2021
| Миленијум: | 3. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
 |
2021 на Викимедијиној остави. |
2021 је проста година, која је почела у петак. 2021. је двадесет и прва година 3. миленијума, двадесет и прва година 21. века и друга година 2020-их.
Догађаји[уреди | уреди извор]
Јануар[уреди | уреди извор]
- 1. јануар — Магистрални гасовод „Балкански ток” у Србији, којим се допрема руски гас преко Турске и Бугарске, а који се протеже у дужини од 403 километра од Зајечара до Хоргоша, званично је пуштен у рад у Госпођинцима, код Жабља.
- Осморо младих људи угушило се плином у новогодишњој ноћи недалеко од Посушја у Босни и Херцеговини.
- 6. јануар — Демонстранти који су се окупили у Вашингтону упали су у зграду Конгреса на Капитолу, током нереда четворо људи је изгубило живот.
- 9. јануар — У хаварији индонежанског путничког авиона који се срушио непосредно након полетања из Џакарте, страдало је 56 путника и 6 чланова посаде.
- 10. јануар — Најмање четири особе смртно су страдале у Шпанији, којој је олуја Филомена донела незапамћене снежне падавине.
- 11. јануар — Број заражених од Ковида-19 је прешао 90 милиона случајева широм света.
- 14. јануар — Представнички дом америчког Конгреса изгласао је опозив одлазећег америчког председника Доналда Трампа после заузимања зграде Капитола, чиме је он постао први председник у историји САД који је опозван два пута.
- 15. јануар — Холандски премијер Марк Руте и његова влада колективно су поднели оставку због извештаја о лошем управљању субвенцијама за бригу о деци чиме је угрожена егзистенција више хиљада породица.
- Земљотрес на индонежанском острву Сулавеси однео је 42 живота док је повређено више од 800 особа.
- Број умрлих од Ковида-19 је широм света прешао 2 милиона. Сједињене Државе су постале прва држава у којој је од последица овог вируса преминуло 400 хиљада људи.
- Земљотрес на индонежанском острву Сулавеси однео је 42 живота док је повређено више од 800 особа.
- 16. јануар — Најмање два припадника авганистанских безбедносних снага отворила су ватру и убила 12 колега у провинцији Херат, на западу земље.
- 20. јануар — Џо Бајден положио заклетву и ступио на дужност 46. председника САД.
- Најмање две особе погинуле су услед експлозије од које се срушио део зграде у центру Мадрида.
- 21. јануар — Најмање 32 особе су погинуле у бомбашком нападу на једну пијацу у Багдаду.
- 22. јануар — Командант трећег корпуса Армије БиХ, Сакиб Махмуљин, осуђен је на казну од 10 година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
- 24. јануар — У паду авиона који је превозио фудбалере бразилског Палмаса, погинуло је шест особа.
- 26. јануар — Број заражених од Ковида-19 је прешао 100 милиона случајева широм света.
- 27. јануар — Свечано је откривен споменик Стефану Немањи у Београду уз присуство политичког руководства Србије и Републике Српске.
- 28. јануар — Најмање шесторо људи је изгубило живот док је неколико хоспитализовано услед цурења течног азота у једном погону за паковање хране на североистоку Џорџије.
- 29. јануар — Најмање петоро људи је преминуло услед пожара у једној болници у Букурешту.
- Најмање 350 особа је повређено у сукобима полиције и демонстраната у Триполију.
- 30. јануар — Свих пет чланова посаде погинуло је приликом рушења војног хеликоптера у планинском подручју на истоку Кубе.
Фебруар[уреди | уреди извор]
- 1. фебруар — Војска Мјанмара је извела пуч и ухапсила председницу Владе Аунг Сан Су Ћи, поставила генерала за привременог председника и прогласила ванредно стање на годину дана.
- 4. фебруар — У полицијској акцији МУП борбе против организованог криминала ухапшено је 19 припадника навијачких група међу којима је и Велимир Беливук вођа навијача познат као „Веља Невоља”.
- 13. фебруар — Амерички Сенат је већином гласова ослободио бившег председника Доналда Трампа оптужби за наводно подстицање побуне током нереда и упада у зграду Конгреса 6. јануара.
- 16. фебруар — Најмање 60 људи је страдало и на стотине је нестало након што је путнички брод из ДР Конга, на којем се налазило више од 700 путника, потонуо у реку Конго.
- 18. фебруар — Свети архијерејски Сабор СПЦ изабрао је митрополита загребачко-љубљанског Порфирија Перића за 46. поглавара Српске православне цркве.
- 25. фебруар — Број умрлих од Ковида-19 је широм света прешао 2,5 милиона.
- 26. фебруар — Припадници исламистичке терористичке групе Боко харам киднаповали су више од 300 ученица из једне средње школе у нигеријској држави Замфара.
- 27. фебруар — Најмање 25 људи погинуло је након масовног бекства из затвора у Порт о Пренсу, главном граду Хаитија.
Март[уреди | уреди извор]
- 1. март — Бивши председник Француске, Никола Саркози, осуђен је на три године затвора, од којих су две условно, због корупције.
- 4. март — Војни хеликоптер се срушио на истоку Турске, погинуло је 9 особа док су 4 повређене.
- 8. март — При експлозијама у војној касарни, најмање 31 особа погинула је у Екваторијалној Гвинеји, а повређено је приближно 600 људи.
- 9. март — Европски парламент укинуо је имунитет за бившег каталонског лидера Карлеса Пуџдемона.
- 11. март — 27 људи, међу којима су и деца, погинуло је када је аутобус слетео са пута у близини града Сумеданга на индонежанском острву Јава.
- 13. март — Четворица полицајаца је убијено у пуцњави наоружаних нападача у мексичкој држави Закатекас.
- 23. март — Десеторо људи, међу којима један полицајац, убијено је у пуцњави у једном супермаркету у америчкој држави Колорадо.
- 24. март — Теретни брод Евер Гивен тајванске компаније, дијагонално се заглавио у Суецком каналу и потпуно блокирао саобраћај.
- 26. март — Најмање 32 особе су погинуле, а 66 је повређено у судару два воза јужно од египатског главног града Каира.
- 30. март — У Танзанији је погинуло 45 људи у стампеду током јавног опроштаја од преминулог председника Џона Магуфулија.
Април[уреди | уреди извор]
- 2. април — Нападач и један полицајац погинули су у инциденту код Капитол хила у Вашингтону.
- 9. април — Бугарска Централна изборна комисија објавила коначне резултате парламентарних избора у Бугарској, а највише гласова је освојила странка ГЕРБ.
- 10. април — Седам особа погинуло је у земљотресу магнитуде 5,9 степени који је погодио индонежанску провинцију Источна Јава.
- 16. април — Број умрлих од Ковида-19 је широм света прешао 3 милиона
Смрти[уреди | уреди извор]
Детаљније: Категорија:Умрли 2021.
Јануар[уреди | уреди извор]
- 4. јануар:
- Танја Робертс, америчка филмска глумица (*1955)
- Мартинус Велтман, холандски теоријски физичар и добитник нобелове награде за физику 1999. године (*1931)
- 5. јануар — Никола Стојановић, југословенски и српски филмски редитељ и сценариста (*1942)
- 7. јануар — Бисерка Цвејић, српска оперска певачица (*1923)
- 8. јануар:
- Никола Јовановић, српски веслач (*1988)
- Рајко Врачар, професор и ректор Универзитета у Београду (*1934)
- 11. јануар — Кристофер Мабулу, француски фудбалер (*1990)
- 12. јануар:
- Дарија Пантић, српска игуманија Манастира Давидовице (*1950)
- Олга Царевић, биохемичарка, научна радница и хуманитарка (*1925)
- Богдан Станојевић, румунски глумац и политичар српског порекла (*1958)
- 13. јануар:
- Зигфрид Фишбахер, немачко-амерички забављач и мађионичар (*1939)
- Миле Бероња, пуковник Војске Републике Српске (*1948)
- 14. јануар — Леонидас Пелеканакис, грчки репрезентативац у једрењу (*1962)
- 15. јануар — Михајло Вуковић, југословенски и српски кошаркашки тренер (*1944)
- 16. јануар — Фил Спектор, амерички музички продуцент (*1939)
- 18. јануар — Дундар Абдулкерим Османоглу, престолонаследник Османског царства (*1930)
- 19. јануар — Даниал Јахић, српски атлетичар, специјалиста за дисциплину скок удаљ (*1979)
- 20. јануар — Мира Фурлан, југословенска и хрватска глумица и певачица (*1955)
- 21. јануар:
- Натали Делон, француска глумица (*1941)
- Дарко В. Рибникар, српски новинар (*1939)
- Драган Вуксановић, српски кошаркаш и истакнути спортски радник (*1956)
- 22. јануар — Хенк Арон, амерички бејзбол играч (*1934)
- 23. јануар:
- Лари Кинг, амерички телевизијски и радијски водитељ, глумац и комичар (*1933)
- Хал Холбрук, амерички глумац (*1925)
- 24. јануар — Јеврем Брковић, црногорски писац, новинар и културни радник (*1933)
- 25. јануар — Риалда Кадрић, југословенска и српска глумица (*1963)
- 26. јануар:
- Сонг Ју-Џунг, јужнокорејска глумица (*1994)
- Осаму Јамаџи, јапански фудбалер (*1929)
- 27. јануар — Јерт Бломе, шведски хокејаш на леду (*1934)
- 28. јануар:
- Сисели Тајсон, америчка глумица (*1924)
- Паул Круцен, холандски хемичар и добитник нобелове награде за хемију 1995. године (*1933)
- 30. јануар — Софи, шкотска музичарка, музички продуцент, певачица, кантауторка и диск џокеј (*1986)
- 31. јануар — Мирослав Туђман, хрватски научник и политичар, најстарији син Фрање Туђмана (*1946)
Фебруар[уреди | уреди извор]
- 1. фебруар — Ђуро Савиновић, југословенски ватерполиста (*1950)
- 3. фебруар — Хеја Харарит, израелска глумица (*1931)
- 5. фебруар — Кристофер Пламер, канадски филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1929)
- 9. фебруар — Чик Корија, амерички џез пијаниста и композитор (*1941)
- 10. фебруар:
- Лари Флинт, амерички предузетник и творац порнографског часописа — Хаслера (*1942)
- Горан Даничић, српски глумац (*1962)
- 11. фебруар — Никола Симић, српски полицијски официр из Републике Српске Крајине (*1957)
- 14. фебруар — Даг Маунтџој, велшки играч снукера (*1942)
- 15. фебруар — Леополдо Луке, аргентински фудбалер (*1949)
- 16. фебруар:
- Владимир Андрић, српски писац, драматург и редитељ (*1944)
- Драго Самарџија, пуковник Војске Републике Српске (*1946)
- 17. фебруар — Раш Лимбо, амерички радијски водитељ и конзервативни политички коментатор (*1951)
- 19. фебруар — Ђорђе Балашевић, југословенски и српски кантаутор и песник (*1953)
- 21. фебруар:
- Златко Сарачевић, југословенски и хрватски рукометаш и рукометни тренер (*1961)
- Мирко Жарић, српски песник, новинар и драматург (*1949)
- 23. фебруар — Војкан Борисављевић, српски композитор и диригент (*1947)
- 24. фебруар — Алекса Крсмановић, пуковник Војске Републике Српске (*1943)
- 25. фебруар — Аркадиј Давидович, руски писац и афористичар (*1930)
- 26. фебруар — Мајкл Сомаре, премијер Папуе Нове Гвинеје (1975-1980; 1982-1985; 2002-2010; 2011) (*1936)
- 28. фебруар — Милан Бандић, хрватски политичар и градоначелник Загреба (*1955)
Март[уреди | уреди извор]
- 1. март:
- Златко Крањчар, југословенски и хрватски фудбалер и фудбалски тренер (*1956)
- Миленко Савовић, југословенски и српски кошаркаш (*1960)
- 4. март — Атанасије Јевтић, епископ захумско-херцеговачки и приморски и бивши епископ банатски (*1938)
- 6. март:
- Борис Комненић, југословенски и српски глумац (*1957)
- Душан Нинков, југословенски и српски директор фотографије (*1945)
- 7. март:
- Александар Сања Илић, српски композитор и архитекта (*1951)
- Андреана Дружина Олга, учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СР Словеније и народни херој Југославије (*1920)
- Милан Ненадић, српски књижевник (*1947)
- Илеана Урсу Ненадић, српска и румунска књижевница, песникиња и преводилац (*1954)
- Марко Ступар, српски сликар (*1936)
- 8. март — Јосип Алебић, југословенски и хрватски атлетичар (*1947)
- 9. март:
- Андрија Зафрановић, југословенски, хрватски и српски монтажер (*1949)
- Рафет Хусовић, црногорски и бошњачки политичар (*1964)
- 11. март:
- Петар Фајфрић, југословенски и српски рукометаш (*1942)
- Милутин Дедић, српски академски сликар, историчар уметности и путописац (*1935)
- 12. март:
- Дара Чаленић, југословенска и српска глумица (*1934)
- Иво Трумбић, југословенски и хрватски ватерполиста и ватерполо тренер (*1935)
- 13. март:
- Мари Вокер, енглески новинар и телевизијски коментатор (*1923)
- Обрен Јоксимовић, српски хирург, политичар и министар здравља у Влади Зорана Ђинђића (*1952)
- 14. март — Алберт Андијев, руски добровољац и снајпериста у 549. моторизованој бригади Војске Југославије (*1970)
- 15. март:
- Драгољуб Ђуричић, југословенски, црногорски и српски музичар (*1953)
- Јафет Кото, амерички глумац (*1939)
- 17. март:
- Ера Миливојевић, српски концептуални уметник (*1944)
- Џон Магуфули, танзанијски политичар и председник од 2015. до 2021. године (*1959)
- 19. март — Милован Милутиновић, пуковник Војске Републике Српске и доктор политичких наука (*1949)
- 21. март:
- Навал ел Садави, египатска списатељица, феминисткиња, активисткиња, лекар и психијатар (*1931)
- Михал Хасик, српски и словачки сликар и графичар (*1946)
- Роберт Макнајт, канадски хокејаш на леду (*1938)
- 22. март — Адам Загајевски, велики пољски и светски песник и есејиста (*1945)
- 23. март:
- Хана Хегерова, словачка и чешка певачица-шансоњерка и глумица (*1931)
- Џорџ Сегал, амерички глумац и музичар (*1934)
- 24. март:
- Власта Велисављевић, југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац (*1926)
- Александар Анђелић, југословенски и српски хокејаш на леду и хокејашки тренер (*1940)
- 25. март:
- Зоран Ненезић, српски књижевник, публициста и новинар (*1952)
- Ерика Марјаш, југословенска и српска позоришна уметница (*1941)
- 26. март:
- Милутин Вучковац, српски и босанскохерцеговачки гинеколог и хуманиста (*1934)
- Желимир Алтарац Чичак, југославенски и босанскохерцеговачки новинар, уредник, диск-џокеј и музички промотер (*1947)
- 27. март — Зафир Хаџиманов, југословенски, српски и македонски филмски глумац, певач и композитор (*1943)
- 28. март — Дидје Ратсирака, адмирал и председник Мадагаскара у два наврата (1975—1993; 1997—2002) (*1936)
- 29. март:
- Александар Јоксимовић, српски модни креатор (*1933)
- Добрашин Јелић, српски књижевник (*1946)
- Гаврила Бедов, православна монахиња и игуманија Манастира Раковца (*1930)
- 31. март — Иван Клајн, југословенски, српски и јеврејски филолог и историчар језика (*1937)
Април[уреди | уреди извор]
- 1. април — Исаму Акасаки, јапански физичар и добитник Нобелове награде за физику 2014. године (*1929)
- 3. април — Жика Богдановић, српски теоретичар уметности и културе, филолог, филмолог, стриполог, новинар, преводилац, издавач и књижевник (*1932)
- 5. април:
- Весна Љубић, југословенска и босанскохерцеговачка редитељка и сценаристкиња (*1938)
- Пол Ритер, енглески филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1966)
- Маршал Салинс, амерички антрополог и универзитетски професор (*1930)
- 6. април — Предраг Живковић Тозовац, српски певач и композитор народне и фолк музике (*1936)
- 7. април — Милорад Митковић, српски ортопедски хирург, универзитетски професор и члан САНУ (*1950)
- 8. април:
- Јован Радосављевић, архимандрит Српске православне цркве (*1927)
- Антал Киш, мађарски атлетичар (*1935)
- Јован Дивјак, официр ЈНА и бригадни генерал АРБиХ (*1937)
- Милорад Телебак, српски лингвиста и универзитетски професор (*1942)
- Микеле Пазинато, италијански одбојкаш (*1969)
- Џон Незбит, амерички публициста, футуролог и говорник (*1929)
- 9. април:
- Принц Филип, војвода од Единбурга, британски принц и супруг краљице Елизабете II (*1921)
- Ди-Ем-Екс, амерички репер и глумац (*1970)
- Ремзи Кларк, амерички адвокат, политичар и врховни државни правобранилац (1967—1969) (*1927)
- 11. април:
- Зоран Симјановић, српски композитор музике за филм и позориште и универзитетски професор (*1946)
- Џозеф Сираво, амерички глумац, продуцент и педагог (*1957)
- 12. април:
- Дара Секулић, српска песникиња (*1930)
- Вук Рогановић, српски рукометаш (*1945)
- Данило Јокић, српски архимандрит и игуман (*1952)
- 14. април — Јилдирим Акбулут, турски политичар и премијер од 1989. до 1991. године (*1935)
- 16. април:
- Хелен Макрори, британска глумица (*1968)
- Надежда Павловић, најстарија живућа особа у Србији у периоду од 2018. до 2021. године (*1912)