Продужење кости

С Википедије, слободне енциклопедије
Продужење кости
Периост се појављује одмах испод коже.
коштана срж
Идентификатори
MeSHD019857
Анатомска терминологија

Продужење кости или хируршка елонгације је хируршка процедура која се користи ортопедској хирургији за исправљање конгениталних малформација продужење костију тела. Након кртикотомијае која се користи за лом костију на два дела, приступа се лаганом раздвајању оба краја што омогућавајући формирање нове кости у новом простору. Када се постигне жељена или могућа дужина, прелази се у фазу консолидације у којој се омогућава зацељивање костију. Предност поступка је истовремено повећање дужине костију и запремине околних ткива.[1]

Иако се продужење костију углавном користило у подручју ортопедске хирургије, почетни резултати код пацова и људи указали су на то да би овај поступак могао бити користан у исправљању деформација вилице. Данас се ова техника широко користи у оралној и максилофацијалној хирургији за корекцију различитих коштаних проблема.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Alessandro Codivilla 1905. године започео је са извођењем хируршких процедура за продужење доњих удова.[3] Прве технике утицале су на појаву компликација и често нису успевале да постигну жељени циљ.[4][5]

Техника руског ортопедског хирурга Гаврила Илизарова била је велики напредак у овој области.[5] Илизаров је развио поступак заснован на биологији костију и способности околног ткива да се регенерише под стресом, укључујући спољну фиксацију,[6] Илизаровим апаратом, у облику модуларног прстена.[5] Иако су сличне компликације и даље постојале (инфекције, посебно у пределу вијака, бол, иритација живаца и ткива),[5] ова нова техника смањила је њихову учесталост и тежину, постижући жељени циљ.[7][8]

Техника[уреди | уреди извор]

Посебном методом пресеку се кости (нпр ногу, бутна или потколеница), и минималном инвазивном методом, без значајног губитка крви, уграђују се спољни или унутрашњи фиксатори на пресецима кости после чега почиње развлачење фрагмената за по милиметар дневно. Током развлачења ствара са калус, нова кост на месту пресека, а за два до четири месеца на тај начин продужи се нпр. нога од пет до 12 центиметара.[9]

Најчешће се посебно ради бутна или посебно потколенична кост, али понекад се то ради комбиновано, тако да за три месеца можемо да повећамо висина оперисане особа чак и за 15 центиметара.

Анимација продужење потколенице по Илизарову. Овај отприлике 160 дана дугачк процес продужења екстремитета методом Илизаров, прикзан је по фазама од фазе процене, преко хоспитализације, продужења, консолидације до ремобилизације.

Пре захвата обавезно се обављају лабораторијска и интернистичка провера здравственог стања пацијента, а, уз то, такође обавезно, иде и психијатријски преглед да би се видело да ли је код особе сврсисходна примена овакве процедуре. Тек ако пациојент успешно прође све прегледе може да рачуна на операцију и касније рехабилитацију и повећање своје висине.

Ризици[уреди | уреди извор]

Илизаров фиксатор

Ризици укључују:[10]

  • инфекцију (укупно 5%, са 1% оних којима је потребно уклањање игле и заражене кости у 0,5%),
  • неуспех кости да расте у жељеном смеру (између 7 и 9%),
  • хардверска грешка (између 3 и 4,5%),
  • непоштовање дистракционог протокола (4,5% укупно; преспоро 2% и пребрзо 0,5%),
  • бол у 1% случајева који омета ток и завршетак поступка;
  • оштећење доњег алвеоларног нерва у 3,5% код дистракције мандибуле,[11]
  • повреда пупољка зуба у 2%,
  • повреда фацијалног нерва у 0,5% случајева.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Seaward J, Kane A (2013). "Distraction Osteogenesis". In Kountakis SE (ed.). Encyclopedia of Otolaryngology, Head and Neck Surgery. Springer. pp. 700–710. ISBN 978-3-642-23499-6.
  2. ^ Patel PK, Zhao L, Ellis MF (January 6, 2015). de la Torre JI (ed.). "Distraction Osteogenesis: Background, History of the Procedure, Pathophysiology". Medscape Emedicine: Drugs and Diseases.
  3. ^ McCarthy JG, Schreiber J, Karp N, Thorne CH, Grayson BH (January 1992). "Lengthening the human mandible by gradual distraction". Plastic and Reconstructive Surgery. 89 (1): 1–8, discussion 9–10.
  4. ^ Mosca, V.; Moseley, C.F. (1986). «Complications of Wagner leg lengthening and their avoidance». Orthop. Trans. 10: 462.
  5. ^ а б в г Baumgart, Rainer; Augustin Betz, Leonhard Schweiberer (octubre de 1997). «A Fully Implantable Motorized Intramedullary Nail for Limb Lengthening and Bone Transport». Clinical Orthopaedics & Related Research 343: 135-143. Consultado el 27 de diciembre de 2006.
  6. ^ Daniel B.L., Waanders N.A., Zhang Y. et al. The use of ultrasound mean acoustic attenuation to quantify bone formation during distraction osteogenesis performed by the Ilizarov method. Preliminary results in five dogs // Invest. Radiol.- 1994. - V. 29. - N 10. - P. 933-939
  7. ^ Paley, Dror (enero de 1990). «Problems, Obstacles, and Complications of Limb Lengthening by the Ilizarov Technique.». Clinical Orthopaedics & Related Research 250: 81-104.
  8. ^ Guerrero C.A. Intraoral distraction osteogenesis to widen or lengthen the jaws using the Guerrero-Bell distractor. In: International congress on cranial and facial bone distraction processes. — Paris, 1997. - P. 053
  9. ^ Baumgart R, Betz A, Schweiberer L (October 1997). "A fully implantable motorized intramedullary nail for limb lengthening and bone transport". Clinical Orthopaedics and Related Research (343): 135–43
  10. ^ „Limb Lengthening Position Statement”. www.lpaonline.org. Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 2021-01-18. 
  11. ^ Cope J.B., Samchukov M.L., Harper R.H. Biomechanical aspects of mandibular distraction. // International congress on cranial and facial bone distraction processes. — Paris, 1997. — P. 4

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Продужење_кости&oldid=27442068”