Унакаженост

С Википедије, слободне енциклопедије
Унакаженост
Класификација и спољашњи ресурси

Унакаженост су трајне видљиве естетске промене на појединим деловима тела, настале као последица повреде, болести, генетичких поремећаја, народних обичаја итд., које код околине изазивају непријатне утиске (осећај одвратности, згражавања, одбојности и сл). Суштина унакажености је, што у знатној мери отежава будући живот унакажене особе и може довести код ње до озбиљних психичких, социјалних и других поремећаја.[1]

Узроци[уреди | уреди извор]

  • Најчечешће унакаженост стварају ожиљци и набори коже као последица;
  • Деформације неког дела тела, такође могу да изазову сличан ефекат ако доводе до промена у симетрији и облику;
  • након прележаних болести; (велике богиње, гангрена удова, тумори коже и поткожног ткива, реуматске болести итд),
  • поремећаји у функцијама хормона раса и другим хормонима,
  • оштећења фетуса у мајчиној утроби,
  • компликације током порођаја,
  • генетички поремећаји.
  • Намерно изазвана унакаженост. У неким земљама света унакаженост се примењује и као ритуални обред или облик „улепшавања“ код неких народа.[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ћеремилац А. Патологија Механичких повреда, Медицинска књига, Београд-Загреб 1973.
  2. ^ „Женско обрезивање присутно у Европи”. radio202.ba. Приступљено 18. 11. 2009. [мртва веза]



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).