2021

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	2000-е 2010-е 2020-е 2030-е 2040-е
Године:	2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024

2021 је проста година, која је почела у петак. 2021. је двадесет и прва година 3. миленијума, двадесет и прва година 21. века и друга година 2020-их.

Догађаји

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Јануар

• 1. јануар — Магистрални гасовод „Балкански ток” у Србији, којим се допрема руски гас преко Турске и Бугарске, а који се протеже у дужини од 403 километра од Зајечара до Хоргоша, званично је пуштен у рад у Госпођинцима, код Жабља.
  • Осморо младих људи угушило се плином у новогодишњој ноћи недалеко од Посушја у Босни и Херцеговини.
• 6. јануар — Демонстранти који су се окупили у Вашингтону упали су у зграду Конгреса на Капитолу, током нереда четворо људи је изгубило живот.
• 9. јануар — У хаварији индонежанског путничког авиона који се срушио непосредно након полетања из Џакарте, страдало је 56 путника и 6 чланова посаде.
• 10. јануар — Најмање четири особе смртно су страдале у Шпанији, којој је олуја Филомена донела незапамћене снежне падавине.
• 11. јануар — Број заражених од Ковида-19 је прешао 90 милиона случајева широм света.
• 14. јануар — Представнички дом америчког Конгреса изгласао је опозив одлазећег америчког председника Доналда Трампа после заузимања зграде Капитола, чиме је он постао први председник у историји САД који је опозван два пута.
• 15. јануар — Холандски премијер Марк Руте и његова влада колективно су поднели оставку због извештаја о лошем управљању субвенцијама за бригу о деци чиме је угрожена егзистенција више хиљада породица.
  • Земљотрес на индонежанском острву Сулавеси однео је 42 живота док је повређено више од 800 особа.
    • Број умрлих од Ковида-19 је широм света прешао 2 милиона. Сједињене Државе су постале прва држава у којој је од последица овог вируса преминуло 400 хиљада људи.
• 16. јануар — Најмање два припадника авганистанских безбедносних снага отворила су ватру и убила 12 колега у провинцији Херат, на западу земље.
• 20. јануар — Џо Бајден положио заклетву и ступио на дужност 46. председника САД.
  • Најмање две особе погинуле су услед експлозије од које се срушио део зграде у центру Мадрида.
• 21. јануар — Најмање 32 особе су погинуле у бомбашком нападу на једну пијацу у Багдаду.
• 22. јануар — Командант трећег корпуса Армије БиХ, Сакиб Махмуљин, осуђен је на казну од 10 година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
• 24. јануар — У паду авиона који је превозио фудбалере бразилског Палмаса, погинуло је шест особа.
• 26. јануар — Број заражених од Ковида-19 је прешао 100 милиона случајева широм света.
• 27. јануар — Свечано је откривен споменик Стефану Немањи у Београду уз присуство политичког руководства Србије и Републике Српске.
• 28. јануар — Најмање шесторо људи је изгубило живот док је неколико хоспитализовано услед цурења течног азота у једном погону за паковање хране на североистоку Џорџије.
• 29. јануар — Најмање петоро људи је преминуло услед пожара у једној болници у Букурешту.
  • Најмање 350 особа је повређено у сукобима полиције и демонстраната у Триполију.
• 30. јануар — Свих пет чланова посаде погинуло је приликом рушења војног хеликоптера у планинском подручју на истоку Кубе.

Фебруар

• 1. фебруар — Војска Мјанмара је извела пуч и ухапсила председницу Владе Аунг Сан Су Ћи, поставила генерала за привременог председника и прогласила ванредно стање на годину дана.
• 4. фебруар — У полицијској акцији МУП борбе против организованог криминала ухапшено је 19 припадника навијачких група међу којима је и Велимир Беливук вођа навијача познат као „Веља Невоља”.
• 13. фебруар — Амерички Сенат је већином гласова ослободио бившег председника Доналда Трампа оптужби за наводно подстицање побуне током нереда и упада у зграду Конгреса 6. јануара.
• 16. фебруар — Најмање 60 људи је страдало и на стотине је нестало након што је путнички брод из ДР Конга, на којем се налазило више од 700 путника, потонуо у реку Конго.
• 18. фебруар — Свети архијерејски Сабор СПЦ изабрао је митрополита загребачко-љубљанског Порфирија Перића за 46. поглавара Српске православне цркве.
• 25. фебруар — Број умрлих од Ковида-19 је широм света прешао 2,5 милиона.
• 26. фебруар — Припадници исламистичке терористичке групе Боко харам киднаповали су више од 300 ученица из једне средње школе у нигеријској држави Замфара.
• 27. фебруар — Најмање 25 људи погинуло је након масовног бекства из затвора у Порт о Пренсу, главном граду Хаитија.

Март

• 1. март — Бивши председник Француске, Никола Саркози, осуђен је на три године затвора, од којих су две условно, због корупције.
• 4. март — Војни хеликоптер се срушио на истоку Турске, погинуло је 9 особа док су 4 повређене.
• 8. март — При експлозијама у војној касарни, најмање 31 особа погинула је у Екваторијалној Гвинеји, а повређено је приближно 600 људи.
• 9. март — Европски парламент укинуо је имунитет за бившег каталонског лидера Карлеса Пуџдемона.
• 11. март — 27 људи, међу којима су и деца, погинуло је када је аутобус слетео са пута у близини града Сумеданга на индонежанском острву Јава.
• 13. март — Четворица полицајаца је убијено у пуцњави наоружаних нападача у мексичкој држави Закатекас.
• 23. март — Десеторо људи, међу којима један полицајац, убијено је у пуцњави у једном супермаркету у америчкој држави Колорадо.
• 24. март — Теретни брод Евер Гивен тајванске компаније, дијагонално се заглавио у Суецком каналу и потпуно блокирао саобраћај.
• 26. март — Најмање 32 особе су погинуле, а 66 је повређено у судару два воза јужно од египатског главног града Каира.
• 30. март — У Танзанији је погинуло 45 људи у стампеду током јавног опроштаја од преминулог председника Џона Магуфулија.

Април

• 2. април — Нападач и један полицајац погинули су у инциденту код Капитол хила у Вашингтону.
• 9. април — Бугарска Централна изборна комисија објавила коначне резултате парламентарних избора у Бугарској, а највише гласова је освојила странка ГЕРБ.
• 10. април — Седам особа погинуло је у земљотресу магнитуде 5,9 степени који је погодио индонежанску провинцију Источна Јава.
• 16. април — Раул Кастро се повукао са места првог секретара Комунистичке партије Кубе.
  • Број умрлих од Ковида-19 је широм света прешао 3 милиона.
• 18. април — Дванаест најбогатијих европских клубова основало је Суперлигу Европе у фудбалу.
• 20. април — Председник Чада, Идрис Деби, преминуо је од повреда задобијених током обиласка трупа на фронту у борби против побуњеника на северу земље.
  • Манчестер Сити се повукао из Суперлиге Европе, што је навело четири од преосталих клубова „велике шесторке” Премијер лиге да се повуку касније тог дана, а повлачење Челсија је довело до колапса предложене лиге.
• 24. април — Амерички председник Џо Бајден потписао указ о признавању масовних злочина над Јерменима 1915. у Османском царству као геноцид.
• 29. април — Број заражених од Ковида-19 је прешао 150 милиона случајева широм света.
• 30. април — Најмање 44 људи је погинуло, а неколико десетина је повређено, током несреће на верском ходочашћу на североистоку Израела.

Мај

• 8. мај — Бразилске снаге безбедности ликвидирале су 29 чланова банде у фавели Жакарезињу у северном делу Рио де Жанеира.
• 9. мај — У бомбашким нападима на средњу школу у Кабулу погинуло је најмање 55 особа, док је више од 150 особа повређено, махом ученица школе.
• 11. мај — У пуцњави у школи у Казању погинуло је девет, а повређено 32 људи.
• 14. мај — У екплозији која се догодила у џамији у Шакар Дару у Авганистану погинуло је најмање 12 људи, а неколико десетина је повређено.
• 16. мај — Одржани локални избори у Хрватској.
• 18. мај — Одржано прво полуфинале Песме Евровизије. У финале су се пласирали Литванија, Русија, Шведска, Кипар, Норвешка, Белгија, Израел, Азербејџан, Украјина и Малта.
• 19. мај — Белоруски војни авион срушио се на западу те земље, а погинула су оба пилота.
• 20. мај — Из другог полуфинала Песме Евровизије у финале су се пласирали Сан Марино, Грчка, Молдавија, Исланд, Србија, Албанија, Португал, Бугарска, Финска и Швајцарска.
• 22. мај — Две особе су убијене, а осам је рањено у пуцњави која се догодила у америчком граду Минеаполису.
  • Италијански бенд Монескин однео је победу на Песми Евровизије у Ротердаму са освојена 524 бода. На другом месту је Барбара Прави из Француске са 499 поена, док је на трећем месту швајцарски представник Gjon's Tears са освојена 432 поена. Представнице Србије, група Hurricane су на 15. месту са 102 бода.
• 23. мај — Најмање 14 људи је погинуло у паду жичаре у Италији.
• 29. мај — Свети архијерејски синод Српске православне цркве изабрао је владику Јоаникија Мићовића за митрополита Митрополије црногорско-приморске.

Јун

• 7. јун — Према прелиминарним резултатима мексичка владајућа странка Морена и њени савезници имају већину у новом сазиву Доњег дома Конгреса.
  • У судару два експресна воза у јужном Пакистану погинуло је најмање 38 особа, а више десетина је повређено.
• 8. јун — Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу осудило је генерала Ратка Младића на доживотан затвор.
• 13. јун — Најмање 11 особа је погинуло, а 37 тешко рањено у експлозији гаса у централној Кини.
• 20. јун — У компанији Слобода Чачак дошло је експлозије током које је троје људи лакше повређено.
• 24. јун — На Флориди у Мајамију се срушио део стамбене дванаестоспратнице, страдало је 4 људи, а 159 се води као нестало.
  • У торнаду који је погодио неколико градова на југоистоку Чешке, погинуло је најмање 5 особа а преко 200 је повређено.
• 25. јун — Суд у америчкој држави Минесота осудио је бившег полицајца Дерека Шовина на 22 године и шест месеци затвора за убиство Афроамериканца Џорџа Флојда.

Јул

• 7. јул — Председник Хаитија, Жовенел Моиз, убијен је у нападу на његову приватну резиденцију у Порт о Пренсу.
• 11. јул — На Куби покренути антивладини протести због лоше економске ситуације, несташице хране и лекова, поскупљења и начина на који се Влада бори против пандемије корона вируса.
• 15. јул — Најмање 58 људи је настрадало, а десетине особа се воде као нестале након катастрофалних поплава у Немачкој. Непогоде су погодиле још и Холандију, Белгију и Луксембург.
• 19. јул — Педро Кастиљо је изабран за 63. председника Перуа.
• 23. јул—8. август — Олимпијске игре у Токију.
• 23. јул — Високи представник за Босну и Херцеговину Валентин Инцко је донео одлуку да искористи бонска овлашћења и наметне допуне Кривичног закона Босне и Херцеговине којима се забрањује и кажњава негирање геноцида у Сребреници, одлуку која је критикована од стране разних српских политичара чиме је почела друга политичка криза у Босни и Херцеговини.
• 29. јул — У поплавама у планинској провинцији Нуристан на северу Авганистана настрадало је 150 људи.

Август

• 4. август — Број заражених од Ковида-19 је прешао 200 милиона случајева широм света.
• 14. август — Земљотрес јачине седам јединица Рихтерове скале погодио је Хаити, епицентар земљотреса био је осам километара од града Пети Труд Нип на дубини од 10 километара.
• 15. август — Кабул, главни град Авганистана, пао је у руке Талибана; председник Ашраф Гани је напустио државу.
• 24. август—5. септембар — Параолимпијске игре у Токију.
• 26. август — У самоубилачком нападу код аеродрома у Кабулу, страдало је најмање 170 људи, а више од 200 је повређено.
• 30. август — Последњи контигент америчких трупа повукао се из Авганистана и предао је међународни аеродром у Кабулу у руке Талибанима чиме је двадесетогодишњи рат завршен.

Септембар

• 2. септембар — У поплавама које су погодиле Њујорк, живот је изгубило најмање 15 људи.
• 4. септембар — Женска одбојкашка репрезентација Италије постала је шампион Европског првенства 2021. године пошто је у финалу победила репрезентацију Србије с резултатом 3 : 1.
• 4 — 5. септембар — У нередима на Цетињу повређено је седам полицајаца, а приведено је 14 особа након сукоба полиције и црногорских комита који су покушали да силом спрече устоличење митрополита Митрополије црногорско-приморске Јоаникија II Мићовића.
• 5. септембар — На Цетињу је свечано устоличен нови митрополит Митрополије црногорско-приморске Јоаникије.
• 7. септембар — Снажан земљотрес магнитуде 7 степени погодио је југозапад Мексика, док је у централном делу земље од последица поплава страдало 16 особа.
• 8. септембар — Министар за ванредне ситуације Русије Јевгениј Зиничев погинуо је спасавајући човека током међуресорне вежбе у Краснојарској области.
  • Најмање 14 људи је погинуло у пожару који је избио у ковид-болници у македонском граду Тетову.

Смрти

Детаљније: Категорија:Умрли 2021.

Јануар

• 4. јануар:
  • Танја Робертс, америчка филмска глумица (*1955)
  • Мартинус Велтман, холандски теоријски физичар и добитник нобелове награде за физику 1999. године (*1931)
• 5. јануар — Никола Стојановић, југословенски и српски филмски редитељ и сценариста (*1942)
• 7. јануар — Бисерка Цвејић, српска оперска певачица (*1923)
• 8. јануар:
  • Никола Јовановић, српски веслач (*1988)
  • Рајко Врачар, професор и ректор Универзитета у Београду (*1934)
  • Јован Поповић, српски сликар, композитор и градитељ виолина (*1950)
• 11. јануар — Кристофер Мабулу, француски фудбалер (*1990)
• 12. јануар:
  • Дарија Пантић, српска игуманија Манастира Давидовице (*1950)
  • Олга Царевић, биохемичарка, научна радница и хуманитарка (*1925)
  • Богдан Станојевић, румунски глумац и политичар српског порекла (*1958)
• 13. јануар:
  • Зигфрид Фишбахер, немачко-амерички забављач и мађионичар (*1939)
  • Миле Бероња, пуковник Војске Републике Српске (*1948)
• 14. јануар — Леонидас Пелеканакис, грчки репрезентативац у једрењу (*1962)
• 15. јануар — Михајло Вуковић, југословенски и српски кошаркашки тренер (*1944)
• 16. јануар — Фил Спектор, амерички музички продуцент (*1939)
• 18. јануар — Дундар Абдулкерим Османоглу, престолонаследник Османског царства (*1930)
• 19. јануар — Даниал Јахић, српски атлетичар, специјалиста за дисциплину скок удаљ (*1979)
• 20. јануар — Мира Фурлан, југословенска и хрватска глумица и певачица (*1955)
• 21. јануар:
  • Натали Делон, француска глумица (*1941)
  • Дарко В. Рибникар, српски новинар (*1939)
  • Драган Вуксановић, српски кошаркаш и истакнути спортски радник (*1956)
• 22. јануар — Хенк Арон, амерички бејзбол играч (*1934)
• 23. јануар:
  • Лари Кинг, амерички телевизијски и радијски водитељ, глумац и комичар (*1933)
  • Хал Холбрук, амерички глумац (*1925)
• 24. јануар — Јеврем Брковић, црногорски писац, новинар и културни радник (*1933)
• 25. јануар — Риалда Кадрић, југословенска и српска глумица (*1963)
• 26. јануар:
  • Сонг Ју-Џунг, јужнокорејска глумица (*1994)
  • Осаму Јамаџи, јапански фудбалер (*1929)
• 27. јануар:
  • Јерт Бломе, шведски хокејаш на леду (*1934)
  • Клорис Личман, америчка глумица и комичарка (*1926)
• 28. јануар:
  • Сисели Тајсон, америчка глумица (*1924)
  • Паул Круцен, холандски хемичар и добитник нобелове награде за хемију 1995. године (*1933)
  • Ивон Дуи, француски фудбалер (*1935)
• 30. јануар — Софи, шкотска музичарка, музички продуцент, певачица, кантауторка и диск џокеј (*1986)
• 31. јануар — Мирослав Туђман, хрватски научник и политичар, најстарији син Фрање Туђмана (*1946)

Фебруар

• 1. фебруар — Ђуро Савиновић, југословенски ватерполиста (*1950)
• 3. фебруар — Хеја Харарит, израелска глумица (*1931)
• 5. фебруар — Кристофер Пламер, канадски филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1929)
• 9. фебруар — Чик Корија, амерички џез пијаниста и композитор (*1941)
• 10. фебруар:
  • Лари Флинт, амерички предузетник и творац порнографског часописа — Хаслера (*1942)
  • Горан Даничић, српски глумац (*1962)
• 11. фебруар — Никола Симић, српски полицијски официр из Републике Српске Крајине (*1957)
• 14. фебруар — Даг Маунтџој, велшки играч снукера (*1942)
• 15. фебруар — Леополдо Луке, аргентински фудбалер (*1949)
• 16. фебруар:
  • Владимир Андрић, српски писац, драматург и редитељ (*1944)
  • Драго Самарџија, пуковник Војске Републике Српске (*1946)
• 17. фебруар — Раш Лимбо, амерички радијски водитељ и конзервативни политички коментатор (*1951)
• 19. фебруар — Ђорђе Балашевић, југословенски и српски кантаутор и песник (*1953)
• 21. фебруар:
  • Златко Сарачевић, југословенски и хрватски рукометаш и рукометни тренер (*1961)
  • Мирко Жарић, српски песник, новинар и драматург (*1949)
• 23. фебруар — Војкан Борисављевић, српски композитор и диригент (*1947)
• 24. фебруар — Алекса Крсмановић, пуковник Војске Републике Српске (*1943)
• 25. фебруар — Аркадиј Давидович, руски писац и афористичар (*1930)
• 26. фебруар — Мајкл Сомаре, премијер Папуе Нове Гвинеје (1975-1980; 1982-1985; 2002-2010; 2011) (*1936)
• 28. фебруар — Милан Бандић, хрватски политичар и градоначелник Загреба (*1955)

Март

• 1. март:
  • Златко Крањчар, југословенски и хрватски фудбалер и фудбалски тренер (*1956)
  • Миленко Савовић, југословенски и српски кошаркаш (*1960)
• 4. март — Атанасије Јевтић, епископ захумско-херцеговачки и приморски и бивши епископ банатски (*1938)
• 6. март:
  • Борис Комненић, југословенски и српски глумац (*1957)
  • Душан Нинков, југословенски и српски директор фотографије (*1945)
• 7. март:
  • Александар Сања Илић, српски композитор и архитекта (*1951)
  • Андреана Дружина Олга, учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СР Словеније и народни херој Југославије (*1920)
  • Милан Ненадић, српски књижевник (*1947)
  • Илеана Урсу Ненадић, српска и румунска књижевница, песникиња и преводилац (*1954)
  • Марко Ступар, српски сликар (*1936)
• 8. март — Јосип Алебић, југословенски и хрватски атлетичар (*1947)
• 9. март:
  • Андрија Зафрановић, југословенски, хрватски и српски монтажер (*1949)
  • Рафет Хусовић, црногорски и бошњачки политичар (*1964)
• 11. март:
  • Петар Фајфрић, југословенски и српски рукометаш (*1942)
  • Милутин Дедић, српски академски сликар, историчар уметности и путописац (*1935)
• 12. март:
  • Дара Чаленић, југословенска и српска глумица (*1934)
  • Иво Трумбић, југословенски и хрватски ватерполиста и ватерполо тренер (*1935)
• 13. март:
  • Мари Вокер, енглески новинар и телевизијски коментатор (*1923)
  • Обрен Јоксимовић, српски хирург, политичар и министар здравља у Влади Зорана Ђинђића (*1952)
• 14. март — Алберт Андијев, руски добровољац и снајпериста у 549. моторизованој бригади Војске Југославије (*1970)
• 15. март:
  • Драгољуб Ђуричић, југословенски, црногорски и српски музичар (*1953)
  • Јафет Кото, амерички глумац (*1939)
• 17. март:
  • Ера Миливојевић, српски концептуални уметник (*1944)
  • Џон Магуфули, танзанијски политичар и председник од 2015. до 2021. године (*1959)
• 19. март — Милован Милутиновић, пуковник Војске Републике Српске и доктор политичких наука (*1949)
• 21. март:
  • Навал ел Садави, египатска списатељица, феминисткиња, активисткиња, лекар и психијатар (*1931)
  • Михал Хасик, српски и словачки сликар и графичар (*1946)
  • Роберт Макнајт, канадски хокејаш на леду (*1938)
• 22. март — Адам Загајевски, велики пољски и светски песник и есејиста (*1945)
• 23. март:
  • Хана Хегерова, словачка и чешка певачица-шансоњерка и глумица (*1931)
  • Џорџ Сегал, амерички глумац и музичар (*1934)
  • Ирена Вркљан, хрватска песникиња, радио драматург, есејиста, преводилац (*1930)
• 24. март:
  • Власта Велисављевић, југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац (*1926)
  • Александар Анђелић, југословенски и српски хокејаш на леду и хокејашки тренер (*1940)
• 25. март:
  • Зоран Ненезић, српски књижевник, публициста и новинар (*1952)
  • Ерика Марјаш, југословенска и српска позоришна уметница (*1941)
• 26. март:
  • Милутин Вучковац, српски и босанскохерцеговачки гинеколог и хуманиста (*1934)
  • Желимир Алтарац Чичак, југославенски и босанскохерцеговачки новинар, уредник, диск-џокеј и музички промотер (*1947)
• 27. март — Зафир Хаџиманов, југословенски, српски и македонски филмски глумац, певач и композитор (*1943)
• 28. март — Дидје Ратсирака, адмирал и председник Мадагаскара у два наврата (1975—1993; 1997—2002) (*1936)
• 29. март:
  • Александар Јоксимовић, српски модни креатор (*1933)
  • Добрашин Јелић, српски књижевник (*1946)
  • Гаврила Бедов, православна монахиња и игуманија Манастира Раковца (*1930)
• 31. март — Иван Клајн, југословенски, српски и јеврејски филолог и историчар језика (*1937)

Април

• 1. април — Исаму Акасаки, јапански физичар и добитник Нобелове награде за физику 2014. године (*1929)
• 3. април — Жика Богдановић, српски теоретичар уметности и културе, филолог, филмолог, стриполог, новинар, преводилац, издавач и књижевник (*1932)
• 4. април — Роберт Мандел, канадски економиста и добитник Нобелове награде за економију 1999. године (*1932)
• 5. април:
  • Весна Љубић, југословенска и босанскохерцеговачка редитељка и сценаристкиња (*1938)
  • Пол Ритер, енглески филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1966)
  • Маршал Салинс, амерички антрополог и универзитетски професор (*1930)
• 6. април — Предраг Живковић Тозовац, српски певач и композитор народне и фолк музике (*1936)
• 7. април — Милорад Митковић, српски ортопедски хирург, универзитетски професор и члан САНУ (*1950)
• 8. април:
  • Јован Радосављевић, архимандрит Српске православне цркве (*1927)
  • Антал Киш, мађарски атлетичар (*1935)
  • Јован Дивјак, официр ЈНА и бригадни генерал АРБиХ (*1937)
  • Милорад Телебак, српски лингвиста и универзитетски професор (*1942)
  • Микеле Пазинато, италијански одбојкаш (*1969)
  • Џон Незбит, амерички публициста, футуролог и говорник (*1929)
• 9. април:
  • Принц Филип, војвода од Единбурга, британски принц и супруг краљице Елизабете II (*1921)
  • Ди-Ем-Екс, амерички репер и глумац (*1970)
  • Ремзи Кларк, амерички адвокат, политичар и врховни државни правобранилац (1967—1969) (*1927)
• 11. април:
  • Зоран Симјановић, српски композитор музике за филм и позориште и универзитетски професор (*1946)
  • Џозеф Сираво, амерички глумац, продуцент и педагог (*1957)
• 12. април:
  • Дара Секулић, српска песникиња (*1930)
  • Вук Рогановић, српски рукометаш (*1945)
  • Данило Јокић, српски архимандрит и игуман (*1952)
• 14. април:
  • Јилдирим Акбулут, турски политичар и премијер од 1989. до 1991. године (*1935)
  • Мирослав Анђелковић, српски сликар, графичар, конзерватор и универзитетски професор (*1945)
• 16. април:
  • Хелен Макрори, британска глумица (*1968)
  • Надежда Павловић, најстарија жива особа у Србији у периоду од 2018. до 2021. године (*1912)
• 19. април:
  • Виктор Шувалов, совјетски хокејаш на леду и фудбалер (*1923)
  • Волтер Мондејл, амерички политичар и 42. потпредсједник Сједињених Америчких Држава (*1928)
• 20. април:
  • Идрис Деби, председник Републике Чад од 1990. до 2021. године (*1952)
  • Вероника Жилински, мађарска суперстогодишњакиња рођена на подручју данашње Србије (*1908)
• 22. април — Теренс Кларк, амерички колеџ кошаркаш (*2001)
• 23. април — Милорад Пелемиш, капетан Војске Републике Српске и командант 10. диверзантског одреда (*1964)
• 24. април:
  • Милош Шобајић, српски и француски сликар и вајар (*1945)
  • Златко Рендулић, пилот, ваздухопловни инжењер, доктор техничких наука и ваздухопловнотехнички генерал-пуковник ЈНА (*1920)
• 26. април — Тамара Прес, совјетска атлетичарка (*1937)
• 27. април — Славица Јандрић, докторка, универзитетска професорка и академик АНУРС (*1952)
• 28. април — Мајкл Колинс, амерички војни пилот и астронаут (*1930)
• 29. април — Ратко Марковић, српски правник, универзитетски професор и потпредседник Владе Републике Србије (1994—2000) (*1944)

Мај

• 1. мај — Олимпија Дукакис, америчка глумица, редитељка, продуценткиња, професорка и активисткиња (*1931)
• 2. мај — Агнија Станић, српска игуманија Манастира Боговађе (*1940)
• 5. мај:
  • Саша Аночић, хрватски позоришни, телевизијски и филмски глумац (*1968)
  • Феђа Стојановић, српски и југословенски позоришни и филмски глумац (*1948)
• 6. мај — Владимир Мијановић, српски борац за људска права и вођа студентских протеста 1968. године у Југославији (*1946)
• 8. мај:
  • Миодраг Гвозденовић, југословенски и српски одбојкаш (*1944)
  • Хелмут Јан, немачки архитекта (*1940)
• 9. мај — Братислав Петковић, српски редитељ, драмски писац, политичар и министар културе и информисања (2012—2013) (*1948)
• 11. мај — Горан Ђукић, српски стрипар и илустратор (*1956)
• 13. мај — Божидар Николић, српски и југословенски сниматељ и директор фотографије (*1942)
• 15. мај:
  • Зеф Дедивановић, црногорски филмски и позоришни глумац и песник, албанског порекла (*1939)
  • Ђорђе Марјановић, југословенски и српски певач (*1931)
• 16. мај — Јаков Лазароски, психолог, универзитетски професор и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније (*1936)
• 18. мај — Чарлс Гродин, амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1935)
• 24. мај — Макс Мозли, британски аутомобилиста и председник Међународне Аутомобилске Организације (ФИА) (*1940)
• 26. мај — Тарчизио Бурњич, италијански фудбалер (*1939)
• 28. мај:
  • Беноа Сокал, белгијски стрип аутор и дизајнер рачунарских и видео-игара (*1954)
  • Марк Итон, амерички кошаркаш (*1957)
• 29. мај:
  • Љубица Остојић, српска песникиња, књижевница и драматург (*1945)
  • Паоло Мауренсиг, италијански писац (*1943)
• 30. мај — Коста Димитријевић, српски и југословенски књижевник, публициста и новинар (*1933)

Јун

• 3. јун:
  • Анеруд Џугнаут, маурицијуски премијер (1982–1995; 2000–2003; 2014–2017) и председник (2003–2012) (*1930)
  • Алан Милер, енглески фудбалски голман (*1970)
• 4. јун:
  • Давид Душман, спортски мачевалац и тренер совјетске женске репрезентације у мачевању (*1923)
  • Рихард Ернст, швајцарски физико-хемичар и добитник Нобелове награде за хемију 1991. године (*1933)
• 6. јун — Јован И. Деретић, српски публициста и истакнути представник српске аутохтонистичке школе (*1939)
• 7. јун — Бранко Гаврић, српски графички дизајнер (*1955)
• 8. јун — Десанка Пешут, српска стрелкиња (*1941)
• 9. јун:
  • Едвард де Боно, британски психолог и доктор медицине (*1933)
  • Готфрид Бем, немачки архитекта (*1920)
• 11. јун:
  • Лусинда Рајли, ирска списатељица и некадашња глумица (*1966)
  • Зоран Станојевић, југословенски и српски писац, преводилац, афористичар, сатиричар, радијски водитељ и омниолог (*1942)
• 13. јун — Нед Бејти, амерички филмски, позоришни и телевизијски глумац (*1937)
• 16. јун — Новица Здравковић, српски певач поп-фолк музике (*1947)
• 17. јун — Кенет Каунда, први председник Замбије, од 1964. године до 1991. године (*1924)
• 18. јун:
  • Ђампјеро Бониперти, италијански фудбалер (*1928)
  • Радоја Сергеј, српски политичар и писац (*1950)
• 20. јун — Луис дел Сол, шпански фудбалер и фудбалски тренер (*1935)
• 23. јун — Џон Мекафи, британско-амерички предузетник, оснивач компаније Мекафи и творац Мекафи компјутерског антивирусног програма (*1945)
• 24. јун — Бенигно Акино III, филипински политичар и 15. председник Филипина од 30. јуна 2010. до 30. јуна 2016. године (*1960)
• 28. јун — Вера Николић, југословенска и српска атлетичарка и атлетски тренер (*1948)
• 29. јун:
  • Базил Зуколо, последњи преживели учесник пробоја логораша из логора Јасеновац (*1922)
  • Доналд Рамсфелд, амерички републикански политичар (*1932)
• 30. јун — Андреја Маричић, српски глумац (*1959)

Јул

• 2. јул:
  • Николај Сличенко, руско-ромски певачи, глумац и редитељ (*1934)
  • Братислав Славковић, српски позоришни, филмски и ТВ глумац (*1945)
• 4. јул — Игор Гарниер, српски диск џокеј, композитор, текстописац и музички продуцент (*1990)
• 7. јул — Жовенел Мојс, хаићански политичар, предузетник и 42. председник Хаитија од 2017. до 2021. године (*1968)
• 8. јул — Миладин Прстојевић, генерал-мајор Војске Републике Српске (*1942)
• 9. јул — Пол Маринер, енглески фудбалер и фудбалски тренер (*1953)
• 16. јул — Сурека Сикри, индијска глумица (*1945)
• 17. јул — Милан Живадиновић, српски и југословенски фудбалер и фудбалски тренер (*1944)
• 18. јул — Ненад Стекић, југословенски и српски атлетичар (*1951)
• 22. јул — Воја Солдатовић, српски позоришни редитељ и професор глуме (*1945)
• 23. јул:
  • Мирослав Тохољ, српски књижевник, политичар и министар информисања Републике Српске од 1993. до 1995. године (*1957)
  • Мигел Анхел Вирасоро, аргентински физичар (*1940)
  • Стивен Вајнберг, амерички теоријски физичар и добитник Нобелове награде за физику 1979. године (*1933)
  • Тошихиде Масукава, јапански теоријски физичар и добитник Нобелове награде за физику 2008. године (*1940)
• 25. јул — Мирјана Марић, југословенска и српска модна креаторка (*1938)
• 26. јул:
  • Иван Топлак, југословенски, словеначки и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1931)
  • Џои Џордисон, амерички музичар, текстописац, продуцент и мултиинструменталиста (*1975)
  • Алберт Бандура, амерички психолог (*1925)
• 27. јул — Нада Милошевић-Ђорђевић, српска историчарка књижевности, универзитетски професор и члан САНУ (*1934)
• 28. јул — Дасти Хил, амерички музичар (*1949)

Август

• 1. август — Мише Мартиновић, југословенски и хрватски филмски и позоришни глумац (*1926)
• 3. август — Мирослав Лазански, српски писац, новинар, војнополитички коментатор, политичар и амбасадор Србије у Руској Федерацији (*1950)
• 8. август — Данијел Винцек, ботаничар и планинар (*1926)
• 9. август — Новица Неговановић, српски композитор, свирач и певач народних песама (*1945)
• 10. август:
  • Мирјана Стефановић, српска књижевница (*1939)
  • Сабина Ајрула, југословенска, македонска и турска филмска и позоришна глумица (*1946)
• 11. август — Сима С. Мраовић, српски песник, драмски писац и председник удружења Срба у Француској (*1937)
• 12. август — Емилио Флорес Маркез, порторикански суперстогодишњак (*1908)
• 15. август — Герд Милер, немачки фудбалер (*1945)
• 19. август — Лазар Стојковић, српски православни архимандрит и старешина Манастира Заграђе (*1958)
• 21. август — Марија од Вшиница и Тетауа, кнегиња Лихтенштајна (*1940)
• 22. август — Џек Хиршман, амерички песник и друштвени активиста (*1933)
• 23. август — Мајкл Нејдер, амерички глумац (*1945)
• 24. август — Чарли Вотс, енглески бубњар и члан Ролингстонса (*1941)
• 25. август — Милан Гутовић, српски филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1946)
• 29. август:
  • Ли Пери, јамајски певач реге музике (*1936)
  • Жак Рог, осми по реду председник Међународног олимпијског комитета (МОК) у периоду 2001-2013 (*1942)
  • Ед Аснер, амерички позоришни, филмски, и ТВ глумац (*1929)
• 31. август — Горан Обрадовић, српски фудбалер (*1986)

Септембар

• 2. септембар — Микис Теодоракис, грчки композитор и политичар (*1925)
• 3. септембар — Љубо Бешлић, хрватски политичар из БиХ и градоначелник Града Мостара од 2004. дo 2021 (*1958)
• 5. септембар:
  • Живко Радишић, српски политичар из БиХ, начелник Бањалуке (1977-1982) и српски члан Предсједништва БиХ (1998-2002) (*1937)
  • Шандор Егереши, српско-мађарски политичар, посланик у Скупштини АП Војводине и председник Скупштине АП Војводине (2008-2012) (*1964)
• 6. септембар:
  • Жан-Пол Белмондо, француски глумац (*1933)
  • Анжелика Николина Кучинар, српска пјесникиња (*1979)
• 8. септембар — Коста Бунушевац, српски академски сликар (*1948)
• 9. септембар:
  • Данило Попивода, југословенски, словеначки и српски фудбалер (*1947)
  • Предраг Пипер, српски слависта, лингвиста и редовни професор Универзитета у Београду (*1950)
• 11. септембар — Радмило Павловић, српски фудбалер (*1981)
• 13. септембар:
  • Борисав Јовић, српски и југословенски политичар, писац и председник Председништва СФРЈ (1990-1991) (*1928)
  • Ентони Хјуиш, британски радио-астроном и добтник Нобелове награде за физику 1974. године (*1924)
• 14. септембар — Јуриј Седих, совјетски атлетичар (*1955)
• 15. септембар:
  • Жана Лелас, југословенска и хрватска кошаркашица и кошаркашки тренер (*1970)
  • Јустин Јаворек, словачки и чехословачки фудбалски голман и тренер (*1936)
• 16. септембар:
  • Душан Ивковић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1943)
  • Клајв Синклер, британски предузетник и проналазач (*1940)
• 17. септембар:
  • Миња Субота, српски композитор, музичар, забављач и фотограф (*1938)
  • Кемал Курспахић, босански адвокат и новинар (*1946)
  • Абделазиз Бутефлика, пети председник Алжира од 27. априла 1999. до 2. априла 2019. године (*1937)
• 19. септембар:
  • Џон Чалис, енглески глумац (*1942)
  • Марина Туцаковић, југословенски и српски текстописац (*1953)

Нобелове награде

• Физика —
• Хемија —
• Медицина —
• Књижевност —
• Мир —
• Економија —

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума