, као и награду публике 2008. године.
  • Учествовао је као члан тимова Правног факултета на такмичењима из Међународног јавног права (Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition – национална рунда), односно два пута из Међународног приватног права (Foreign Direct Investment Moot Competition).
  • Вишеструки је добитник Златне плакете Покрајинске смотре рецитатора „Песниче народа мог“
  • троструки учесник Републичких смотри рецитатора.
  • Носилац је III награде на Међународном фестивалу беседништва „Sirmium – lux verbi“ у Сремској Митровици у категорији ex tempore.
  • Као матурант гимназије „Жарко Зрењанин“ у Врбасу, освојио је прво место на Републичком такмичењу из историје.

Селектована библиографија[уреди | уреди извор]

  1. Сич, Магдолна; Милутин, Милан (2013). „Конституције цара Константина Великог издате у Нишу”. Међународни научни скуп „1700 година Миланског едикта“, Ниш: 557—579. 
  2. Milutin, Milan (2013). „“Certain Aspects of the Relationship Between Constantine the Great and Licinius”. International Conference of Young Legal Historians – Roman Law, Thessaloniki: 79—81. 
  3. Milutin, Milan (2016). „“How to Teach Roman Law – Seeking the Methods (PDF). International Conference “The Study and the Teaching of Roman Law and Roman Legal Tradition at the Beginning of the XXI Century”, Sofia. br. 2/2016: 1—22. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 10. 2020. г. Приступљено 25. 10. 2018. 
  4. Сич, Магдолна; Милутин, Милан (2016). „Прибављање својине на предмету залоге од стране заложног повериоца у римском праву (impetratio dominii). Зборник радова Правног факултета у Новом Саду. 50 br. 2/2016: 461—474. [мртва веза]
  5. Милутин, Милан (2017). Рignoris capio у току римске историје: рignoris capio према Гајевим институцијама. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду. 51 br. 2/2017: 193—208. [мртва веза]
  6. Сич, Магдолна; Милутин, Милан (2017). Ius vendendi заложног повериоца и питање одговорности за евикцију у римском праву. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду. 51 br. 4/2017: 1453—1469. [мртва веза]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Милан Милутин”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2018. г. Приступљено 25. 10. 2018. 

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]