Мирко Петровић (војвода)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мирко Петровић
Duke Mirko.jpg
Мирко Петровић
Датум рођења (1820-08-19)19. август 1820.
Место рођења Његуши
Црна Гора
Датум смрти 20. јул 1867.(1867-07-20) (46 год.)
Место смрти Цетиње
Црна Гора
Династија Петровић-Његоши
Отац Станко Петровић-Његош
Мајка Крстиња Петровић-Његош
Супружник Стана Петровић-Његош
Потомство Никола I Петровић

Мирко Петровић (Његуши, 19. август 1820Цетиње, 20. јул 1867) је био црногорски војвода, дипломата, пјесник, старији брат кнеза Данила, а отац краља Николе. Мирко Петровић се прославио након побједе над Турцима у бици на Граховцу 1. маја 1858. у којој је заповиједао црногорском војском.

Биографија[уреди]

Мирко Петрвић се родио у Његушима крај Цетиња 19. августа 1820. у породици Станка и Крстиње Петровић Његош. По оцу је унук Стијепа Петровића Његоша, брата црногорског владике Петра I Петровића Његоша. Његов млађи брат је био кнез Данило Петровић Његош. Поред њега, Мирко је имао још једног брата и четири сестре. Мирко Петровић се оженио Станом Мартиновић 7. новембра 1840. и у браку са њом је добио сина Николу, будућег кнеза и краља Црне Горе, и кћерке Анастазију и Марију.

За вријеме Омер-пашиног напада на Црну Гору, Петровић се с малом четом Црногораца затворио у Острошки манастир и одолио турској надмоћи послије вишедневне опсаде.

Од 1857. до своје смрти Мирко Петровић је био председник Црногорског сената.

Послије новог турског похода и црногорске побједе у бици на Граховцу, кнез Данило га је одликовао Граховачком медаљом и скупоцјеном сабљом, као и титулом великог граховског војводе.

На унутрашњем плану, његов оштри режим изазвао многа незадовољства, и знатно је допринио убиству кнеза Данила (1860) и одметништву Луке Вукаловића (1862).

Послије убиства кнеза Данила који није имао мушког насљедника, црногорски кнез је постао Мирков син Никола. Никола је првих година управљао је уз помоћ и сарадњу свога оца. Мирко је због оптужби да је умешан у убиство кнеза Данила[појаснити] протјерао митрополита црногорско-брдског Никанора Ивановића у Русију.

Турска влада је окривљивала Мирка да је он главни представник ратничке странке на Цетињу и да побуњује околна српска племена у Херцеговини. Стога је тражила 1862. године да Петровић у миру напусти Црну Гору, али безуспјешно. Године 1862. избио је рат са Турском. Рат је био тежак за Црну Гору, али се свршио часним миром. Посредовањем великих сила тај је захтјев касније напуштен.

Мирко Петровић је 1864. основао Заложницу црногорску, прву финансијску институцију у Црној Гори.

До смрти је остао сива еминенција у Црној Гори. Преминуо је на Цетињу 20. јула 1867. од колере.

Похара Куча[уреди]

Крајем јуна 1855. око 3000 Црногораца, којима је заповиједао велики војвода Мирко Петровић запосјело је Куче. У осветничким смакнућима одрубљиване су главе Кучима, тако је побијено 80 претежно стараца и ђеце, очигледно невиних, јер су племенске вође биле избјегле у Скадар.

Крајем Јула 1855. услиједила је нова похара Куча, сада још суровија. Према извијести Марка Миљанова Поповића, тада перјаника Данила И., заклано је 243 Куча, док је према извијести Куча скадарскоме паши број закланих износио "131 глава, међу којима три жене, 10 ђеце у колијевци и пет ђевојака".

Извршио је и сурови прогнон и похару Кадића након 1860. године.

Књижевни рад[уреди]

Војвода Мирко био је одличан пјевач уз гусле и опјевао је сва знаменитија дјела својих јунака у борбама с Турцима. Те су пјесме прикупљене под именом Јуначки споменик, и објављене 1864.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]