Секундарна меморија

Секундарна меморија је меморија која није директно доступна процесору рачунара преко његових главних магистрала (адресних и за податке). Да би се дошло до садржаја секундарне меморије он прво мора да се (привремено) пребаци у примарну (радну) меморију, а по завршетку обраде (уколико је то потребно) „врати“, односно адекватно ажурира одговрајући садржај секундарне меморије.

За присуп секундарној меморији потребни су додатни системи и често мноштво процесорских инструкција ради контроле тих додатних система. Због тога је приступ секундарној меморији и далеко компликованији и спорији него примарној меморији.

Уређаји

Примери уређаја који могу бити употребљени као секундарна меморија:

Тврди диск
CD, CD-ROM, CD-R, CD-RW
DVD, DVD-ROM, DVD-R, DVD+R, DVD-RW, DVD+RW, DVD-RAM
Магнетна трака
Папирна (бушена) трака
Бушене картице
Iomega Zip уређаји

Основне особине

Насупрот примарној меморији, секундарна меморија има следеће особине:

значајно је спорија (често хиљадама пута, за пример погледати чланак о примарној меморији).

време приступа је врло променљиво зависно од стања и локације (нпр. глава тврдог диска може бити близу или далеко од захтеваних података).

често није директно адресабилна (него захтева рад у блоковима и/или секвенцијални приступ, за пример погледати чланак о примарној меморији).

обично не губи садржај по престанку напајања

може да има далеко већи капацитет (уз ограничену цену и/или запремину), што се користи за симулацију виртуелне (примарне) меморије.

Спољашње везе