Пређи на садржај

Трбушаста ћелавица

С Википедије, слободне енциклопедије

Трбушаста ћелавица
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
L. utriforme
Биномно име
Lycoperdon utriforme
(Bull.) (1791)[1]
Синоними

Calvatia utriformis (Bull.) Jaap. (1918)
Handkea utriformis (Bull.) Kreisel (1989)[2]

Трбушаста ћелавица (лат. Lycoperdon utriforme) је прилично крупна гљива из рода пухара. Широко је распрострањења у умереном појасу северне хемисфере, а пронађени су примерци и у Аустралији, Новом Зеланду и Чилеу. Изразито хелиофилна врста: расте на добро осунчанимтравнатим површинама пре свегапашњацима. Најчешће одабире песковито тло, а чешћа је у планинама него у равници. Јавља се с лета и у јесен најчешће у групама од неколико јединки. Јестива врста.

Опис плодног тела[уреди | уреди извор]

Плодно тело је округласто и постављено на дршку која се сужава висине и ширине до 15 цм. Подсећа на обрнуту крушку ширих димензија. Перидијум је беличаст (касније браон боје), пирамидално испуцао. Звездасто се отвара почев од врха и делимично дезинтегрише. Глеба је у почетку беличаста, касније жућкаста до маслинаста, а на крају смеђа и пуна спора. Субглеба је од глебе јасно одвојена сувом опном.

Микроскопија[уреди | уреди извор]

Споре су огругласте и глатке, величине 4-5µm.

Отисак спора[уреди | уреди извор]

Отисак спора је смеђе нијансе.

Јестивост[уреди | уреди извор]

Јестива је само глеба и то само до момента до је гљива млада односно док је на попречном пресеку беле боје. Касније кад унутрашњост пожути више није јестива. Приликом коришћена потребно је одстранити дршку и огулити обе овојнице. Ипак одређена антибиотичка дејства.

Сличне врсте[уреди | уреди извор]

Бројне врсте пухара на око и по опису одговарају изгледу трбушасте ћелавице попут Calvatia cyathiformiss, C. booniana и C. pachyderma. C. cyathiformiss има розе глебу. Од остале две врсте се доста теже разликује и потребно је искуство као преглед спора на микроскопу.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Names Record”. Index Fungorum. Приступљено 2017-09-29. 
  2. ^ „GSD Species”. Species Fungorum. Приступљено 2017-09-29. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
  • Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006
  • Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010
  • Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997

Спољашње везе[уреди | уреди извор]