Пијор

С Википедије, слободне енциклопедије

Пијор
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. phoxinus
Биномно име
Phoxinus phoxinus
Linnaeus, 1758
Пијор (Phoxinus phoxinus) тражи храну на саставу Таре и Пиве у близини Шћепан Поља у Црној Гори.

Пијор (лат. Phoxinus phoxinus) је слатководна риба из фамилије Cyprinidae.

  • Латински назив: Phoxinus phoxinus
  • Локални називи: гага, гагица, писанец, зеленак, пижор, јошанка
  • Макс. дужина: до 12 cm.
  • Макс. маса: до 50 g.
  • Време мреста: од маја до јула

Опис и грађа[уреди | уреди извор]

Пијор може да нарасте од 10 до 12 cm, ретко када више. Чврсте је грађе, тело му је округласто. Има ситну крљушт, а на трбуху је нема. Глава и прса су му карминцрвене боје. Основна боја на леђима је тамнозелена или прљавосива, а по боковима тела налазе се мрље неправилних облика, које су често спојене у златно - уздужну пругу. Цело тело је посуто ситним сивим пегама. Мужјаци, у периоду мреста добијају нешто живље боје.

Навике, станиште, распрострањеност[уреди | уреди извор]

Пијор.

Пијор најчешће живи у водама Дувањског, Сињског, Ливањског и Гламочког поља, у Бушком и Мостарском блату и у Блидињском језеру, али се среће и у скоро свим водама дунавског и јадранског слива. Настањује бистре реке са пешчаним и шљунковитим дном у великим јатима. Када се вода у лето јако угреје јата се селе ка изворима где је вода хладнија.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Пијор се мресте од маја до јула, обично од половине маја до половине јуна. Плодност је мала, до хиљаду јаја. Јаја одлажу међу камење, лепљива су и имају у дијаметру од 1 до 1,25 mm.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]