Сохраб Сепехри
Сохраб Сепехри | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. октобар 1928. |
Место рођења | Кашан, Иран |
Датум смрти | 21. април 1980.51 год.) ( |
Место смрти | Техеран, Иран |
Националност | иранска |
Занимање | песник, сликар |
Књижевни рад | |
Језик стварања | персијски |
Најважнија дела |
|
Званични веб-сајт | |
модерна књижевност |
Сохраб Сепехри (перс. سهراب سپهری; 7. октобар 1928 — 21. април 1980) био је ирански песник и сликар. Рођен је у Кашану у Ирану. Сматра се једаним од пет најпознатијих иранских песника који су практиковали савремену поезију.[1] Други следбеници ове врсте поезије били су Нима Јушиџ, Ахмад Шамлу, Мехди Ахаван-Салес и Фороуг Фарохзад. Сепехри је такође био један од најранијих модерних сликара Ирана. Добро упућен у будизам, мистицизам и западне традиције, он је мешао западне концепте са источним, стварајући неку врсту поезије непревазиђене у историји персијске књижевности. За њега су нови облици вокације били нови начини да изрази своје мисли и осећања. Његова поезија преведена је на многе језике, укључујући енглески, француски, шпански, немачки, италијански, шведски, арапски, турски и руски. Салами је превео његове одабране песме на енглески језик 2003. године. Сепехри је умро у болници Парс у Техерану од леукемије. Његова поезија је пуна човечности и бриге за људске вредности. Волео је природу и често је то помињао.
Дела
[уреди | уреди извор]- Hasht Ketab (Осам књига) 1976.
- Смрт боје 1951.
- Живот снова 1953.
- Нама ништа, нама поглед (није издата све до 1977).
- Пљусак Сунца 1958.
- Источно од туге 1961.
- Садашња оаза (1965, превели су је Казим Али и Мохамад Џафар Махалати 2013. године
- Путник 1966.
- Зелени простор 1967.
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Љубавник је увек сам. Превод: Карим Емами. Техеран.
- Сохраб Сепехри и Рикардо Зиполи, „Док макови цветају: Песме и панораме“. Превод: Карим Емами, Техеран: Zarrin-o-Simin Books, 2005.
- Хамед Биди, „Где су ми ципеле? Док макови цветају“. 12. октобар 2006.
- Валијабди Мостафа. „Хичестан“. Техеран. Тиам, 2005.
- Карими-Хакак, Ахмад. „Hasht Ketab: Поглед професора Хакака на Сепехријеву естетску визију и значај“, Сједињене Америчке Државе: Ketabe Gooya, 2005.
- Сепехри, Парване, „Плава соба“. Техеран: Gooya, 2003.
- Сепехри, Паридохт, „Где год да сам, остави ме!“ Техеран: Peykan, 2005.
- Сајар, Пируз, „Слике и цртежи Сохраба Сепехрија“, Техеран: Soroush Press, 2002.
- Сепехри, Паридохт, „Сохраб, птица која емигрира.“ Техеран: Tahouri, 1996.
- Хамид Сиапуш. „Усамљено двориште: Сећање на Сохраба Сепехрија“. Техеран: Negah, 2003.
Сохраб Сепехријев животни ток
[уреди | уреди извор]- Рођен 1928. године у Кашану, Иран.
- Био је домаћин изложбе слика, Техеран, 1944. године.
- Објавио своју прву књигу поезије, коју је пратило још неколико књига исте године - 1951.
- Дипломирао је на ликовном универзитету са Б.А. дипломом у сликарству,Техеран - 1953.
- Преводио је јапанску поезију на персијски језик и објављивао је у књижевном часопису Сохан , 1955.
- Отпутовао је у Газвин и похађао Школу париске ликовне уметности у литографији 1957.
- Путовао је у Токио како би наставио студије у литографији и резбарењу дрвета 1960.
- На повратку у Иран из Јапана, посетио је Индију и упознао се са религијом будизма 1961.
- Објавио је три књиге у поезији 1960.
- Поново је отпутовао у Индију и посетио неколико градова и покрајина 1964.
- Путовао је у Пакистан и Авганистан 1964.
- Путовао је у Европу и посетио неколико земаља, међу којима су Немачка, Енглеска, Француска, Шпанија, Холандија, Италија и Аустрија 1966.
- Објавио је неколико дугих песама након што се вратио у Иран 1966.
- Био је домаћин изложбе слика у Техерану 1967.
- Објавио је још једну књигу поезије 1967. године.
- Путовао је у Грчку и Египат 1974.
- Објавио је своју последњу књигу под називом „Hasht Ketab“ (Осам књига), у којој је сабрао готово све своје објављене песме 1976.
- Разболео се од леукемије и отпутовао у Енглеску на лечење 1978.
- Нажалост, његов покушај да победи рак није му успео. Вратио се у Иран и умро у болници Парс у Техерану, у понедељак 21. априла 1980.
- Зов почетка
- Где су ми ципеле?
- Да ли то неко зове Сохраба?
- Познат је глас, као ваздух гранама дрвета.
- Моја мајка спава.
- И Манучехр и Парване, а можда и читав град.
- Хордадска ноћ свира тужаљке у секундама времена.
- Хладан поветарац са ивица покривача дува ми у сан
- Осећам мирис путовања
- Јастук ми је пун перја од песме славуја.
- Долази јутро.
- У води ове чиније
- Промиче небо путовања.
- Ваља ми кренути вечерас.
- Кроз најотворенији прозор причам са људима овога краја
- Нико о времену не говори.
- Ни једне заљубљене очи не гледају земљу.
- Нико са усхићењем не посматра врт.
- Нико не узима озбиљно лет гаврана изнад поља.
- Очај ми је велик као облак.
- Угледах кроз прозор рајску хурију комшиницу моју за удају.
- На земљи испод ретког нара
- Молитве чита.
- Постоји још нешто, уздрхтали тренуци
- (На пример, песника видим.
- Нетремице гледам око себе и у очима
- Небеса ми расту.
- Једне ноћи у мношву ноћи
- Један човек ме упита:
- До зрења грожђа, још колико има?)
- Ваља ми кренути вечерас.
- Ваља ми вечерас наћи кофер
- У коме има места за моју једину кошуљу,
- Узети га и кренути се
- Међу дрвеће из песме,
- У простор без речи што ме увек препозна.
- Неко ме опет зовну: Сохрабе!
- Гђе су ми ципеле?
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Behrooz, Anahit. „10 Inspiring Iranian Poets and Their Verses”.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Sohrab Sepehri Official Website: Biography, Poems, Paintings and anythings about Sohrab Sepehri
- Sohrab Sepehri in Persian Language
- Sohrab-Sepehri: Containing Biography, selected works and much more
- About Sohrab Sepehri
- Sohrab Sepehri's Official Facebook Page