Извор странице Совјетски Савез

{{Закључано-анон}}{{Преусмери|СССР|друге употребе|Савез суверених држава{{!}}Савез совјетских суверених република}}
{{Инфокутија бивша држава
| Име државе = {{nowrap|Савез Совјетских<br />Социјалистичких Република}}
| Изворно име државе = {{nowrap|-{Союз Советских Социалистических Республик}-}}
| Уобичајен назив = Совјетски Савез<br /><small>-{''Советский Союз''}-</small>
| Слика_застава = Flag of the Soviet Union.svg
| Слика_грб = Coat of arms of the Soviet Union 1.svg
| Име_генитив = Совјетског Савеза
| Крилатица = -{Пролетарии всех стран, соединяйтесь!}-<br />{{noitalic|([[Српски језик|срп.]] „Пролетери свих земаља, уједините се!”)}}
| Химна = [[Интернационала]]<br /><br />''[[Интернационала|''Интернационала'' на руском,<br />Хор и оркестар Совјетског радија]]''<br />(1922—1944)<br />[[Датотека:Internationale-ru.ogg|150п|центар]]<br />[[Химна Совјетског Савеза]]<br />(1944—1991)<br />[[Датотека:Ussrgymn.ogg|150п|центар]]
| Слика_карта = Union of Soviet Socialist Republics (orthographic projection).svg
| Текст_карта = Совјетски Савез
| Текст_испод_карте = Совјетски Савез после [[Други светски рат|Другог светског рата]], не укључујући несврстане земље
| Континент = [[Европа]], [[Азија]]
| Регија = 
| Земља = 
| Главни град = [[Москва]]
| Највећи град = [[Москва]]
| Службени језик = [[Руски језик]] <small>(''[[дефакто]]'')</small>
| У службеној употреби = [[Језици Совјетског Савеза|још 14 званичних језика]]
| Државе чланице = 
| Религија = ''нема'' <small>([[државни атеизам]])</small>
| Тип владавине = [[Марксизам-лењинизам|Марксистичко-лењинистичка]] [[једнопартијска држава]]
| Титула владара = [[Генерални секретар Совјетског Савеза|Генерални секретар]]
| Име владара = [[Јосиф Стаљин]]<br /><small>(1922—1952; први)</small><br />[[Владимир Ивашко]]<br /><small>(1990—1991; последњи)</small>
| Титула владара2 = [[Председник Совјетског Савеза|Председник]]
| Име владара2 = [[Михаил Калињин]]<br /><small>(1922—1946; први)</small><br />[[Михаил Горбачов]]<br /><small>(1988—1991; последњи)</small>
| Титула владара3 = [[Премијер Совјетског Савеза|Шеф владе]]
| Име владара3 = [[Владимир Лењин]]<br /><small>(1922—1924; први)</small><br />[[Иван Силајев]]<br /><small>(1991; последњи)</small>
| Титула владара4 = 
| Име владара4 = 
| Титула владара5 = 
| Име владара5 = 
| Титула владара6 = 
| Име владара6 = 
| Председник = 
| Премијер = 
| Законодавна власт = [[Врховни совјет Совјетског Савеза|Врховни совјет]]
| Дом1 = [[Совјет Савеза]]
| Дом2 = [[Совјет националности]]
| Ера = [[Међуратни период]]<br />[[Други светски рат]]<br />[[Хладни рат]]
| Година почетак = [[30. децембар]] [[1922]].
| Година крај = [[26. децембар]] [[1991]].<br /><small>(69 год.)</small>
| Статус = бивша држава
| Независност тип = 
| Независност коментар = 
| Догађај1 = 
| Датум_догађај1 = 
| Догађај2 = 
| Датум_догађај2 = 
| Догађај3 = 
| Датум_догађај3 = 
| Догађај4 = 
| Датум_догађај4 = 
| Догађај5 = 
| Датум_догађај5 = 
| Догађај6 = 
| Датум_догађај6 = 
| Догађај7 = 
| Датум_догађај7 = 
| Приступ у ЕУ датум = 
| Површина = 
| Површина поредак = 
| Површина поредак напомена = 
| Воде = 
| Година пописа = 1991
| Становништво = 293.047.571
| Становништво поредак = 
| Становништво поредак напомена = 
| Година пописа2 = 
| Становништво2 = 
| Густина становништва = 13,1
| Густина поредак = 
| Густина поредак напомена = 
| БДП година = 
| БДП = 
| БДП поредак = 
| БДП поредак напомена = 
| БДП по глави становника = 
| БДП поредак по глави становника = 
| БДП поредак по глави становника напомена = 
| HDI година = 
| HDI = 
| HDI поредак = 
| HDI поредак напомена = 
| HDI категорија = 
| Валута = [[Совјетска рубља]]
| Код валуте = SUR
| Код валуте напомена = 
| Стоти део валуте = 
| Стоти део валуте напомена = 
| Временска зона = 
| Домен = [[.su]]<sup> [н. 1]</sup>
| Домен напомена = 
| Позивни број = 7
| Застава_Претходник1 = Flag RSFSR 1918.svg
| Претходник1 = [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руска СФСР]]
| Застава_Следбеник1 =Flag of the CIS.svg
| Следбеник1 =[[Заједница независних држава]]
| Застава_Претходник2 = Flag of Transcaucasian SFSR.svg
| Претходник2 = {{nowrap|[[Закавкаска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Закавкаска СФСР]]}}
| Застава_Следбеник2 = Flag of Azerbaijan.svg
| Следбеник2 = [[Азербејџан]]
| Застава_Претходник3 = Flag of the Ukrainian SSR (1923-1927).svg
| Претходник3 = [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинска ССР]]
| Застава_Следбеник3 = Flag of Belarus (1991-1995).svg
| Следбеник3 = [[Белорусија]]
| Застава_Претходник4 = Flag of the Byelorussian SSR (1919).svg
| Претходник4 = [[Белоруска Совјетска Социјалистичка Република|Белоруска ССР]]
| Застава_Следбеник4 = Flag of Estonia.svg
| Следбеник4 = [[Естонија]]
| Застава_Претходник5 = 
| Претходник5 = 
| Застава_Следбеник5 = Flag of Georgia (1990-2004).svg
| Следбеник5 = [[Грузија]]
| Застава_Претходник6 = 
| Претходник6 = 
| Застава_Следбеник6 = Flag of Kazakh SSR.svg
| Следбеник6 = [[Казахстан]]
| Застава_Претходник7 = 
| Претходник7 = 
| Застава_Следбеник7 = Flag of Kyrgyzstan (1991-1992).svg
| Следбеник7 = [[Киргистан]]
| Застава_Претходник8 = 
| Претходник8 = 
| Застава_Следбеник8 = Flag of Latvia.svg
| Следбеник8 = [[Летонија]]
| Застава_Претходник9 = 
| Претходник9 = 
| Застава_Следбеник9 = Flag of Lithuania 1989-2004.svg
| Следбеник9 = [[Литванија]]
| Застава_Претходник10 = 
| Претходник10 = 
| Застава_Следбеник10 = Flag of Moldova.svg
| Следбеник10 = [[Молдавија]]
| Застава_Претходник11 = 
| Претходник11 = 
| Застава_Следбеник11 = Flag of Russia 1991-1993.svg
| Следбеник11 = [[Русија]]
| Застава_Претходник12 = 
| Претходник12 = 
| Застава_Следбеник12 = Flag of Tajikistan (1991–1992, variant).svg
| Следбеник12 = [[Таџикистан]]
| Застава_Претходник13 = 
| Претходник13 = 
| Застава_Следбеник13 = Flag of Turkmen SSR.svg
| Следбеник13 = [[Туркменистан]]
| Застава_Претходник14 = 
| Претходник14 = 
| Застава_Следбеник14 = Flag of Ukraine.svg
| Следбеник14 = [[Украјина]]
| Застава_Претходник15 = 
| Претходник15 = 
| Застава_Следбеник15 = Flag of Uzbekistan.svg
| Следбеник15 = [[Узбекистан]]
| Застава_Следбеник16 = Flag of Armenia.svg
| Следбеник16 = [[Јерменија]]
| Следбеник16 =
| Специфичност = 
| Специфичност резултат = 
| Специфичност1 = 
| Специфичност резултат1 = 
| Специфичност2 = 
| Специфичност резултат2 = 
| Специфичност3 = 
| Специфичност резултат3 = 
| Специфичност4 = 
| Специфичност резултат4 = 
| Специфичност5 = 
| Специфичност резултат5 = 
| Напомене = <sup> [н. 1]</sup> додељен [[19. септембар|19. септембра]] [[1990]]. и постоји до дан-данас
| Портал = 
}}
'''Совјетски Савез''' ({{јез-рус|Сове́тский Сою́з}}), званично '''Савез Совјетских Социјалистичких Република''' ([[Скраћеница|скраћ.]] '''СССР'''; {{јез-рус|Сою́з Сове́тских Социалисти́ческих Респу́блик}}{{напомена|име=други језици|Званични називи на другим језицима: {{lang-az|Sovet Sosialist Respublikaları İttifaqı}}, {{lang-hy|Խորհրդային Սոցիալիստական Հանրապետությունների Միություն}}, {{lang-be|Саюз Савецкіх Сацыялістычных Рэспублік}}, {{lang-ka|საბჭოთა სოციალისტური რესპუბლიკების კავშირი}}, {{lang-kk|Кеңестік Социалистік Республикалар Одағы}}, {{lang-ky|Кеңештик Социалисттик Республикалар Бирлиги}}, {{lang-lv|Padomju Sociālistisko Republiku Savienība}}, {{lang-lt|Sovietų Socialistinių Respublikų Sąjunga}}, {{lang-mo|Униунеа Републичилор Советикэ Сочиалистэ}}, {{lang-tg|Иттиҳоди Ҷумҳуриҳои Шуравии Сосиалистӣ}}, {{lang-tk|Sowet Sosialistik Respublikalarynyň bileleşigi}}, {{lang-uz|Sovet Sotsialistik Respublikalari Ittifoqi}}, {{lang-uk|Союз Радянських Соціалістичних Республік}}, {{lang-et|Nõukogude Sotsialistlike Vabariikide Liit}}}}), била је држава на великом делу севера региона [[Евроазија|Евроазије]] која је постојала од 1922, до [[Распад Совјетског Савеза|распада]], 1991. Формирање Совјетског Савеза је била кулминација [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]]. То је била прва [[социјалистичка држава]] на свету, са политичком организацијом коју је дефинисала [[Комунистичка партија Совјетског Савеза]]. Територија Совјетског Савеза је варирала, а у најскоријим временима је приближно одговарала територији позне [[Руска Империја|Руске Империје]], уз значајне изузетке [[Пољска|Пољске]] и [[Финска|Финске]].

У [[Уједињене нације|Уједињеним нацијама]] је СССР укупно имао три места, с обзиром да су поред самог Совјетског Савеза место у УН имали и [[Белоруска ССР]] и [[Украјинска ССР]]. Све три државе спадају у земље осниваче Уједињених нација, иако су Украјинска и Белоруска ССР биле саставни део Совјетског Савеза.<ref>{{cite web |url=http://www.un.org/depts/dhl/unms/founders.shtml |archive-url=https://web.archive.org/web/20100912172739/http://www.un.org/depts/dhl/unms/founders.shtml |title=UN member states on the record |author=<!--Not stated--> |archive-date=12. септембар 2010. |website=un.org |publisher=[[Уједињене нације]] |access-date=7. мај 2021.}}</ref>

== Историја ==
{{главни чланак|Историја Совјетског Савеза}}{{такође погледајте|Руска Империја|Руска револуција 1905.}}
[[Датотека:Repin 17October.jpg|мини|лево|''[[Руска револуција 1905.|17. октобар 1905]]'', слика [[Иља Рјепин|Иље Рјепина]]]]
Совјетски Савез је дошао на место [[Руска Империја|Руске Империје]], чији је последњи монарх, [[Император сверуски|император]] [[Николај II Александрович|Николај II]] владао до [[1917]].

Модерне револуционарне активности у Русији су започеле устанком [[Декабристи|декабриста]] [[1825]]. године; мада је [[кметство]] укинуто [[1861]], то је учињено под условима који су били неповољни за сељаке, што је охрабрило револуционаре. Након [[Руска револуција 1905.|револуције 1905]]. године основан је парламент, [[Државна дума Руске Империје|државна дума]] ([[1906]]), али је цар наставио да се одупире преласку са апсолутистичке на уставну монархију. Политички и социјални немири су настављени, а током [[Први светски рат|Првог светског рата]] су погоршани, услед војних пораза и несташице хране.

=== Револуције и грађански рат ===
{{посебан чланак|Фебруарска револуција|Октобарска револуција|Руски грађански рат}}
Спонтани народни устанак у [[Санкт Петербург|Петрограду]], као одговор на ратно распадање руског благостања и морала, кулминирао је обарањем царске владе у марту 1917. (''види'' [[Фебруарска револуција]]). Аутократија је замењена [[Привремена влада (Русија)|привременом владом]], чије вође су намеравале да успоставе демократију у Русији и да наставе да учествују у савезничким ратним напорима. У исто време су се у земљи раширили раднички савети (совјети), како би осигурали права радничке партије. Радикални Бољшевици, под вођством [[Владимир Лењин|Владимира Лењина]], залагали су се за социјалистичку револуцију у совјетима и на улицама. Они су преузели власт у привременој влади новембра 1917. (''види'' [[Октобарска револуција]]). Тек после дугог и крвавог [[Руски грађански рат|Руског грађанског рата]] (1918—1921), који се састојао и у борби владиних снага и страних трупа у разним деловима Русије, осигуран је нови комунистички режим.

==== Пољско-совјетски рат ====
[[Датотека:Rzeczpospolita 1938.svg|мини|Границе [[Ришки мировни споразум|мира у Риги]] (1921)]]
{{главни чланак|Пољско-совјетски рат}}{{такође погледајте|Ришки мировни споразум}}
[[Ришки мировни споразум|Миром у Риги]], почетком 1921, подељена је спорна територија у Белорусији и Украјини између Пољске и Совјетске Русије.

=== Савез Совјетских Социјалистичких Република ===
Совјетски Савез је основан у децембру 1922. као унија [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|руске]], [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|украјинске]], [[Белоруска Совјетска Социјалистичка Република|белоруске]] и [[Закавкаска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|закавкаске]] совјетске републике, на чијем челу су биле [[Бољшевици|бољшевичке]] партије.

Од својих првих година, влада Совјетског Савеза је била базирана на једнопартијској власти комуниста, како су Бољшевици себе називали од [[март]]а [[1918]]. После необичне економске политике ратног комунизма за време грађанског рата, када је совјетска влада дозволила да одређена приватна економска активност коегзистира са национализованом индустријом током 1920-их и потпуно одузимање хране на селу је замењено порезом у храни. Дебата о будућности привреде је пружила подлогу совјетским лидерима за борбу око власти након Лењинове смрти [[1924]]. Постепеним консолидовањем свог утицаја и изоловањем ривала унутар партије, посебно Лењиновог очигледнијег наследника [[Лав Троцки|Лава Троцког]], [[Јосиф Стаљин]] је постао самостални вођа Совјетског Савеза крајем 1920-их.

[[Датотека:Stalin Image.jpg|200п|мини|лево|[[Јосиф Стаљин|Стаљин]]]]
Стаљин је 1928. представио први [[петогодишњи план]] за изградњу социјалистичке привреде. У индустрији је држава преузела контролу над свим постојећим предузећима и започела интензиван програм индустријализације; у пољопривреди је држава присвојила имовину сељака да би успоставила колективне фарме (''види'' [[Колективизација у Совјетском Савезу]]). Совјетски Савез је постао велика индустријска сила; али је имплементација плана раширила беду у неким сегментима становништва. Колективизација се суочила са отпором [[кулак]]а, што је резултовало огорченом борбом многих сељака против власти, глађу ([[Совјетска глад 1930–1933]]) и можда и милионима жртава (највише процене 14,5 милиона), посебно у [[Украјина|Украјини]]. Социјални преврати су настављени и средином 1930-их, кад је Стаљин започео чистку у партији (''види'' [[Велика чистка|Велике чистке]]); из овог процеса је израсла кампања терора која је довела до егзекуције (највише процене 1 милион), затварања и протеривања (највише процене 9,5 милиона) људи (''види'' [[Гулаг]]). Ипак, упркос овим немирима, Совјетски Савез се развио у моћну индустријску привреду у годинама пре [[Други светски рат|Другог светског рата]].

==== Други светски рат ====
===== Споразум Рибентроп—Молотов =====
[[Датотека:MolotovRibbentropStalin.jpg|мини|175п|[[Вјачеслав Молотов|Молотов]] потписује [[споразум Рибентроп—Молотов|споразум]], иза њега је [[Јоахим фон Рибентроп|Рибентроп]]]]
{{главни чланак|Споразум Рибентроп—Молотов}}

Мада је Стаљин покушао се удружи са [[Нацистичка Њемачка|Немачком]] закључујући [[Споразум Рибентроп—Молотов]] (1939—1941). Немачка је извршила инвазију на Совјетски Савез.

<gallery>
Second world war europe 1939 map de.png|[[Европа]] [[Други светски рат|Другог светског рата]] (1939)
Second world war europe 1940 map de.png|Европа Другог светског рата (1940)
Second world war europe 1941 map de.png|Европа Другог светског рата (1941)
</gallery>

===== Велики отаџбински рат =====
[[Датотека:Yalta summit 1945 with Churchill, Roosevelt, Stalin tight crop.jpg|десно|мини|175п|[[Винстон Черчил|Черчил]], [[Френклин Делано Рузвелт|Рузвелт]] и [[Јосиф Стаљин|Стаљин]], [[Кримска конференција|Конференција у Јалти]]]]

{{главни чланак|Велики отаџбински рат}}{{такође погледајте|Источни фронт у Другом светском рату|Дан победе}}
[[Црвена армија]] је зауставила [[Нацистичка Њемачка|нацистичку]] офанзиву у [[Битка за Стаљинград|Стаљинградској бици]] ([[1943]]), те кренула у контраофанзиву кроз [[источна Европа|источну Европу]] до [[Берлин]]а, натеравши Немачку да се преда [[1945]]. (''види'' [[Источни фронт (Други светски рат)]]). Иако је опустошен у рату, Совјетски Савез је из рата изашао као призната велика сила.

<gallery>
Operation Barbarossa corrected border.png|[[Операција Барбароса|Инвазија Совјетског Савеза]] (1941)
Second world war europe 1941-1942 map de.png|[[Европа]] [[Други светски рат|Другог светског рата]] (1941—1942)
Second world war europe 1943-1945 map de.png|Европа Другог светског рата (1943—1945)
</gallery>

'''[[Дан победе]] над [[Фашизам|фашизмом]]''' је дан када је [[Нацистичка Њемачка|нацистичка Немачка]] потписала капитулацију у [[Други светски рат|Другом светском рату]].

Наиме 9. маја 1945. године совјетски маршал [[Георгиј Жуков|Жуков]] ратификовао је испред Савезника споразум о немачкој [[Капитулација Њемачке|капитулацији]], који је дан раније у име [[Нацистичка Њемачка|Трећег рајха]] потписао немачки [[Генерал-фелдмаршал|фелдмаршал]] [[Вилхелм Кајтел]].

Слави се [[9. мај]]а, иако је Други светски рат коначно завршен тек [[2. септембар|2. септембра]] неколико месеци касније безусловном капитулацијом царског [[Јапан]]а после трагичне употребе [[Атомска бомбардовања Хирошиме и Нагасакија|атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију]], те Совјетске [[совјетска инвазија Манџурије|операције Августовска олуја]], у кампањи против Јапана пред крај Другог светског рата.

===== Англо-совјетска инвазија на Иран =====
{{главни чланак|Англо-совјетска инвазија на Иран}}{{такође погледајте|Иранска криза 1946.}}
'''Иранска криза [[1946]].''' је настала услед одбијања Совјета да предају [[иран]]ске територије које је током [[Други светски рат|Другог светског рата]] [[Англо-совјетска инвазија на Иран|окупирала]] [[Црвена армија]]. Савезници су сумњали да би [[шах (титула)|шах]] Ирана, [[Реза Шах Пахлави]], могао да се сврста на страну [[силе Осовине|сила Осовине]], па су након нацистичке [[операција Барбароса|инвазије на СССР]] 1941, [[Уједињено Краљевство]] и Совјетски Савез [[Англо-совјетска инвазија на Иран|окупирали Иран]] како би спречили да се ово евентуално догоди. Шах је збачен са власти и послат у [[егзил]] на [[Маурицијус]], а његов син, [[Мохамед Реза Пахлави|Мухамед Реза Пахлави]] је постао нови краљ. Током остатка рата, Уједињено Краљевство и [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] су користиле територију Ирана као важну линију преко које су дотурали помоћу Совјетском Савезу за борбу против [[Нацистичка Њемачка|нацистичке Немачке]].

Иранска криза представља једну од првих епизода [[Хладни рат|Хладног рата]].

{{историја Русије}}

==== Хладни рат ====
{{главни чланак|Хладни рат}}{{такође погледајте|Хронологија Хладног рата}}
[[Датотека:Cold war europe military alliances map.png|200п|мини|лево|Подела [[Европа|Европе]] током [[Хладни рат|Хладног рата]]. Чланице [[НАТО]] пакта су приказане плавом, а [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]] црвеном бојом]]
[[Датотека:John F. Kennedy, Nikita Khruchchev 1961.jpg|200п|лево|мини|[[Џон Кенеди]] и [[Никита Хрушчов]] у [[Беч]]у (1961)]]
У кратком послератном периоду, Совјетски Савез је прво обновио, а онда проширио своју привреду, контролисану искључиво из [[Москва|Москве]]. Совјетски Савез је консолидовао свој утицај у источној Европи, пружао помоћ [[Комунистичка партија Кине|комунистима]] у [[Кина|Кини]] и тежио да прошири свој утицај свуда у свету. Овако активна спољна политика је била један од разлога што су ратни савезници Совјетског Савеза ([[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Уједињено Краљевство]]) постали његови непријатељи (''види'' [[Хладни рат]]). Совјетски Савез [[29. август]]а [[1949]]. је тестирао своју [[РДС-1|прву]] [[Нуклеарно оружје|атомску бомбу]], тест је успео и СССР је постао друга светска [[нуклеарна сила]].

У недостатку прихватљивог наследника, Стаљинови најближи сарадници су изгласали да ће владати Совјетским Савезом заједно, мада се борба за власт одржавала иза фасаде колективног вођства. Никита Хрушчов, који је победио у борби за власт до средине 1950-их је одбацио Стаљинове мере терора и донекле олабавио репресивну контролу над партијом и народом (''види'' [[Дестаљинизација]]). Такође је дошло до промене курса у спољној политици, уз отопљавање односа са [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и западом. Ипак, Хрушчовљеве реформе у пољопривреди и администрацији су уопште узев биле непродуктивне.

Октобра [[1962]]. амерички шпијунски авион открио је један [[балистичка ракета|балистички пројектил]] на лансирном месту на Куби. [[Џон Кенеди]] је одмах захтевао да се ракете уклоне и наредио поморску блокаду Кубе. У време [[Кубанска ракетна криза|Кубанске ракетне кризе]] америчка предност у стратешком оружју била је 17:1 и војске СССР и САД биле су у стању приправности, па је тако свет током два дана 1962. године живео на ивици [[нуклеарни рат|нуклеарног рата]]. Потом је Хрушчов повукао пројектиле са Кубе, а заузврат добио обећање од САД да ће повући своје пројектиле из [[Турска|Турске]] и да никада неће напасти Кубу.

Колеге у руководству Совјетског Савеза су смениле Хрушчова [[1964]]. Након смене Хрушчова је уследио још један период колективног руковођења, који је трајао док се [[Леонид Брежњев]] није устоличио као доминантна фигура у Совјетском Савезу почетком 1970-их. Брежњев је председавао у периоду „примирја” у Хладном рату са западом, док је у исто време градио совјетску војну силу; ово наоружавање је допринело прекиду „примирја” у касним 1970-им. Још један фактор је била [[Совјетски рат у Авганистану|Совјетска инвазија Авганистана]] у децембру [[1979]].

===== Совјетско-авганистански рат =====
{{главни чланак|Совјетско-авганистански рат}}

'''Совјетски рат у Авганистану''' ([[27. децембар]] 1979 — [[15. фебруар]] [[1989]]) деветогодишњи је рат СССР против антисовјетских трупа које су се бориле против марксистичке владе у [[Демократска Република Авганистан|Авганистану]]. Совјети су подржавали владу док су устаници добијали помоћ од разних земаља: [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Пакистан]]а и [[Кина|Кине]].

Два развоја догађаја су доминирала у деценији која је следила: све очигледнији распад економских и политичких структура Совјетског Савеза, као и неуспели реформски покушаји заустављања ових процеса. Након брзих измена на власти [[Јуриј Андропов|Јурија Андропова]] и [[Константин Черњенко|Константина Черненка]], личности са дубоко укорењеном Брежњевском традицијом, енергични [[Михаил Горбачов]] је начинио значајне промене у привреди и руководству партије.

===== Гласност и перестројка =====
{{главни чланак|Гласност|Перестројка}}
[[Гласност]] је била политика [[Михаил Горбачов|Михаила Горбачова]] која је почела да се уводи [[1985]]. године. Горбачовљев циљ у спровођењу реформе »гласност« је био да изврши притисак на конзервативце унутар Партије, који су се противили његовој политици економске реконструкције, тј. перестројки.

Његова политика, [[перестројка]] је покушала да промени досадашњу политику централног управљања, али Горбачов није успео да исправи кључне мане совјетског система; до 1991, када је [[Августовски пуч|завера]] тврдолинијаша у влади открила слабост Горбачовљеве политичке позиције, крај Совјетског Савеза је био на видику.

===== Дезинтеграција =====
{{посебан чланак|Синатрина доктрина|Револуције 1989.|Уједињење Немачке 1990.|Августовски пуч}}

==== Распад ====
[[Датотека:PostSoviet Regions Map.png|275п|мини|десно|Типично груписање [[Постсовјетске државе|постсовјетских држава]]:

{{legenda|#f2553e|[[Русија]]}}
{{legenda|#688856|[[Средња Азија]]}}
{{legenda|#ffc600|[[Источна Европа]]/Западни [[Заједница независних држава|ЗНД]]}}
{{legenda|#0065c8|[[Балтичке државе]]}}
{{legenda|#f18cbf|[[Закавказје]]}}]]
{{главни чланак|Распад Совјетског Савеза}}{{такође погледајте|Постсовјетске државе|Заједница независних држава}}
Дана [[25. децембар|25. децембра]] 1991, Горбачов је дао оставку на место председника Совјетског Савеза и предао дужност [[Борис Јељцин|Борису Јељцину]]. Наредног дана се Совјетски Савез званично распао и до краја године су све званичне совјетске институције престале са радом.

== Совјетске социјалистичке републике ==
[[Датотека:Soviet Union Administrative Divisions 1989.jpg|275п|мини|Административна карта Совјетског Савеза 1989. године]]
{{главни чланак|Совјетске социјалистичке републике}}
{| class="wikitable"
|-
! Совјетске републике
! Независне државе
|-
|[[Азербејџанска Совјетска Социјалистичка Република|Азербејџанска ССР]]
|[[Азербејџан]], ''[[Нагорно-Карабах (република)|Нагорно-Карабах]]''
|-
|[[Белоруска Совјетска Социјалистичка Република|Белоруска ССР]]
|[[Белорусија]]
|-
|[[Грузијска Совјетска Социјалистичка Република|Грузијска ССР]]
|[[Грузија]], ''[[Абхазија]], [[Јужна Осетија]]''
|-
|[[Естонска Совјетска Социјалистичка Република|Естонска ССР]]
|[[Естонија]]
|-
|[[Јерменска Совјетска Социјалистичка Република|Јерменска ССР]]
|[[Јерменија]]
|-
|[[Казашка Совјетска Социјалистичка Република|Казашка ССР]]
|[[Казахстан]]
|-
|[[Киргиска Совјетска Социјалистичка Република|Киргиска ССР]]
|[[Киргистан]]
|-
|[[Летонска Совјетска Социјалистичка Република|Летонска ССР]]
|[[Летонија]]
|-
|[[Литванска Совјетска Социјалистичка Република|Литванска ССР]]
|[[Литванија]]
|-
|[[Молдавска Совјетска Социјалистичка Република|Молдавска ССР]]
|[[Молдавија]], ''[[Придњестровље]]''
|-
|[[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руска СФСР]]
|[[Русија]]
|-
|[[Таџичка Совјетска Социјалистичка Република|Таџичка ССР]]
|[[Таџикистан]]
|-
|[[Туркменска Совјетска Социјалистичка Република|Туркменска ССР]]
|[[Туркменистан]]
|-
|[[Узбечка Совјетска Социјалистичка Република|Узбечка ССР]]
|[[Узбекистан]]
|-
|[[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинска ССР]]
|[[Украјина]]
|}

== Друштво и култура ==
{{главни чланак|Култура Совјетског Савеза}}

Култура Совјетског Савеза прошла је кроз неколико фаза током 70 година постојања државе. Током првих једанаест година након Октобарске револуције (1918—1929), постојала је релативна слобода и уметници су експериментисали са неколико различитих стилова у потрази за препознатљивим стил совјетске уметности. Лењин је желео да уметност буде доступна руском народу. С друге стране, стотине интелектуалаца, писаца, уметника било је протерано или су погубљени, а њихов рад забрањен, на пример [[Николај Гумилев]] (погубљен због завере против бољшевичке власти) и [[Јевгениј Замјатин]] (забрањен му рад).<ref>'On the other hand…' See the index of ''Stalin and His Hangmen'' by Donald Rayfield, 2004, Random House</ref>

Влада је подстицала различите трендове. У уметности и књижевности, бројне школе, неки традиционалне, а други радикално експерименталне, јако су се развиле. Комунистички писци [[Максим Горки]] и [[Владимир Мајаковски]] су били активни у том периоду. Филм, као средство за утицај на углавном неписмено друштво, потицан је од државе; много најбољих дела режисера [[Сергеј Ајзенштајн|Сергеја Ејзенштајна]] датира из тог периода.

Касније, за време Стаљинове владавине, совјетску културу је карактерисао успон и доминација [[Социјалистички реализам|социјалистичког реализма]], наметнутог од стране владе, а сви остали трендови бити су потиснути, са ретким изузецима, на пример радови [[Михаил Булгаков|Михаила Булгакова]].

Након Хрушчовљеве политике отапања касних 1950-их и раних 1960-их, цензура је смањена. Током овог времена, совјетску културу карактерисао је конформистички јавни живот и интензиван фокус на личном животу. Већа експериментисања у уметничким формама поново су била дозвољена, са резултатом развоја софистициранијег и више критичког рада. Влада је попустила и свој нагласак на социјалистичком реализму; тако се на пример многи протагонисти романа Јурија Трифонова баве проблемима свакодневног живота, а не са изградњом социјализма. Дисидентска књижевност, позната као [[самиздат]], развила се током овог касног периода. У архитектури, у Хрушчовљево доба се углавном фокусирало на функционални дизајн, за разлику од веома кичастог стила Стаљинове епохе.

У другој половини 1980-их, Горбачовљева политика [[Перестројка|перестројке]] и [[гласност]]и значајно су омогућиле слободу изражавања у медијима и штампи.<ref>„Gorbachev, Mikhail.” Encyclopædia Britannica. 2007. Encyclopædia Britannica Online. 2 October 2007 &lt;http://www.britannica.com/eb/article-9037405&gt {{Wayback|url=http://www.britannica.com/eb/article-9037405%26gt |date=20240220144006 }};. "Under his new policy of glasnost („openness”), a major cultural thaw took place: freedoms of expression and of information were significantly expanded; the press and broadcasting were allowed unprecedented candour in their reportage and criticism; and the country's legacy of Stalinist totalitarian rule was eventually completely repudiated by the government."</ref>

Култура овог периода дала је нека од најеминентнијих имена руске уметности и науке, као што су:
* писци: Максим Горки, Владимир Мајаковски, [[Михаил Шолохов]] и [[Александар Солжењицин]]
* музичари: [[Виктор Цој]]
* научници: [[Константин Циолковски]], [[Сергеј Корољов]] и [[Лав Ландау]]

=== Свемирска трка ===
{{главни чланак|Свемирска трка}}{{такође погледајте|Совјетски свемирски програм}}
<gallery>
Sputnik asm.jpg|[[Спутњик]] је био први [[вештачки сателит]] лансиран у орбиту, [[4. октобар|4. октобра]] [[1957]]. године у част годишњице [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]]
Posta Romana - 1959 - Laika 120 B.jpg|[[Лајка]] је био први од совјетских паса послатих у свемир, први живи сисар послат у Земљину орбиту и прва орбитална жртва<br />([[3. новембар]] 1957)
Gagarin in Sweden.jpg|[[Јуриј Гагарин]] је први човек у свемиру<br />([[12. април]] [[1961]])
RIAN archive 612748 Valentina Tereshkova.jpg|[[Валентина Терешкова]] је руска [[космонаут]]киња, прва [[жена]] у [[свемир]]у<br />([[16. јун]] [[1963]])
</gallery>

== Привреда ==
{{главни чланак|Привреда Совјетског Савеза}}
[[Датотека:Old roubles.JPG|мини|175п|[[Совјетска рубља|Совјетске рубље]]]]
=== Нова економска политика ===
{{главни чланак|Нова економска политика}}
'''Нова економска политика''' ([[акроним]]: ''НЕП''; {{јез-рус|Новая экономическая политика}}) био је један период у историји Совјетског Савеза између [[1921]]. и 1928. године у ком је нова совјетска власт допустила обнову неких елемената капиталистичке привреде у земљи с циљем побољшања економских прилика.

Прави узрок према том заокрету била је политика [[Ратни комунизам|ратног комунизма]], на снази од [[1918]]. до 1921, која је довела националну економију до колапса. Све отвореније побуне и демонстрације против такве политике и окретање симпатија које су сељаци испочетка имали за њих навела је руководиоце [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|комунистичке партије]] и њиховог вођу [[Владимир Лењин|Лењина]], о потреби стратешког одустајања од даљњих радикалних реформи и реконструкцију неких старијих облика привреде у циљу одржавања на власти.

=== Колективизација ===
{{главни чланак|Колективизација}}
Колективизацији у Совјетском Савезу под Стаљином спроведена између 1928 и 1940. Циљ ове политике био је да учврсти индивидуалну земљишта и радне снаге у колективне фарме: углавном [[колхоз]]и и [[совхоз]]и.

=== Саобраћај и везе ===
{{главни чланак|Саобраћај и везе Совјетског Савеза}}
[[Датотека:Aeroflot.svg|мини|175п|[[Аерофлот]]]]
[[Аерофлот]] национална авио-компанија Совјетског Савеза је била највећа авио-компанија на свету.

[[Тупољев Ту-144]] је био први суперсонични [[путнички авион]] на свету.

[[Лада (произвођач аутомобила)|Лада]], или у [[Русија|Русији]] познатија под именом ВАЗ (-{Волшки Аутомобилски Завод}-), најпознатија је руска фабрика аутомобила и такође фабрика са највећом производњом аутомобила у Русији.

=== Енергетски сектор ===
Енергетска политика Совјетског Савеза је важна карактеристика совјетског планирања од [[Владимир Лењин|Владимира Лењина]]. СССР је практично [[Енергија|енергетски]] независна држава, развој енергетског сектора отпочели са [[Јосиф Стаљин|Стаљинском]] [[Аутаркија|аутаркији]] политиком. Током 70 година постојања земље, примарни начин обезбеђивања економског раста били су засновани на великим улазима природних ресурса. Али од 1960-их овај метод је мање ефикасан. За разлику од других народа који су делили исто искуство, технолошке иновације нису биле довољно јаке да замене енергетски сектор на значају.

==== Чернобиљска катастрофа ====
{{главни чланак|Чернобиљска катастрофа}}
Чернобиљска катастрофа је [[нуклеарна несрећа]] која се догодила 26. априла 1986. у нуклеарној електрани у близини града [[Чернобиљ]] у [[Украјина|Украјини]]. Сматра се да је то највећа [[екологија|еколошка]] катастрофа у историји [[нуклеарна енергија|нуклеарне енергије]].

=== Савет за узајамну економску помоћ ===
[[Датотека:Comecon 30th anniversary. USSR stamp. 1979.jpg|десно|150п|мини|[[Савет за узајамну економску помоћ]]]]
{{главни чланак|Савет за узајамну економску помоћ}}
[[Савет за узајамну економску помоћ]] (руски: Совет экономической взаимопомощи, СЭВ, српска скраћеница СЕВ), 1949—1991, била је економска организација под вођством Совјетског Савеза који чине земље из [[Источни блок|Источног блока]] заједно са бројним [[Социјалистичка држава|социјалистичким земљама]] у другим деловима света. СЕВ је одговор Источног блока на формирање [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за европску економску сарадњу]] у Западној Европи.

=== Период стагнације ===
После одређеног експериментисања са економским реформама средином 1960-их, совјетско руководство се вратило старим методама економске политике. Индустрија је показивала спор, али стабилан раст током 1970-их, док је пољопривредни развој наставио да заостаје. Као супротност револуционарном духу који је пратио рађање Совјетског Савеза, преовлађујуће расположење совјетског руководства у време смрти Брежњева, [[1982]]. је била [[аверзија]] према променама.

==== Перестројка ====
[[Перестројка|Перестројку]] је увео [[Михаил Горбачов]] и она је представљала [[реформа|реформу]] која је требало да подигне совјетску [[привреда|привреду]], која је већ од почетка осамдесетих година почела да [[стагнација|стагнира]]. План је био да се промени неефикасна [[командована привреда]] и да се уведе децентрализована, [[тржишно оријентисана привреда]].

== Црвена армија ==
[[Датотека:Stamp of USSR 1307.jpg|лево|150п|мини|Морнар Совјетског Савеза, марка (1948)]]
{{главни чланак|Црвена армија}}
'''Црвена армија''' ({{Јез-ру|Красная Армия}}) скраћено је име за ''Црвену армију радника и сељака'' ({{Јез-ру|Рабоче-Крестьянская Красная Армия}}), оружану снагу коју су створили [[бољшевици]] током [[Руски грађански рат|Руског грађанског рата]] 1918. Ова организација је постала војска Совјетског Савеза након његовог оснивања 1922. Црвена боја у имену се односи на боју [[крв]]и коју је пролила [[радничка класа]] у својој борби против [[капитализам|капитализма]]. Иако је Црвена армија 1946. променила име у ''Совјетска армија'', људи су и даље користили термин „Црвена армија” и касније, током [[Хладни рат|Хладног рата]].

=== Трка у наоружању ===
[[Датотека:The Soviet Union 1969 CPA 3826 stamp (MiG Jet and First MiG Fighter Aaircraft. MiG Emblem).jpg|десно|200п|мини|[[МиГ-23]]]]
{{Главни чланак|Трка у наоружању}}
Трајала је до почетка ’70-их година када је амерички председник [[Ричард Никсон]] започео политику детанта (попуштање у напетости) у односима са СССР. Први споразум о ограничењу нуклеарног наоружања потписали су Никсон и совјетски вођа [[Леонид Брежњев]] [[26. мај]]а [[1972]]. године у [[Москва|Москви]]. Други споразум о ограничењу наоружања представљао је завршетак друге рунде споразума и преговора (1972—1979). Потписан је у [[Беч]]у [[18. јун]]а 1979. године од стране [[Леонид Брежњев|Леонида Брежњева]] и председника САД, [[Џими Картер|Џимија Картера]]. Шест месеци после потписивања СССР је напао [[Авганистан]] и зато споразум никад није био прихваћен од стране [[Сенат Сједињених Америчких Држава|америчког Сената]]. Услови споразума су били само испоштовани.

=== Тајне службе ===
{{Главни чланак|Чека|НКВД|Комитет државне безбедности СССР}}
[[Датотека:RIAN archive 142949 Lubyanka Square in Moscow.jpg|мини|десно|200п|Зграда [[Лубјанка (зграда)|Лубјанка]] и споменик Феликсу Ђержинском на тргу Лубјанка]]
[[Феликс Дзержински|Феликс Ђержински]] био је [[комунизам|комунистички]] револуционар, учесник [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] и први директор совјетске тајне полиције [[Чека]]. Чрезвичајнаја комисија или скраћено Чека ({{јез-рус|Всероссийская чрезвычайная комиссия по борьбе с контрреволюцией и саботажем}}), била је прва совјетска тајна служба, из које су се развиле будуће. Њен примарни задатак била је борба против саботажа и [[Контрареволуција|контрареволуционарних]] снага у новоформираној [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|РСФСР]]. Мада су совјетски органи безбедности често током своје историје мењали имена, осим Чеке, која је 1922. године реорганизована, најпознатије су још [[НКВД]] ({{јез-рус|Народный комиссариат внутренних дел}}) и [[Комитет државне безбедности СССР|КГБ]] ({{јез-рус|Комите́т госуда́рственной безопа́сности CCCP}}). Народни комесаријат унутрашњих послова, скраћено НКВД, свој најпродуктивнији период забележио је у време Стаљинове политике познате као [[Велика чистка]], под руководством [[Генрих Јагода|Генриха Јагоде]] и [[Николај Јежов|Николаја Јежова]]. У време након Другог светског рата, дошло је до фузионисања органа државне безбедности и унутрашњих послова, да би [[13. март]]а [[1954]]. године, својим оснивањем, Комитет државне безбедности (КГБ) преузео послове из области унутрашње и спољне безбедности, насупрот Министарству унутрашњих послова (МВД), које је имало фокус на унутрашњој безбедности. Расформиран је 1991. године, а наследила га је актуелна служба безбедности [[Русија|Руске Федерације]], [[Федерална служба безбједности|Федерална служба безбедности]] (ФСБ).<ref>[http://shieldandsword.mozohin.ru/GB.htm Органы госбезопасности СССР], Приступљено 19. јун 2020.</ref>

<gallery>
GPU 5th anniversary emblem.png|Амблем Чеке
Emblema NKVD.svg|Амблем НКВД
Emblema KGB.svg|Амблем КГБ
</gallery>

=== Нуклеарно оружје ===
{{Главни чланак|РДС-1|Нуклеарно оружје|Нуклеарна сила|Осигурано узајамно уништење|Цар бомба}}

== Политика ==
{{главни чланак|Политика Совјетског Савеза}}
[[Датотека:КПСС.svg|десно|200п|мини|[[Комунистичка партија Совјетског Савеза]], владајућа партија у Совјетском Савезу]]
Влада Совјетског Савеза је управљала привредом и друштвом земље. Она је спроводила одлуке које је доносила водећа политичка институција у земљи, [[Комунистичка партија Совјетског Савеза]] (КПСС).

У касним 1980-им, влада је имала многе карактеристике сличне западним, демократским политичким системима. На пример, устав је успостављао све органе владе и давао је грађанима серију политичких и грађанских права. Законодавно тело — [[Конгрес Народних Представника]] — и његова регуларна легислатура — [[Врховни совјет Совјетског Савеза|Врховни совјет]] —, представљали су начело народног суверенитета. Врховни совјет, који је имао изабраног председавајућег који је био шеф државе, надгледао је савет министара, који је деловао као извршна грана владе. Председавајући савета министара, чији избор је одобравала легислативна грана, деловао је као председник владе. Уставно базирана судска грана власти је укључивала судски систем, са врховним судом на врху, који је био одговоран за надгледање придржавања совјетског закона владиних тела. Према [[Совјетски устав из 1977.|Совјетском уставу из 1977]], влада је имала федералну структуру, допуштајући републикама одређени ауторитет над политиком спровођења и понуде учествовања националних мањина у процесу одлучивања о пословима од њиховог интереса.

У пракси, ипак, влада се доста разликовала од западњачких система. Током касних 1980-их, КПСС је обављала многе функције које су у другим земљама обављале владе. На пример, партија је одлучивала о алтернативама политике коју ће влада спроводити. Влада је само ратификовала одлуке партије, да би их учинила правно легитимним. КПСС је користила разне механизме да осигура да влада прати њену политику. Партија је користећи свој ауторитет постављала лојалне људе на руководеће позиције у влади, где су они пратили норме [[демократски централизам]]. Партијска тела су будно пратила поступке владиних министарстава, агенција и законодавних органа.

Састав совјетског устава се у многим деловима разликовао од типичних западних устава. Уопштено је описивао постојеће политичке односе, које је одређивала КПСС, а није прописивао идеалан сет политичких односа. Устав је био дугачак и детаљан и давао је техничке спецификације за појединачне органе владе. У устав су биле укључене политичке изјаве, попут спољнополитичких циљева, а давао је и теоријску дефиницију држава у идеолошком оквиру марксизма и лењинизма. КПСС је могла да коренито измени устав или да га изнова напише, као што је чинила више пута.

Савет министара је деловао као извршно тело владе. Његове најзначајније дужности су биле у управљању привредом. Савет је био под контролом КПСС, а председавајући — [[Премијер Совјетског Савеза]]—је увек био члан [[Политбиро централног комитета КПСС|политбироа]]. Савет, који је 1989. бројао преко 100 чланова, био је превелик и сувише незграпан да би деловао као јединствено извршно тело. Савет [[Председништво врховног совјета|Председништва врховног совјета]], сачињен од водећих економских администратора и руковођен од стране председника, имао је доминантну улогу у савету министара.

Према уставу, по амандману из 1988, највише законодавно тело у Совјетском Савезу је био Конгрес Народних Представника, који је сазван први пут у мају 1989. Главни задаци конгреса су били избор Врховног совјета и избор председавајућег Врховног совјета, који је имао функцију шева државе. Теоретски, Конгрес Народних Представника и Врховни совјет имали су енормну законодавну моћ. Ипак, у пракси, конгрес се састао само пар пута током 1989, да би одобрио одлуке партије, савета министара и сопственог Врховног совјета. Врховни совјет, председништво врховног совјета, председавајући Врховног совјета и савет министара су имали значајан ауторитет у прописивању закона, декрета, резолуција и аката. Конгрес Народних Представника је имао ауторитет да ратификује ове одлуке.

Судство није било независно. Врховни суд је надгледао ниже судове и примењивао закон, како пише у уставу, или како га интерпретира Врховни совјет. Уставни надзорни комитет је надгледао уставност закона и аката. Совјетски Савез није имао супарничку судску процедуру. По совјетском закону, који је проистекао из римског закона, тужилац је радио заједно са судијом и адвокатом одбране како би осигурали да се у грађанским и кривичним парницама сазна истина, а нису постојали адвокати за и против оптуженог.

Совјетски Савез је био федерална држава, сачињена од петнаест република спојених у теоретски добровољној унији. Серија територијалних јединица је чинила републике. Републике су такође имале јурисдикције у сврху заштите интереса националних мањина. Републике су имале своје уставе, који су заједно са све-савезним уставом, пружали теоријску поделу моћи у Совјетском Савезу. Како год, 1989. године су КПСС и централна влада задржали сав значајан ауторитет, одређујући смернице које су извршавале републичке, покрајинске, обласне и окружне владе.

== Спољни односи ==
{{главни чланак|Спољни односи Совјетског Савеза}}
[[Датотека:Carter Brezhnev sign SALT II.jpg|мини|Председник САД, [[Џими Картер]] и генсек КПСС-а, [[Леонид Брежњев]], потписују [[Преговори о ограничењу стратешког наоружања|-{SALT II}- споразум]] [[18. јун]]а 1979. године у [[Беч]]у]]
На почетку Совјетски Савез није био дипломатски признат од стране већине земаља, али је до касних 1980-их имао званичне односе са већином земаља у свету. Совјетски Савез је такође прешао дугачак пут од [[аутсајдер]]а у међународним организацијама и преговорима, до једног од арбитара о судбини Европе након Другог светског рата. Био је чланица [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] од оснивања (1945) и једна од пет сталних чланица [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савет безбедности УН]] који је имао право да стави [[вето]] на било коју резолуцију СБ (''види'' [[Совјетски Савез и Уједињене нације]]).

СССР је постао једна од две светске суперсиле и на тој позицији је опстао четири деценије, одржавајући премоћ у Источној Европи (''види'' [[Варшавски пакт]]), војну снагу, помоћ земљама у развоју и научни развој, посебно у свемирској технологији и наоружању. Напори Совјетског Савеза да прошири свој утицај или контролу на многе државе и народе су резултовали формирањем социјалистичких држава широм света.

== Демографија ==
{{главни чланак|Демографија Совјетског Савеза}}
293.047.571 (процена, 1991)

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{извори}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=976 Рат и митови СССР-а („Вечерње новости”, фељтон, јул-август 2019)] {{Wayback|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=976 |date=20190820142343 }}
* [http://www.maps-world.ru/usssr.htm Карта СССР, границе, републике и територија СССР]

{{Варшавски пакт}}
{{Заједница независних држава}}
{{Социјалистичке државе}}
{{Подножје|Географија|Совјетски Савез}}

[[Категорија:Совјетски Савез| ]]
[[Категорија:Источни блок]]
[[Категорија:Варшавски пакт]]
[[Категорија:Бивше државе Европе]]
[[Категорија:Бивше државе Азије]]