Совар

Совар и сепој државе Марата.

Совар (енгл. Sowar), индијски термин за коњаника или обичног војника у коњичким јединицама.

Историја

Термин совар је персијског порекла и користио се за коњанике у Могулском царству и феудалним државама у Индији све до 20 века. Тако је Лакшми Беј током Индијског устанка 1857. имала у својој служби 800 совара. Термин су преузели Британци приликом формирања својих колонијалних трупа у Индији, које су се састојале од сепоја (индијских пешадинаца) и совара (индијских коњаника) наоружаних и обучених на европски начин, под командом европских официра. Енглески синоним за соваре био је лака коњица. Тако је већ 1784. у служби Британске источноиндијске компаније било 13 пукова совара у Бенгалској и Мадраској армији. Пред велику побуну 1857, Бенгалска армија имала је 10 пукова совара, од којих се 6 побунилоː устанак је започела побуна 3. пука лаке коњице у Мируту 10. маја 1857.

Чинови

Старешина чете совара носио је чин рисалдар.

Опрема

Совар и сепоји Мадраске армије почетком 19. века.

Совари су већином били лака коњица, наоружани ватреним оружјем и мачем (талваром) или копљем за блиску борбу. Совари у британској служби носили су униформе европског кроја и били су наоружани мачем и карабином, пиштољем или револвером (од 1851. године, када су уведени први револвери типа Дин-Адамс).

Литература

• Прикелмајер, Иванка (1972). „Индија, Индијски устанци”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 3 (2. изд.). 
• Thurburn, E.A. (2015). Reminiscences of the Indian Rebellion of 1857-1858 [Сећања на Индијску побуну 1857-58, написао Е. А. Турнбурн]. London: Palala Press. ISBN 9781340672362. 
• Frey, James (2020). Indian Rebellion, 1857–1859ː A Short History with Documents. Indianapolis/Cambridge: Hackett Publishing Company, Inc. ISBN 978-1-62466-947-7.