Пређи на садржај

Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски

С Википедије, слободне енциклопедије
Области Старе Црне Горе и Брда на карти из 1862. године

Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски је био орган централне власти у Старој Црној Гори и Брдима, који је основао Петар Други Петровић Његош (1830-1851), као резултат потребе да се Сенат тј. Кулук реформише и више уздигне изнад племенских подела.[1] Русија је претходно послала своје опуномоћенике Ивана Вукотића и Матеју Вучићевића који су имали задатак да уреде државне органе. Сенат је прво имао 16, а потом 14 сенатора. Сенатори су бирани од најистакнутијих појединаца неводећи рачуна о племенској припадности. Први председник Сената је био Иван Вукотић, а његов заменик је био Матеја Вучићевић. Његош је овај орган држао под својом контролом, а када му је било јасно да Вукотић настоји да узме сву световну власт у своје руке, предузима одлучан корак и смењује председника и његовог заменика који се потом враћају за Русију. Нови председник сената је постао рођени Његошев брат Перо а заменик рођак Ђорђије Петровић.

Сенат је пре свега био задужен за судску власт као и за надзор над осталим органима, али се његове одлуке нису спроводиле док их не потпише владика. Сенатори су стално боравили на Цетињу и примали плату.

Предсједници Сената

[уреди | уреди извор]

1879. године основан је Велики Суд (највиша судска инстанца у Црној Гори). Укинут је Сенат и основан Државни савјет и министарства.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]