Тисмана
Тисмана Tismana | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Румунија |
Жупанија | Горж |
Становништво | |
Становништво | |
— 2021. | 6.359 [1] |
— густина | 21,35 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 02′ 59″ С; 22° 58′ 00″ И / 45.049722° С; 22.966667° И |
Апс. висина | 212 m |
Површина | 297,87 km2 |
Тисмана (рум. Tismana) је варош у округу Горж у Румунији.[2][3] Према попису из 2021. године, у њој је живело 6.359 становника.
У Тисмани се налази значајан средњовековни манастир Тисмана чији је ктитор Никодим Тисмански.
Географија
[уреди | уреди извор]Тисмана се налази на северозападу округа Горж у југозападној Румунији. Смештена је у долини реке Тисмана у Тисманској депресији на коју се на западу наставља Падешка, а на истоку Пештишанска депресија. Све оне представљају супкарпатске депресије које простиру између Гетског платоа и планине Валкан. Територија вароши се простире од равница код села Челеј висине 190-200 метара, па до планина Годеану чија надморска висина прелази 2.000 метара.[4] Простире се на површини од 29.786,78 хектара што је чини највећом вароши и другом највећом административно-територијалном јединицом по површини у Горжу након општине Падеш.[5]
Границе вароши су следеће:
- на западу − општина Падеш
- на северу − општина Урикани
- на истоку − општина Пештишани
- на југу − општина Годинешти
- на југозападу − варош Баја де Арама и општина Глогова
Историјски споменици
[уреди | уреди извор]На територији вароши Тисмана заштићени су следећи историјски споменици:[6]
- Насеље из бронзаног доба у Топештију
- Црква брвнара Рођења Богородице у Горновици из 1764.
- Црква брвнара Светог Андреје у Покруји из 1807.
- Црква Благовештења у Тисмани из 1720.
- Манастир Тисмана
- Комплекс скита Чокловина де Жос у Тисмани (1715)
- Остаци цркве Светог Илије скита Чокловина де Сус из 1714.
Манастир Тисмана
[уреди | уреди извор]Неколико километара северно од места, на речици Тисмани окружен густом шумом Думбравом, је румунски православни манастир Тисмана. Манастир је ту основао српски калуђер Св. Никодим Тисмански[7], након доласка из Србије. Подигао је на том месту храм Успења пресвете Богородице, који је освећен 15. јула 1377. године. Позамашан прилог дао је српски кнез Лазар Хребељановић, велики поштоватељ Никодимов, који га је и послао у мисију у Влашку, да је духовно обнови. Манастир Тисман је постао прва архимандрија у Влашкој, а игуман Никодим архимандрит (претходно 1375).
Св. Никодим се неколико година подвизавао у једној скривеној пећини. Светац кога Румуни називају "Никодим Побожни", је ту и сахрањен у гробници (гробној крипти у храму) коју је сам за живота изградио. Године 1727. у манастир је јеромонах Србин, Леонтије који учествује у поверљивој мисији у одбрани православља.[8]
То је сада женски манастир, место које масовно посећују поклоници. Али мошти Никодимове су давно склоњене и вероватно изгубљене, јер један од настојатеља није на самрти пренео, где су биле склоњене (од Турака). Сачуван је само светитељев кажипрст десне руке, који се налази у специјалном дрвеном ковчегу.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 2021. у вароши Тисмана живело је 6.359 становника што је за 676 мање (-9,61%) у односу на попис из 2011. када је било 7.035 становника. Од укупног броја становника 1.674 (26,32%) живи у самом насељу Тисмана, а остатак у другим насељима вароши. Већинско становништво представљају Румуни који чине 91,76% становништва вароши.
Насеља
[уреди | уреди извор]Варош Тисмана се састоји из 11 насеља. Највеће и једино насеље са преко хиљаду становника је Тисмана које је и седиште вароши.
Назив | Румунски назив | Становништво | |
---|---|---|---|
2011.[10] | 2021.[1] | ||
Валчеле | Vâlcele | 293 | 291 |
Ваната | Vânăta | 291 | 242 |
Горновица | Gornovița | 411 | 391 |
Исварна | Isvarna | 338 | 296 |
Костени | Costeni | 763 | 677 |
Покруја | Pocruia | 1.085 | 944 |
Ракоци | Racoți | 284 | 255 |
Соходол | Sohodol | 935 | 752 |
Тисмана | Tismana | 1.745 | 1.674 |
Топешти | Topești | 316 | 302 |
Челеј | Celei | 574 | 535 |
Варош Тисмана | Oraș Tismana | 7.035 | 6.359 |
Хронологија
[уреди | уреди извор]Година | 1992 | 1993 | 1994 | 1995 | 1996 | 1997 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 8418 | 8401 | 8378 | 8327 | 8302 | 8225 | 8167 | 8104 | 8019 | 7995 | 7890 | 7824 | 7765 | 7707 | 7668 | 7642 | 7614 | 7568 | 7503 | 7476 | 7410 | 7320 | 7209 | 7141 | 7107 | 7034 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „RPL 2021: Populația rezidentă pe sexe, pe județe, municipii, orașe, comune și sate”. recensamantromania.ro. Приступљено 21. 10. 2023.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ „Date generale”. primariatismana.ro (на језику: румунски). Приступљено 21. 10. 2023.
- ^ „Volumul datelor imobilelor gestionate la nivel de UAT: Septembrie 2018”. data.gov.ro. ANCPI. 17. 12. 2018. Приступљено 21. 10. 2023.
- ^ „Lista monumentelor istorice 2015: Județul Gorj” (PDF). cultura.ro (на језику: румунски). 15. 02. 2016. Приступљено 21. 10. 2023.
- ^ "Хришћански весник", Београд 1895.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 15. март 1906.
- ^ „RPL 2021: Populaţia rezidentă după etnie, pe județe, municipii, orașe și comune”. recensamantromania.ro. Приступљено 21. 10. 2023.
- ^ „RPL 2011: Populaţia stabilă pe judeţe, municipii, oraşe şi localităti componenete”. recensamantromania.ro. Приступљено 21. 10. 2023.
- ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017.